Saša Vukojević, biciklista i silom prilika maratonac

LESKOVAC

(Nova Naša reč)

Na nedavno održanom Beogradskom maratonu ponovo je učestvovao i Leskovčanin Saša Vukojević. Ovo je njegovo šesto učešće, a do sada je pet puta trčao polumaraton, dok je jednom, 2013. godine, uspeo da istrči i čitavu maratonsku stazu, svih 42 kilometara za pet sati osam minuta i još koji sekund preko. Dodamo li tome i četiri učešća na niškom polumaratonu, dolazimo do ozbiljnog broja od deset zvaničnih trka.
-Kada sam istrčao čitav maraton nisam imao sreće sa vremenskim uslovima, bilo je mnogo vruće. Da sam trčao 2015. bilo bi mnogo lakše, jer je padala kiša i bilo je baš prijatno za trčanje. Ove godine je bilo kao da trčim kroz frižider, hladno vreme, a onda kad trčiš preko mosta duva vetar, hoće da te baci s mosta. A dvaput se prelazi preko mostova, preko Brankovog i onog sa pilonima, pa vidite kako je…- opisuje Saša.
Ove godine je staza promenjena, jer je cilj svih maratona da se kroz trku pokaže i grad. Saša je 2012. godine pisao organizatorima i predlagao da u stazu uključe i najnoviji izgrađeni most.
-Odgovorili su mi da je to jako problematično, jer mora da se vrše merenja staze, akreditovanje, zatim tu je organizacija same trke, promenjen režim saobraćaja, ali na kraju je ipak i taj most uključen u stazu. Ove godine se startovalo kod crkve Svetog Marka. Na startu profesionalci, njih dvadesetak, možda i 50 stanu u prvi red, a iza njih je kao živi zid obezbeđenje. Kad se da znak za start oni u trenutku istrče nekih sto metara, sa njima krene i obezbeđenje, a onda svi mi ostali… Sam taj start je kao neki levak, ljudi kroz start prolaze po par minuta. E, sad, pošto se čipovano meri vreme, odnosno svakom ponaosob, onda nema nikakve veze da li ste vi krenuli odmah ili ste u nekoj grupi na kraju… Ja nekako volim da se guram, startovao sam ove godine među prvih hiljadu, čak se i vidim u tv izveštajima, – uz smeh pojašnjava Saša.
Takav start po njemu ima svojih prednosti, jer te ostali polako pristižu.
-Iako polako propadaš u plasmanu, uvek imaš nekog ko trči pored tebe. Ako startuješ među poslednjima onda vrlo brzo ostaneš sam. E, sad, ako želiš da zaista nešto uradiš, odnosno da kao ja istrčiš do cilja, onda je jako bitno da imaš nekog pored sebe. Mentalno si fokusiran da držiš tempo, skoncentrisan si na to i trudiš se da izdržiš.-
Kad govorimo o ciljevima, nameće se i pitanje koji je cilj nekoga, kao što je Saša, da u 41-oj godini počne da trči zvanične (polu)maratone. Njemu je cilj bio da istrči polumaraton u Beogradu za manje od dva sata, što mu uopšte nije bilo lako.
-Uspeo sam u tome tek iz četvrtog puta! Trebalo mi je oko sat i 55 minuta. Inače, inicijalno sam biciklista, to je neki moj sport kojim se bavim. Na žalost, biciklističkih trka za drumske vozače amatere nema. Zato su ljudi koji se bave drumskim biciklizmom otišli u mauntin-bajk, jer je lakše napraviti takvu trku. Zatvoriš jedno brdo, obeležiš stazu i nikom ne smetaš. Da bi vozio drumsku trku moraš da zatvoriš ili grad ili neki auto-put, a to se kod nas ne radi odavno. Onda je meni bilo zanimljivo da učestvujem u nekom zvaničnom takmičenju, a kako imamo maraton, eto mene tamo. Ja sam imao tri cilja kad sam krenuo sa ovim. Prva dva sam već pomenuo, istrčao sam maraton i polumaraton za manje od dva sata, a treći cilj je bio da još nekog ubedim da pokuša ovo. Uspeo sam dvojicu da „navučem“ na maraton. Tako da sam sve ciljeve ispunio, kao, npr. Đoković sada. Ispuniš ciljeve i možeš da se zezaš.-
Šalu, na stranu, ali gledajući razne maratonske trke na televiziji, vidimo da je to izuzetan napor čak i za utrenirane sportiste. Kako neko ko je rekreativac pamti svoj istrčani maraton?
-Sećam se svega do 33 kilometara, do tada je sve bilo u redu, – kaže Saša i dodaje da je onda počelo da biva veoma, veoma opasno…


-Čak mislim da sam nekih 5-6 kilometara samo prohodao, a onda sam opet nastavio da trčim i tako prošao kroz cilj! Inače, kad sam došao do cilja, pored mene je bio još jedan Beograđanin, a nakon nas je pristiglo još desetak ljudi, tako da nisam bio poslednji. Mada, realno, tu zaista nije bitno koji si, makar meni, mnogo više znači da uspeš u tome… Da pokažeš prvenstveno sebi da možeš u onom u čemu si naumio. Ja sam kondiciju održavao prvenstveno biciklizmom. Inače, od polumaratona 2016. do ovog u 2017. sam pretrčao bukvalno NULA metara! Na točkovima imam oko 6000 kilometara, što opet nije nešto! Ja svima koji me pitaju za savet kažem da uopšte nije bitno da trče, važno je da se hoda. Hodanje je prirodno stanje organizma, trčanje je nenormalno, jer je to niz skokova, i ona nastaju problemi sa zglobovima, pogotovu ako si stariji ili imaš višak kilograma. Hodanje je najbezopasniji sport, ja sam se tako spremao za ovogodišnju trku. Izvedem ćerku u park i dok se ona igra sa ostalom decom ja šetam kroz park…-

kompletan tekst u štampanom izdanju leskovačkog nedeljnika Nova Naša reč i na sajtu www.novanasarec.org.rs

, link

 

SAŠA VUKOJEVIĆ, BICIKLISTA I SILOM PRILIKA MARATONAC

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare