POSTAVIO: JUGPRESS 18 JANUARA, 2023

LESKOVAC

Savoi o Leskovačko budžeti za 2023. berš? O vaćeriba ko akava pučiba zavisini ko dela. Za ko šerutno e dizjakoro taro Leskovac Goran Cvetanović ”realno hem ićerdo rami kova ka del šukar hem šukar vahtesoro finansiriba taro sa o obaveze” za ki opozicija ov i ”pherdo katakombe kote tari jek rig našaldo, a tari dujto bijanđona, a da khančik ni završilpe”, sar vaćeri i opozicija?  Akala vačeriba, hem dileme, kola markirinđepe ki sednica Čedimasiri e dizjakiri ko savi i angluni barikani lelja o predlog  budžeti.

I dok o šerutno e dizjakoro hem o deputatija tari pozicija barnindje akava predlog, deputatija tari opozicija hinolen bare zamerke ko akava planirime dudžeti.

Ano predlog, kova pravđa o šerutno dizjakoro Leskovac Goran Cvetanović, Deputatija tari Diz Leskovac dikle o predlog tari Odluka o budžeti tari Diz Leskovac za 2023.berš solestar vaćerđa o šerutno e dizjakoro Leskovac Goran Cvetanović, budžeti za 2023.berš projeketujimo i ko 6.074.300.000 dinarja.

So vaćerđa o šerutno e dizijakoro

“Ov predstavini jek realno hem ićerdo rami kova ka del šukar hem blagovremeno finansiriba sa o obaveze. Palinirime i ki dar, šukaripnaja, kote leljape  ano obzir sa o izazovija sar andral, ađahar i ko avrijal plani. Prihodija hem dejba sa nakhavde bidinde love planirime i ko nivo 5.955.612.000 dinarja i on i za 446,6 miliona dinarja po baro ko odnos ano 2022.berš, ili 7,9% po baro. Sigurno injum da i penđarde o nadležnostija tari lokalno komuna, hem olakoro funkcioniriba. Te ne bi našaja tari tema, 7,9% po baro budžeti predstavini baripe tari privreda hem finansijska kapacitetija tari Diz Leskovac ano 2023.berš ano odnos ko akava berš.

Ki rig porez ko zarade barjona za ko 500 miliona dinarja ano odnos ko 2022.berš dikhaja da alo đi o po baro numero taro bučarne, da o zarade po bare, da i barilo o zoralipe taro čhniba i adava markirinel da i po bare love ko opticaj. Barjariba o plate ano javno sektor ka ovel 12,5%, a barjaripe o najtikore zarade 14,3%.

Ko osnov o prihodi taro porezi hem taro samostalna delatnostija dićola, jer isiamen baripe taro 40 milionja dinarja sar dokaz taro baripe o privredna delatnostija hem o numero taro preduzetnička buča. Ako dikhaja o prez ki imovina taro pravna dikipansere, isi baripe taro 20% i adava nane statistička 20%, nego i baripe taro profit taro pravna dikhipnasere. Kad projektuinđam  o učipe taro budžeti dama godu da đeljam but ki dar, ali ka ađićera  2023.berš, pa ka dikha da li injamle ko hakaj. Ali, hakaj  te ova optimistija  delamen adava so šukar dikljam o 2022.berš hem projketujinđam le ko šukar način. Adalese, injum sigirno da, bez obzira so nekad o budžeti inele osporime sar nerealno hem nedostižno, da ka sikaji prvo aktivnost hem prava podaci ko kraj akava berš.”

Ko vaćeriba o rashodija, o Cvetanović vaćerđa da i on planirime ano iznos taro 5.955.612.000 dinara.

