Saveti za poljoprivrednike: Kako pripremiti vinograd za period zimskog mirovanja?

LESKOVAC

Najvažnije izvršiti adekvatno đubrenje ,koje je potrebno odraditi odmah nakon berbe voćaka.Za đubrenje koristiti organska i mineralna dubriva.
Organska đubriva se periodično primenjuju, svakih 4-5 godina. Za 1 ha površine ubaci se se oko 4 vagona stajnjaka ,ali shodno urađenoj agrohemijskoj analizi zemljišta.Mogu se koristiti i zelenišna đubriva. Biljke za zelenišno đubrenje seju se u jesen a zaoravaju u periodu cvetanja (maj).
Od mineralnih đubriva koriste se fosforna i kalijumova dubriva. Ona se rasturaju po čitavoj površini ili u brazde, a zatim zaoravaju. Zbog slabije pokretljivosti ova đubriva se unose pomoću jednorednog podrivača ili dvorednog depozitora na dubinu 20-50 cm. U zavisnosti od plodnosti zemljista koristi se 400-600 kg / ha.
Jesenja duboka obrada zemljišta se obavlja odmah nakon đubrenja a najkasnije po opadanju lišća u novembru ili decembru mesecu. U uskorednim zasadima i pri nezi pojedinacnih čokota na okućnici, obavlja se riljanje pomoću ašova dok se u širokorednim i većim zasadima obavlja oranje “na razor”. Dubina jesenje obrade zemljišta treba da iznosi 20-25 cm.
U predelima gde se često javljaju niske zimske temperature niže od -18°C obavlja se zagrtanje vinove loze.Zagrtanjem se prekrije osnova čokota slojem zemljišta visine 40-50 cm. Kod niskih uzgojnih oblika zagrne se glava čokota i osnova lastara u dužini 4-5 okaca, a kod srednje visokih i visokih stabala zagrne se osnova stabla sa prizemnim – pričuvnim kondirom.
To su najosnovnije operacije koje je potrebno odraditi kako bi zasad vinograda spremno dočekao period zimskog mirovanja.

PSSS Leskovac
mast. inž. polj. Nenad Stefanović

Šta je kompost?

Kompost pripada grupi organskih đubriva i veoma lako na svakom individualnom kako manjem tako i većem gazdinstvu može da se pripremi. Na svakom gazdinstvu ima otpada koji se dobijaju u toku rada na domaćinstvu (pečenje rakije – komina, otpad na domaćinstvu, povrće prilikom spremanja zimnice i slično), i tokom procesa proizvodnje (žetveni ostaci) gde se dobijaju razni nus proizvodi. Ovo organsko đubrivo se dobija razlaganjem različitih organskih materijala i to slama, komina, strugotina, otpaci prilikom omamljivanja i čišćenja životinja, šaša, lišća, smeća i drugo . Kompost se priprema na gazdinstvu na udaljenom mestu od objekata (kuće, bunara), po pravilu u nekom ograđenom mestu, na gazdinstvu po mogućnosti u zaseni nekog drveta.

Na tom mestu se lageruje otpad od odmaćinstva u slojevima i to: sloj slame, sloj zemljišta, sloj komina, otpad iz domaćinstva, sloj strugotine, komunalni mulj i tako redom uz dodak zemljišta (tinja) i na kraju se pokriva sa slojem zemljišta gde ostaje nekih 30 pa čak i više dana. Ova masa (kompostirana masa) se meša posle tog perioda (lopatira) i vrši prosejavanje. Kompost kao đubrivo je spremno posle dužeg vremenskog perioda kada rukom možemo da uzmemo i ne možemo da prepoznamo kompostiranu masu. U zavisnosti od vrste materijala za kompostiranje i različit je kvalitet komposta. Kompost kao organsko đubrivo sadrži prosečno oko 20 – 80 % organske materije, 0,1 – 0,15 % N; 0,15 – 4% P₂O₅ ; i 0,4 – 3% K₂O. Kompost kao đubrivo na gazdinstvu poseduje mali broj proizvođača i obično se koristi u rasadničkoj proizvodnji i prilikom sadnje voćaka kao zamena ako nema stajnjak i treset.

Savetodavac iz voćarstva i vinogradarsta
Mitić Aleksandar

Kako se leče viroze krompira?

