LESKOVAC
Poznate su priče o romskim svadbama, svako od nas je sigurno čuo ili čitao o tome. Traju po par dana, gomila zvanica, potroši se stotinak hiljada evra… Ali, i ova kulturna tradicija Roma vremenom se menjala, piše Rominfo media. Nekada su svadbe trajale sedam dana, sada „samo“ dva do tri dana. Naravno da u tim pričama ima i preterivanja, jer nisu svi baš toliko bogati da mogu sebi da priušte da im goste zabavljaju i neke prave muzičke zvezde. Oni koji jedva krpe kraj s krajem imaju nesebičnu pomoć prijatelja i rođaka, pa teko neko plati muziku, drugi donira piće, treći plati iznajmljivanje šatre… Mlada u novu porodicu dolazi najčešće na dva načina, kaže Vladimir Amzić, nekadašnji direktor Doma kulture Roma.
„Prvi je da porodica mladoženje ili neki prijatelj ode u goste, isprosi devojku i vode je u svoj dom. Drugi je da devojka jednostavno pobegne u novi dom. Tada se obično njeni ljute, negoduju, kažu da je trebalo da je isprose, ali i to zavisi opet slučaja do slučaja. Ako je mladoženja baš dobra prilika, onda se i ne bune mnogo. Nakon toga se pravi svadba, ali ponekad prođe dosta vremena to tog čina, ponekad taj par već i dete dobije. Leskovačka romska porodica za svadbeno veselje se sprema godinama, a to zavisi i od imovnog stanja. Ponekad se spremaju i deset godina. Najveća stvar kod Roma je oženiti sina velikom svadbom gde će svi da dođu. To znači da se zovu ljudi iz sva tri romska naselja u Leskovcu, zavisno od toga ko ima koliko prijatelja, a rodbina se podrazumeva. U pripremi je glavni svekar, odnosno mladoženjin otac, on je nešto kao gazda svadbe. Učestvuje finansijski u najvećem delu i u pripremi kako će sve da izgleda. U poslednje vreme, nekad to nije bilo tako, dolaze aranžeri koji kite kuću, sređuje se kuća… U Podvorcu retko koja romska kuća ima dvorište, skučen je prostor, pa se uređuju i kite i komšijske kuće, čitav sokak se uključuje u svadbu. Najveži trošak snosi gazda, ali ima slučajeva gde pomažu i mladini roditelji. Kupuju se najlepše stvari, jer mlada i svekrva moraju da budu najlepša, a mladoženja i svekar su manje bitni… Opet i to zavisi od slučaja do slučaja, ali mahom su žene te koje su doteranije, okićene zlatom. Što se garderobe za svadbu tiče, u većini slučajeva se ide u nabavku u Bujanovac ili Skoplje, ređe u Preševo. Ta garderoba mora da šljašti, jer Romi vole sve što blista, zlato, staklići, razni ukrasi… Recimo, tu se potroši od 5000 evra pa naviše. Mislim da trenutno jedna svadba košta od 50.000 evra pa naviše. Odakle te pare, ne znam. Ali, kao što kažem, ljudi se godinama za to spremaju. Ranije si svadbu mogao da ugovoriš za 3-4 meseci. Sada je to već godinu dana unapred, a obaveštenje da će taj i taj da ima svadbu tad i tad, da će da svira taj i taj, snimatelj će biti taj i taj se postavlja na društvene mreže! To je i zato da neko ne „uleti“ u taj termin i tu su ljudi solidarni, svi onda izbegavaju da prave neko svoje veselje tih dana. Retko kada se desi da budu vde svadbe istog dana. Mahom gledaju da bude par dana pauze, da se ljudi odmore, pa da mogu da idu na neku drugu svadbu.“
Svadbe su mahom u letnjim mesecima, dešava se da ih bude i desetak u periodu kraj jula i avgust, ponekad i septembar. Amzić kaže da ima i svojevrsnog takmičarskog duha, ko će bolje da obuče snajku, da više para na muziku, bolje okiti kuću, maltene u svemu. Neizbežni učesnici svadbe su i snimatelji.