“On i sikavde ki rashodovoano rig ko budžeti palo namene i palo korisnici, ali i palo programija kola sikavena kozom trošinipe ko ikaliba osnovna nadležnostija, sar i ko strateška targetija tari diz. Ađahar samo za ke dromesiri struktura daja prekali jek mulijarda dinarja, odnosno 240,6 milionija po buder nego ko 2022.berš. Taro adava čak 747,7 miliona dinarja denape za ko ičeriba hem te čerenpe neve droma , dok 212,6 miliona dinarija namenime za ko vazdiba neve objektija za ki diz hem te izgradinenpe distributivna targetija. Te ćerelpe panjesere hem kanalizaciona mreže ikalipe 131,1 miliona dinarija i kad dodaja 66,6 milionija za ko vazdiba o Severno krak panjesoro dobinaja impresivno cifra taro 197,7 miliona dinarja. Ko penđariba o problemi te arakhenpe o čhavore ano vrtićija hem sar penelape lilesoro ađićeriba(lista čekanja), odlučinđam da ano budžeti za 2023.berš daja sredstva ko iznos taro 22 miliona dinarja  za ko subvencije taro troškija kote o čavore arakhenape ko privatna tikore sikavne. Adava i samo jek korako sar te rešinipe o pučiba kova tičinipe tari problematika te smestinenpe o čhavore ko tikore sikavne(vrtići), a svakako računinaja ko vazdiba hem rekonstrukcija o tikore sikavne ano Bratmilovce ano iznos taro 50,4 miliona dinarja, sar i vazdiba tikori sikavni ano MZ”Moša Pijade” ko iznos taro 73,5 miliona dinarja. Budžeti taro osnovno sikavipna barjaripe za ko 36,9 miliona dinarija, maškarutno za ko 33,5 milionija. O predlog sikaji hem i socijalno dimenzija, jer opredelime i 21.6 miliona dinarja buderi neko ranije. Deš milionija po buder, a čak 125 miliona za ko finansiriba o sport. Za ko mesna zajednice 65 milionija, kasre računija deblokirinđam.

Kapitalna investicije

O Cvetanović dodajinđa da i o izdvajanja za ko investicije”rešinena buder kapitalna objektija sar so i izgradnja o Severno krak panjesoro, vazdiba o ulice zalo stadion, phurt zali Jelašnica. Po buder investicije ka oven finansirime taro republičko budžeti, sar so i urediba i Bolnica, Dom Zdravlja, Dečji dispanzer, projekti upraviba sa otpadna panja, dogradiba i fekalno kanalizaciono mreža ano 16 naseljena thana. Šaj te većerav da i o budžeti tari Diz Leskovac realno, uravnoteženo hem buljardo i da o rezultatija tari politika but gođaver ponašanje tare dizijakore bare manuša.”

A so vaćeri i opozicija

Deputati Nebojša Cakić( Za Leskovac – ZAJEDNO) smatrini da ano budžeti za ko 2023.berš isi buder problematična hem sporna stvarija.

“Ka upotrebunav izraz katakombe ano budžeti jer ka sikavav da tari jek rig našalipe, a tari dujto bijanđona, a da khančik ni završilpe. Najangleder ka vaćerav taro kapitalna investicije kola i predvidime za akava hem za ko berš kova nakhino, pa ka uporedinav sa  akava so ramosarolpe za aver berš. Prvo kapitalno objekti izradiba i linija mulja hem pani, mislinav da i završime, ali me šunđum ani republičko čedimi da opet denape love za adava, a o objekat i ki probno buti. Vaćerđum da i adava ki probno buti, možda on adava na đanen. Dujto kapitalno projekti te buljarelpe i kanalizaciono mreža, adava aćola ko republičko budžeti, adate ko borči čhivamen. Rekonstrukcija hem nadogradnja o Dečji dispanzer, našaldilo ko katakombe ano budžeti. Izgradnja o centralno dizjakoro trg, adalestar te na vaćera. Trin dunđerija taro Vlasotince adava ćerde, a amari premijerka apostrofirini o firme”Bauvezen” i “Milenijum”sar firme taro apsolutno poverenje kola grdinena ki Srbija, a ani Leskovca trin berš”Bauvazen” čhivela obična pločice.

Završime i rekonstrukcija taro Bulevar Nikola Pašić i adava i šukar. Rekonstrukcija i ulica Rade Žunić sa pratećo infrastruktura našaldili ko katakombe ko budžeti, nanetalo. Energetsko sanacija Trkovinsko-ugostiteljsko sikavni isto ađahar. Ramosarde, slikisale, i nane ćerdo, akana nanetalo, na postojini. Izgradiba o Dečji vrtić ani MZ”Moša Pijade” već panđ, šov berš najavinipe. A kote i promena “Toplana” ano naselje “Dubočica” ko gasi. Dakle, savi i garancija da akava so i rasmosardo ano projekti nane samo jek spisak taro šukar želje? Nane nisave garancije, čerelape buti avdive za tejsa. Te damen godi za ki Solarno elektrana. Čhinajipe o ugovor, a isplatime o izvođaći e bučakoro? Valjda valjani te roda te ispunini o ugovor. Dakle, sa soi ramosardo ko predlog taro budžeti šaj te ovel, ali ne mora te ovel markirime, našti ni me sa te dolav so sa našalđola ano katakombe ko budžeti.”