Jedan od široko rasprostranjenih virusa u svetu, čije je prisustvo potvrđeno na velikom broju biljaka, je virus crtičastog mozaika krompira (Potato virus Y, PVY). Među gajenim biljkama njegovi glavni domaćini su krompir, duvan, paprika i paradajz. Značajan izvor inokuluma su i korovske biljke u kojima se ovaj virus održava, poput Solanum nigrum, Solanum dulcamara i druge, kao i ukrasne biljke poput petunije. Na zaraženim biljkama krompira simptomi infekcije ovim virusom mogu se različito ispoljiti. Na to utiče soj virusa, klimatski uslovi, ostljivost sorte, vreme ostvarivanja infekcije, način prenošenja virusa (da li su virus prenele vaši ili se radi o biljkama razvijnim iz zaraženih krtola). Usled primarnih infekcija, infekcija ostvarenih u vegetaciji, uočava se mozaičnost i šarenilo, deformacija listova, žućenje, nekroza nerava, nekrotična pegavost, prevremeno odumiranje listova.

Na biljkama koje se razvijaju iz zaraženih krtola uočljiva je crtičasta nekroza nervature, mozaično šarenilo, povijanje vrhova listova, kovrdžanje lišća, nekroze na stablu. Biljke su kržljave sa sitnijim i krtim listovima. Nekrotični soj ovog virusa dovodi do pojave prstenaste nekroze krtola osetljivh sorti. Prenosi se zaraženim krtolama krompira, sokom zaraženih biljaka, kao i biljnim vašima. Iz familije Aphididae, oko 26 vrsta vaši, prenosi ovaj virus na neperzistentan način. Među njima je zelena breskvina vaš (Myzus persicae) najefikasniji vektor. Za veoma kratko vreme od nekoliko sekundi ishrane na oboleloj biljci vaš može usvojiti virus i odmah ga preneti na zdravu biljku. Virus nije perzistentan u vektoru, ne umnožava se u njemu. Nakon ishrane na nekoliko nezaraženih biljaka, virus se iscrpljuje. Da bi i dalje bile prenosioci virusa, biljne vaši se u međuvremenu moraju ponovo hraniti na nekoj zaraženoj biljci.
Virus uvijenosti lišća krompira (Potato leaf roll virus,PLRV) u prirodi se prenosi vašima na perzistentan način. Usvajanje virusa i vreme inokulacije je duže, a vaš je sposobna da prenosi virus do kraja života. Ovaj virus ima manji broj vektora u odnosu na virus crtičastog mozaika krompira. Domaćini ovog virusa su većina vrsta iz familije Solanaceae, kao i neke vrste iz familija Amarathaceae, Brassicaceae, Malvaceae, Asteraceae. Kod zaraženih biljaka dolazi do uvijanja liski prema licu lista, mada ovakve promene mogu biti prouzrokovane i drugim faktorima (biotskim i abiotskim.). Kod biljaka krompira koje su primarno zaražene, promene se uočavaju na mladom, vršnom lišću, koje dobija svetliju boju i uvija se. Jače uvijanje donjeg, starijeg lišća, dok je gornje lišće uspravno i hlorotično, uočava se kod sekundarno zaraženih biljaka, biljaka koje se razvijaju iz zaraženih krtola. Virus dovodi do nekroze floema stabla i krtola, čime je onemogućen normalan transport asimilativa te dolazi do nagomilavanja skroba u lišću i uvijanja listova. Obrazuje se manji broj krtola, koje su sitne i neupotrebljive kao sadni materijal, i za potrošnju. Kao i kod virusa crtičastog mozaika krompira siptomi zavise od soja virusa, klimatskih uslova, ostljivosti sorte i vremena ostvarivanja infekcije. Virulentni sojevi dovode do obezbojavanja, jakog uvijanja liski i kržljavosti zaraženih biljaka. Javljaju se i združene infekcije ova dva virusa.
Osnovu kontrole virusnih oboljenja čine preventivne mere. Upotreba zdravog sadnog, bezvirusnog materijala krompira, prostorna izolacija između biljaka domaćina, primena plodoreda, uništavanje korova domaćina virusa, suzbijanje vaši vektora virusa, kao i gajenje otpornijih sorti.

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare