Ružić: Racionalizacija neće biti samo otpuštanje već i reorganizacija

VRANJE

Branko Ružić, ministra za javnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Republike Srbije , govori u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress  i leskovački nedeljnik Nova Naša reč na temu  najavljenih reformi i o stanju na jugu Srbije.

JUGpress/NNR: Verujem da ste imali vremena da se upoznate sa stanjem u ministarstvu koje ste preuzeli, kakva je vaša procena da li će biti viška ljudi u javnom sektoru i da li će taj broj morati da se smanjuje?

 

Ružić: Pre svega, što se tiče sistema jedinice lokalne samouprave kao jednog segmenta racionalizacije početni broj zaposlenih je 2013. godine bio 124.000. Svake godine smo uspevali da, sprovodeći racionalizaciju, ne ugrozimo sam sistem funkcionisanja. U ovoj godini taj broj se kreće oko 2486 zaposlenih. Što se tiče racionalizacije u drugim sektorima javne uprave moram da istaknem da je i prva odluka o maksimalnom broju zaposlenih iz 2015. Godine, i sada druga u junu ove godine na sednici vlade, praktično dobar okvir i osnov da se to do kraja sprovede u delo, ali ne samo suštom racionalizacijom već i reorganizacijom i optimizacijom rada. I sam razgovor sa misijom MMF-a je išao u tom pravcu, to jesu bile nepopularne mere, ali fiskalna konsolidacija je bilo nešto što je preduslov da ozdravimo našu ekonomiju i da Srbija krene napred. Srbija jeste krenula napred i mislim da ove teme, koliko god bile za neke pogodno tle za kritiku, nisu bile toliko bolne koliko u startu izgledaju. Mislim da sa druge strane moramo povesti računa da je prethodnih godina, pa i decenija, u mnogome zloupotrebljavana ta mogućnost da se za jedno te isto radno mesto izmisle različiti nazivi, pa je na kraju izračunato da smo imali 3700 definisanih radnih mesta. Imate na primer, radno mesto čuvar muzeja iz Uzun Mirkove ulice. Takve stvari su nedopustive. Ono što će dovesti do toga da se sve uvede u red i jednu ravnomernost jeste katalog radnih mesta koji će biti usvojen na vladi 31. jula ove godine i mislim da će to biti dobar preduslov da se mnoge stvari dovedu na mesto. Činjenica je da sa tim novim katalogom dobijamo ujednačena radna mesta, a taj broj je sada sveden na 800 ili 900. To je dobar pokazatelj da je moguće neke stvari urediti i da se jedan te isti rad vrednuje na jedan ravnomeran način. U jedinicama lokalne samouprave zaista postoji, rekao bih, želja da se odluka o racionalizaciji sprovede, ali postoje neke lokalne samouprave koje sebi dozvoljavaju da osnivanjem raznih fantomskih preduzeća dozvole da to tzv. partijsko zapošljavanje bude kancer koji izjeda supstancu. To je nešto što vlada sistemski mora da predupredi, moje resorno ministarstvo, naravno pre svega Ministarstvo finansija koje jedino ima poluge, jer se ono bavi transferima koji idu ka jedinicama lokalne samouprave, jesu dva ministarstva koja mogu normativno i funkcionalno da utiču na te stvari, ali i da će vlada morati da se pozabavi time, naročito izveštajem fiskalnog saveta koji je ukazao na veliki nivo duga koji je akumuliran dugi niz godina. Mislim da je i tu moguće naći rešenje, ali dok se ne suočite sa istinom prosto ne možete da krenete napred i mislim da je zato važno da sve radimo brzo, ali nikako brzopleto. Racionalizacija ne znači isključivo otpuštanje. Racionalizacija, reorganizacija, optimizacija ne znači da se to sprovodi linearno, nego da se iz onih sektora gde imamo višak, koji je kompatibilan stručnom spremom sa onim sektorima gde imamo manjak, prosto preraspodeli i na taj način dovedemo do te optimizacije. Ono što je bilo pravilo do sada da na svakih pet racionalizovanih radnih mesta imamo mogućnost prijema jednog novog, mislim da ćemo u 2018. krenuti tim trendom prijema novih ljudi na posao, ali i sprovesti ono što je bio cilj od samog početka i dovesti do fiskalne konsolidacije kako bi sve reformske procese sproveli u delo.

 

JUGpress/NNR: S druge strane svedoci smo neefikasne javne uprave u smislu da, bez obzira na sve pokušaje, da se sve stvari rešavaju elektronski, još uvek se čeka, inisistira na pairima, zahtevima i slično. Kako to rešiti?

 

Ružić: Svaka revolucija, koja se pokrene, ili uspe, ili pojede svoju decu. Ne treba na to gledati sa podozrenjem ili na negativan način. Podsetio bih na jedan mali, ali veoma značajan projekat e-beba, gde je u 54 porodilišta širom Srbije porodilja i supružnik koji dođe sa njom dobije odmah zaduženi sestru koja objašnjava tu mogućnost, te upravne stvari, da li je to upis prebivališta, imena deteta, izvod iz matične knjige rođenih… To se sve sada rešava na jednom mestu i to je pokazatelj da je to moguće uraditi. Mi smo sada krenuli u dobrom pravcu, prva sledeća faza u tom pravcu biće povraćaj PDV-a na bebi opremu i roditeljski dodatak. Sve će se to rešavati na jednom mestu. Naravno, u nekim stvarima još uvek imamo i čekanje i zato je suština rada i prethodne i ove vlade da to e-upravom dovedemo do situacije da država zaista bude servis građana, da oni ne moraju da špartaju pet dana od šaltera do šaltera, da birokrate ne koriste to da je rok da se izda neki papir 15 dana itd, a se time gubi vreme i novac. Zato je važno da se ovaj proces koji je, rekao bih, bespovratno krenuo, ne bude zaustavljen i siguran sam u to da neće. Dosadašnja direkcija za elektronsku upravu koja je bila pri ministarstvu koje ja sada vodim, a koje će sada biti preinačeno u jednu kancelariju pri kabinetu verovatno premijerke Ane Brnabić, biti u funkciji dalje realizacije ovog projekta i mislim da sve ono što se radi na tom polju mnogo olakšava građanima. Mnogo će lakše biti kada građanin dođe na jedno mesto i kaže „Hoću da registrujem firmu, platim porez…“ ili bilo šta što je neka upravna stvar. Na tom polju ćemo raditi dosta, jer to ne samo da olakšava građanima, nego u velikoj meri smanjuje i korupciju, koje na žalost svuda ima. Korupcija ne može imati nultu vrednost, ima je i u razvijenim društvima. Bez obzira na legitimne kritike koje mogu da postoje, mislim da je važno da se afirmiše ono što je do sada urađeno i ono što se planira i što će svakako biti urađeno u nekom budućem peeriodu.

 

JUGpress/NNR: Bez obzira na to koliko je potrebna racionalizacija javne uprave, na siromašnom jugu, na žalost, jedina radna mesta su u javnoj upravi. Kako pomiriti činjenicu da će možda neki ljudi ostati bez posla i s druge strane neophodnost? Činjenica jje da zbog partijskog zapošljavanja koje ste pomenuli ima dosta nekvalitetnih ljudi koji rade na tim mestima, u stalnom su dodiru sa građanima, a ne znaju to da rade?

 

Ružić: Upravo ćemo tim katalogom i kriterijumima koji su jasno postavljeni, otvoriti mogućnost da se zaista vrednuje i stručna sprema i rad onih koji rade. Takođe veoma značajna stvar koja nam sledi i koja je pokrenuta pre 10 godina, a na kojoj intenzivno radi sadašnja premijerka, jeste Nacionalna akademija za stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi. To je zakon koji će biti, uveren sam, u septembru ili oktobru, gde će takođe biti jasno postavljeni kriterijumi kako edukovati one koji rade u javnoj upravi. I ne samo oni koji rade, nego i oni koji se nalaze na položajima, pa čak i političke funkcionere i time ćemo uspeti da ta tzv. partijska zapošljavanja prosto isčeznu. Mislim da je to veoma važno. Kada kažete da je na siromašnom jugu situacija takva kakva jsetee, pa nemojmo stalno zabijati glavu u pesak i govoriti da je siromašni jug takav i da će zbog toga svi morati da rade u javnoj upravi. Time ne donosimo rešenje, ako sprovodimo racionalizaciju svuda, ja ne mogu da kažem da je katastrofična situacija na jugu iako po svim parametrima jug jeste manje razvijen u odnosu na ostale delove Srbije, ali ne mogu da kažem u globalu da na jugu se to ne sprovodi, znači da je moguće. Ako je moguće sprovođenje toga, treba da se vidi kao krajnji epilog dobijanja fiskalne konolidacije i mogućnost otvaranja radnih mesta kroz dovođenje stranih investitora koji su spremni da dođu i ovde na jug. Pokazalo se to prethodnih godina i možemo sada da pričamo da li je broj investitora koji je došao dovoljan, ali svakako su se pojavili. Došli su, zapošljavaju ljude, uskoro ćemo u Nišu imati jednu veoma značajnu fabriku, očekuje se jedna kineska veoma ozbiljna kompanija u Vranju u industrijskoj zoni. Sve su to stvari koje otvaraju mogućnost da se ti ljudi uopšte pojave, jer ako vi nemate sprovedene reforme, niste ozdravili ekonomiju, ako nemate fiskalnu konsolidaciju, pa neće niko da dođe i onda možete da zapošljavate u javnoj upravi koliko god hoćete, dok ne dođete u poziciju da, kao neke lokalne samouprave, budu toliko prezadužene da je to toliko opterećenje za budžet da niko tek onda neće želeti da uopšte razmišlja o dolasku i investiranju u Srbiju.

JUGpress/NNR: Na jugu ste drugi dan. Bez sumnje ste se interesovali za dešavanja u Bujanovcu i Preševu zbog multietničkog sastava tih opština i činjenice da su regionalno povezane i sa Kosovom dešavanjima, možda, u Makedoniji. Kakav je vaš zaključak, kakva je situacija na jugu? Ovde se ima utisak da je država malo zaboravila na ove krajeve i na ove veoma osetljive probleme koje oni imaju?

 