O Cakić smatrini da i “optimističko predvidime prihod taro porez ko zarade. Dama godi da nakašti te ikalipe, jer sar so dikhava ko but avera thana pohari mekenape o bučarne tari buti. Trenutno, sar so ramosarde nesave mediji, ano “Aptiv” 1000 bučarne po hari nego anleder ekvaš berš. Svedoci injam da o “Džinsi”cidelape. Nane adava problem samo tari amari lokalno samouprava, nego i ekonomska problemija ki celo lumija, adava i dikhiba kova valjani te planirinipe. Darava da i inflacija ka ovel but po bari nego soi projektujime i da oj ka anel akala numera te ostvarinenpe.”

Budžeti sar bajka

Nenad Zdravković (Za Leskovac – ZAJEDNO) smatrini da i o nacrt taro budžeti bajka koja na đivdina.

“Sar so dikhava taro predhodna bajke na dođaćerđam ni koncertno dvorana ni but avera stvarija. Man zanimini i solarno elektrana. Dinđam love taro budžeti, o šerutno dizijakoro vaćerđa da ka ovel dikhiba sa o šertno taro preduzeće”Centum” kova gradinđa i solarno elektrana i da ov akana ka irini nesave panelija te čhinavel o ugovor. Adava baš i našti ađahar. Ako i diz dinđa love za nešto, ako inele nesave solarna panelija, pa cidinđepe, mora te ovel neko odgovorno. Ili adava privatniko kova adava na ćerđa sar so valjani ili adava ko oleja ramosarda o ugovor. Akoi adava tlo predhodniko, reagujin. Dalje, dičinejatu sa izgradnja o stadion, ali na i ko ka finansirini o održavanje taro adava stadion i diz ili i država. Ano budžeti na dikhava love za adva, na đanđolape ko adva ka odradini, a ka ovel baro pharipe  za ke dizijakoro budžeti.”

O Zdravković vaćerđa i taro zoralipe  za  ke neve bućarne, za sose ikalipe 30 milionija dinarja.

“Već ikalđum i podatak da manuš  proglasinđa pe phenja hem pe phenjakere čhija da i taro roma, sar bi denape olendje subvencije kad delape olendje buti, i adava trajini taro berš ano berš prekalo javna buča. Dalje, isiamen apsurdno situacija kad denape subvencije za ko zapošljavanje, kote o manuša lena milionija, a ukupno iznos ulo 100 milionja. Duj agencije za ko knjigovodstvena usluge ule ustvari duj sobe, jek zalo avrate, i isiamen 2017.berš štar manuša 720. 000 dinarija, 2018.miloni, 2019.duj milionija, 2020.1,1 milion dinara, 2021.berš 2,1 milion itd… Adija agencija šaj te ovela 7-8 bučarne manuša, ali man frapirinđa da o Preduzetnička radnje za ki ručno proizvodnja imitacija taro nakit ano 2018.berš inele jek prijavime manuš a lelje subvencije , 2020. enja manuša, štar milionija dinarija subvencija, 2021.berš 14 manuša 4,3 milionija dinarja subvenicje. Ano realnost na postojini proctor, objekat ano savo adija preduzetničko radnja postojini. Dalje, Preduzeće za ko pekarska usluge, isto modus, 2016.berš jek mauš…”

Ano akava trenutak o predsedavajući Aleksandar Đurović opomeninđa e Zdravkoviće da nakhelese o vreme za ko vaćeriba, pa o Zdravković najavinđa konferencija za ko medije ke savi po šukar ka vaćeri tari akija tema.

“Intersantno da na inele vreme kad vaćerđum za ko nakit, ali čim vaćerđum pekara koja i slučajno pandli sa SPS, nakhino o vreme. A adaja pekara lelja 28,6 miliona dinara đi akana…”

Odgovori taro načelniko

Načelniko tari Dizijakiri uprava Miloš Cvetanović ko plo vaćeriba dinđa odgovorija ko postavime pučiba, pa vaćerđa, so tičinipe o Centralno postrojenje , završime i o kolektori za ko thovljariba o melalo pani, i fabrika za ko thoviba  o melalo pani,  linija panjesiri i o love kola i ikalde ko budžeti ule za ki garancija za ko period garancija  ako avela đi nesavo nedostatak. Adava i sredstva kola na platinenape za ko izvođači đi o kraj, nego za ko period garancije ki probno buti. Kad adava završinipe onda adala love denape za ko izvođači. Ate isiamen i love predvidime za ikaliba i upotrebno dozvola i love za ko zoralipe dvostruko napajanje sa elektrika ko adava projekti.  So tičinipe izgradnja i kanalizaciono mreža za ko 16 gava, adava i projekti kova finansirinipe tari Holansko vlada ano love prekalo efta milionija evrija, sar i sa love taro KFC kredit kova nakhaji i Vlada Republike Srbije sa prekalo ofto milionija evrija kote damen godi da đi o kraj akava berš ka ikala i građevinsko dozvola. But bari i buti, bari i projektno-tehničko dokumentacija. Isiamen uporedno tabela taro kapitalna projektija taro 2013. berš, za po buder adala projektija i bisterđum, jer i završime. Često vačeripe i da nesave projektija stalno ponovinenape, ali i Diz Leskovac đerdinđa ano program ki Stalno konferencija gradova i opština i premalo stav SKGO da o kapitalna projektija kola finansirinenape tare dizijakoro budžeti više na sikavenpe ki kapitalno tabela , pa adalese na dikhenpe o projektija phandle za ko Dečjo dispanzer, Trgovinsko-ugostiteljsko sikavni, jer finansirinenape tari kancelarija ta ko upraviba javna ulaganja. Vaćerdo i taro Severno krak , adate i o postupak javne nabavke za ki prvo faza pri kraju i oj ka čerelpe aver berš. Dama godi da i o prihodija taro porez ko zarade ralno prihod, čak dama godi da ka ovel i po baro.”

