LESKOVAC
(www.novanasarec.org.rs)
Leskovački sajam, tj. čuvena šajkača, jedisntvena na prostorima mnogo širim od južne Srbije, uskoro bi mogla biti samo detalj sa starih razglednica , ako se ispuni namera onih koji su pre nekoliko godina sajam i kupili, a u sistemu su “Delta holdinga” na čijem je čelu Miroslav Mišković.
Potecnijali investitori, odnosno kompanija „Leskovački sajam“, sa bankama i konzorcijumom privrednika iz južne Srbije, prezentovala je danas u sali Skupštine grada idejno rešenje za uređenje prostora na parceli Leskovačkog sajma. O ovome su govorili arhitekte Zoran Mihailović, Sandra Borđoški i Anđela Nikolić, a prezentaciju je otvorio bivši pomoćnik gradonačelnika Milan Milenković. Prezentaciji je prisustovao gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, glavni ahritekta grada Ivana Joskimović i stučna javnost.
Na prezentaciji ćemo predstaviti potencijale lokacije koju posedujemo, i ukoliko to bude prihvaćeno od strane lokalne vlasti, u narednim koracima utvrdićemo dinamiku realizacije projekta, rekao je Zoran Mihailović.
Idejno rešenje bazirano je na analizi potencijala lokacije Leskovačkog sajma. Parcela ima izuzetno dobru poziciju, jer je u blizini niz bitnih institucija. Idejno rešenje podrazumeva nastavak tih sadržaja, rekla je arhitekta Sandra Borđoški. U okviru parcele nalazi se okrugli paviljon, koji je specifičan i koji je bio 61. godine, kada je napravljen, izuzetno redak i dragocen. Međutim, taj objekat je u jako lošem stanju, a izračunano je da bi za njegovu sanaciju bilo potrebno milion 525 hiljada evra. Zbog toga će čitav objekat, kao i glavni paviljon u formi „Srpske šajkače“, koji je jedinsveno arhitektonsko delo, biti srušeni. Osim toga, ograničavajući faktor je i to što objekat ima isključivo izložbenu namenu, rečeno je na prezentaciji.
U centru grada postoji potreba za stanovima, za hotelskom ponudom, kao i za parking prostorima. Ideja potencijalnih investitora je da se na ovoj lokaciji nalaze stambeno-poslovni sadržaji, u pratnji hotela. Krenulo se od forme koju pretstavljaju tri elementa, koja kao razne forme čine nepravilni oblik, kako bi se dobio što otvoreniji prostor. Jedan deo parcele predviđen je za hotelski sadržaj, dok će prizemlje i menzanin (međusprat) da budu vezani za komercijalne sadržaje. U prizemlju i mezaninu hotela bili bi sadržaji predviđeni ne samo za korisnike hotela, već i za ostale građane, resotrani, konferecnijske sale, spa, fitnes i sločno. Lokalni koji se nalaze u prizemlju i mezaninu stambenih objekata takođe će biti otvoreni za sve građane, odnosno imaće javnu namenu.
Na severnom delu parcele predviđen je otvoreni parking sa 82 parking mesta. Cela parcela imaće što više zelenila, tako da nije analizirana opcija nadzemne garaže. U ovoj opciji sve je podređeno čoveku, sa što više zelenila i interesantnih saržaja. Predviđena je podzemna garaža, sa 336 parking mesta na jednom nivou, od toga bi 35 parking mesta služilo za potrebe hotela, a ostatak je predviđen za stanare, korisnike i vlasnike lokala i građane. Postoji mogućnost izgradnje dodatnih podzemni etaža, čime bi se u svakoj etaži dobilo dodatnih 336 parking mesta. U nivou minus 1 nalaze se i servisne prostorije sa potrebe stambenih i podzemnih delova nadzemnih etaža.
Ceo kompleks predstavljao bi prirodni nastavak centra grada, jer bi velika površina bila pod zelenilom, sa pešačkim zonama i popločanim stazama, rekla je Sandra Borđoški.
Strukutra stanova bi bila različita, od jednosobnih, do onih od 125 kvadrata. Ukupan broj stanova koji je predviđen ovim idejnim rešenjem je 261. Ukupna bruto površina pacele je 21.706 kvadrata. Spratnost varira od lamele do lamele, pored prizemlja i mezanina još četiri do šest spratova, a predviđene su i zajedničke terase, kao novina. Maksimalna visina hotela je 24 metara, kao i maksimalna visina stambenog bloka. Hotel bi imao prizemlje, mezanin, plus pet spratova.
Vrednost investicije je 18,6 miliona evra i 212.000 evra vrednost nadoknade za građevinsko zemljište. Ovaj kompleks doneo bi 280 novih radnih mesta u okviru lokala komercijalnog sadraja. U izgradnji bi bilo angažovano preko 1.000 radnika isključivo lokalnih firmi. Na svakoj etaži bilo bi dodatnih 336 parking mesta za potrebe korisnika centra grada.
OBJEKAT NIJE KULTURNO DOBRO
Jovana Vučković Bečić, advokat, zastupnik kompanije „Leskovački sajam“, objanila je da je objekat Plavi paviljon imao status dobra koje ima takozvanu prethodnu zaštitu. Međutim, od Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu dobijena je informacija da ovo dobro uživa samo „prethodnu zaštitu“, na osnovu obaveštenja iz 2008. godine, te da postupak za zaštitu objekta kao spomenika kulture nije uopšte pokrenut, niti je Vlada Srbije takvu odluku donela.
Budući da je prethodna zaštita utvrđena 2008. godine, 2011. je istekao rok za utvrđivanje statusa kulturnog dobra. U martu je podneta inicijativa Gradskoj upravi za urbanizam i komunalno stambene poslove Leskovca za izmenu plana generalne regulacije jer za „prethodnu zaštitu“ više ne postoji pravni osnov, rekla je Vučković Bečić.