Ružić: To jeste jedna senzitivna tema i mislim da država nikad nije zaboravila na ono što je strateški važno za ovaj deo juga centralne Srbije. Smatram da je važno, da što se tiče albanske nacionalne manjine, podsetimo da su upravo albanski lideri npr. apelovali da se bojkotuje popis, pa smo taj problem razrešili u najboljoj meri i veri u saradnju sa OEBS-om, britanskom ambasadom, SAD-om, sa stranim ekspertima koji su ustanovili okvirni broj populacije i u Bujanovcu i Preševu i u Medveđi koji je za nekih 5% odudarao od procene koju je radio Zavod za statistiku te godine kada je popis bio završen. Time smo demonstrirali, kao država, da svaka kritika koja dolazi prosto ne stoji, i sva kolektivna i manjinska i sva prava koja zadiru u sferu ljudskih prava jesu zagarantovana mnogo više u ovoj državi nego u nekim drugim, svim manjinama, pa i albanskoj. Takođe činjenica, i to jeste u delokrugu rada mog ministarstva, dakle u registru političkih stranaka, imamo ako se ne varam šest stranaka sa albanskim prefiksom koje se trude da zastupaju i promovišu svoje vrednosti, svoju tradiciju, kulturu. Ono što je dovelo i što je negativan trend jeste taj bojkot popisa koji je doveo do toga da se Nacionalni savet Albanaca praktično prepolovi u broju i da sredstva koja dobijaju budu takođe prepolovljena. Ali, to nije bila odluka države, njima ni na koji način prava nisu bila suspendovana. Zato se nadam da će mnogo mudrije pristupi izborima za savete koji će biti sledeće godine, ali takođe kada sagledavamo situaciju u ovom delu juga centralne Srbije, ne možemo zaboraviti na većinski narod u čitavoj republici, dakle na Srbe i na one probleme sa kojima se oni sučeljavaju. Ja sam uveren da, imajući u vidu pre svega rad bezbednosnih službi ove države, da se nikada bilo šta što se događa, što se dogodilo ili što će se dogoditi na teritoriji Kosova i Metohiji ili teritoriji Makedonije, da će se ikada više preliti na teritotriju uže Srbije, u to sam duboko uveren, i sa tog aspekta nema razloga za bilo kakvu bojazan. Da li treba intenzivirati razgovore, da li treba da otvoriti neka pitanja koja nas tište, a ja mislim da identična pitanja tište i Srbe i Albance i u Bujanovcu i u Preševu i u Medveđi, a to je manjak radnih mesta, to je nemogućnost da se dovedu neki ozbiljni strani investitori. Čak i kada se pojave dođe do nekih birokratskih začkoljica koji spreče da ti investitori dođu, jer kada se ozdravi ekonomija na ovako malom prostoru onda prosto ne postoji razlog za bilo koje sučeljavanje ili podizanje tenzija za neke nacionalne ili međunacionalne razmirice. Ja ne bih rekao da postoji bilo kakav probelm u Bujanovcu u komunikaciji između Srba i Albanaca, možda je tačno da prolaze jedni pored drugih, ne sede u istim kafićima, ali u svakom slučaju ne postoji neko nerazumevanje koje bi bilo alarmantno. Preševo svojom strukturom stanovništva odudara u velikoj meri od Bujanovca i drugih opština, dakle većinski je zaista zastupljena albanska nacionalna manjina. Lokalne samouprave funkcionišu na način koji je propisan našim zakonima, ponekada imamo nekih političkih ispada određenih albanskih lokalnih lidera koji prosto ne procenjuju i ne shvataju da njima nije predsednik ni Rama ni Tači, nego Aleksandar Vučić. I to je nešto što u svakom slučaju govori o njihovoj političkoj neodgovornosti i infantilnosti, ali činjenica da priznaju ovu državu je prosto satkana u nekim zahtevima. Ako se ne varam predsednica opštine u Preševu je žena, koja želi da razgovara sa nama u ministarstvu o onim dnevnim problemima. Dakle, hajde da se bavimo dnevnim problemima, nemojmo se baviti nekim arhaičnim političkim sukobljavanjima koja su odavno prevaziđena. Mislim da moramo svi zajedno da se pozabavimo tim pitanjem kako bi bilo svima bolje.

 

JUGpress/NNR: Kad su u pitanju nacionalni saveti, ne samo Albanski nacionalni savet, već i drugi nacionalni saveti, postoji čitav niz primedbi iz tih zajednica da se ne kontroliše način na koji oni rade, troše novac… Koliko tu stvarno postoji kontrola države?

 

BR: Što se novca tiče to nije u nadležnosti mog ministarstva. Siguran sam da ima nepravilnosti i siguran sam da ćemo ta pitanja otvoriti već za nekih nedelju dana na sastanku koji sam zakazao sa svim predsednicima Saveta nacionalnih manjina u Beogradu. Imajući u vidu da pripremamo novi zakon o nacionalnim savetima, tim zakonom ćemo sagledati i locirati sve te neuralgične tačke, pokušati da izvučemo maksimum, pre svega normiranjem nekih stvari koje treba uvesti u praksu kako se ovakve stvari ne bi događale. Ali, u svakom slučaju za državu Srbiju kao buduću članicu EU veoma je važno da i Ustav i zakoni omogućavaju mnogo više prava nego što to postoji u nekim državama koje jesu članice EU. I strateški cilj smo ostvarili, kako ta prava koriste predstavnici nacionalnih manjina u skladu sa zakonom to je već pitanje za njih, ali i za državu i za državnu reviziju. Mislim da to jeste problem, ali nije suštinski i mislim da je rešiv, i da će upravo biti barem jednim delom rešen donošenjem tog zakona.

 

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o