Akana nagodiba taro budžeti -rezultatija za jek berš

Nenad Filipović (Jedinstvena Srbija) vaćeri da šaj samo te nagodinipe da li akava budžeti ka čerelpe ili na, a da o rezultatija ka dikhenpe za jek berš dive.

“Ali, nane akava prvo budžeti, svako berš isiamen predlog i ko osnovu okova so inele ranije, dama godi da akava budžeti ka nakhvelpe. Ako dikhaja palal duj berš i dikhaja da ćerdilo sa 98%, onda dama godi da akava ka ćerelpe i adalese amari deputantno grupa ka podržini akava predlog. Maje i bitno da barjarenape o plate ano javno sektor, sar i o minimalac, ko nesavo način i adale manušen ako šaj te ićera te ćeren buti ate kotari. Bitno stvar i so ka delpe buder love za ko droma , te ovenamen šukar droma da o manuša save đivdinena ko gava šaj te aven đi i diz. Problemija ineamen i sa vrtićija, sa liste kote ađićeripe i šukarimaje da i loklano samouprava đala i adava te rešini. But šukar so barjaripe i rig kote avena o love taro porez ko zarade, bez obzira ko vaćeriba da ka mekenpe o bučarne taro buča. “

Ko čitinđa o Plan taro buljariba i diz?

Po buder deputatija tari pozicija hem opozicija vađerde amenđe da fizički naštine te čitinen o Plan taro buljariba i diz koja i lindi ki palutni sednica Čedimasiri dizjakiri bute krlencar taro deputatija tari pozicija leljape. Ko probelmi harini te denpe o baro materijali, kova ićeri ano rami o plan taro kapitalna investicije, dikhljarde amenđe po buder deputatija.

Nenad Zdravković  tari Grupe amalikani „Za Leskovac ZAJEDNO“ taro predlog inele o vačeriba taro predlog Odluke te anelpe o Plan taro buljariba i Diz Leskovac za ko vahti 2023.-2029.berš vaćerđa da akava plan ulo najbarikano za ko budućnost e dizijakoro ano savo đivdina hem oceninđa da “ov i odobor bi laćhe ćerdo da na tromaš te lale(usvojinale), agor, valjani te irinale ki jek ozbiljno dorada”.

“Dićhola da o deputatija dizijakere o material lelje ko jek dive angleder i sednica, a dindjape olendje i ki disketa. Materijal isi ko 200 riga i ineamen samo jek popodne oleja te upoznatinamen, bar okola kolen inele godi te čitisaren so ano oleste ramosardo i olestar ko jek gođaver način i te diskutujinen. A ko deputatija tari pozicija adava nane bitno, đanav da i na čitindole, ka vazden ple vasta i ka len adava plani,” konstauinđa ov.

Budžet i procedura

Propisime koraci ani priprema te lelpe o budžeti za ko 2023. berš ani najbari mera ule ispoštujime, ki razlika taro anglune berša. Možda i adalese so i diz Leskovac ani Stalno konferencija dizjengoro hem komune baš ki adija tema te pripreminipe o budžeti. Ipak, ni akava berš nane baro numero dizjakere manuša učestvujinđe ano predlog o budžeti, o mediji na dobinđe nisavi najava tare dizjakiri uprava niti, sem o JUGpress, vićinde e dizjakere manušen te učetvujinen te kreirinipe akava importantno dokumenti. O vićiba inele pravdo samo ko sajt e dizijakoro. Po prvo puti o predlog taro budžeti leljape ki sednica Čedimasiri dizijakiri koja ićerdi ko kraj mesek novembar umesto, sar uvek đi akana, krajem decembra.