„Oni se biraju na ličnoj, familijarnoj osnovi, ima i lobiranja. Što se tiče muzike, ljudi u Leskovcu znaju da odaberu dobre izvođače, a kao velike meraklije tako i biraju muziku. Nekada su se svadbe pravile u romskom naselju, nismo mi hteli da idemo izvan, pa su tu bile šatre. Onda je počelo da se ide u restorane, najpre u nekadašnji hotel „Beograd“, zatim i u druge privatne restorane, koji su se birali na osnovu broja mesta. Što je veći restoran, više je odgovarao, jer možeš da zoveš više ljudi. Na poslednjoj svadbi na kojoj sam bio je bilo preko 600 ljudi, možda 700. Ali, bilo je mesta za sve, i za sedenje i za igru. E, sad, ako hoćeš da ubaciš još gostiju, onda skraćuješ prostor za igranje, što nije dobro, jer kad svi ustanu onda nemaju gde da igraju. Dešava se da, kad je velika gužva, familija i najbliži prijatelji ne sede za sto, već daju prednost drugim gostima. Naprave neki sto i stolice izvan sale, da imaju gde da se odmore, ali gosti moraju da se ispoštuju.“
Sve romske svadbe se u Leskovcu razlikuju jedna od druge, smatra Amzić.
„Ne znam za druga mesta, ali ovde može svake druge nedelje da bude svadba, neće dosaditi. Teško je za džep, mora to finansijski da se izdrži, i to ne samo gazda… Njega pomažu tako što recimo minimalno se muzici da kao bakšiš 50 evra. Može neko da da i manje, niko ga neće kritikovati, on je pozvan na svadbu, pa sad… Romi gastarbajteri kad su tu dolaze na svaku svadbu, čini mi se da oni specijalno dolaze da uživaju na svadbama, ali pre svega koriste godišnji odmor da dođu ovde i dovrše kuću. A kuća se nikad ne završava, uvek se nešto nastavlja i dorađuje.“
Što se menija tiče, pa i tu ima takmičenja, ocenjuje Amzić i kaže da to zavisi od gazde i njegovih mogućnosti.
„Ako može da priušti, kupiće. U globalu, i kad je skromnija svadba, imaš tri ganga… Ali, Romima je važnije predjelo, piće i dobra muzika. Večera uvek ostaje, šta god da se daje, uvek ostane, pa možda i pola toga. To se sutradan, kad se završi svadba, deli komšijama, prijateljima, svima koji se tu zadese…“
Nekada je svadbeno veselje počinjalo u sredu, preskakao se utorak iz sujeverja, a završavalo se ponedeljkom.
„Bilo je tu raznih običaja, koji su trajali po sat dva, zavisno od običaja… Sredom se recimo mesilo neko testo, četvrtkom je mlada izlazila u kućnoj haljini i igrala, petkom su je nešto mazali… Nekada je mlada imala masku, pokriveno joj je bilo celo lice, verovatno da je ne vide „zle oči“, ali toga sada nema, šminka se samo čelo, obrazi i brada. Glavni dani za veselje su subota i nedelja. U subotu prvo mladoženjin otac sa rodbinom muškog pola ide po muziku, dovode je do kuće i predaju muziku mladoženjinoj majci. Ona izlazi i počinje da igra sa mladom i tada igraju samo žene sa sitom. Tu igra samo mladoženjina rodbina ženskog pola, to zna da potraje nekoliko sati. Mladina familija je tu sa strane, oni mogu da gledaju, da igraju u kolu, ali ne mogu da igraju sa sitom. familije se mešaju u nedelju, tad već kreće opšte veselje. Nakon svega toga, ponedeljak je specijalni dan, koji se sve ređe dešava, a tada se veseli najuža familija bračnog para”, kaže Amzić za Rominfo media.
Specifičnost je i da romske svadbe dođu i komšije neromske nacionalnosti, oni koji vole romsku muziku i tu su samo da bi uživali u muzici. Ne libe se da se uključe u pesmu i igru. Sedenje za stolom i gledanju u hranu ne dolazi u obzir. Prvo obično ustanu žene, a posle se svi priključe, ponese ih muzika, veselje, svi su spremni da do zadnjeg dinara daju na muziku.
Nekada su se dešavale i svađe koje su znale da se izrode u veliku netrpeljivost, ali toga nema odavno. Amzić misli da je u pitanju period od 20-ak godina bez takvih problema.
Vladimir Amzić kaže da su se vremenom pojavile neke novine u romskim svadbama.
„Šalvare nisu više jednostavne kao nekad, počeli smo više da uzimamo tursko-albanske, to je neka njihova nošnja, koja je više kićena, više šljašti. Meni se sviđa ono što rade u Vranjskoj Banji, to je maltene srpska narodna nošnja, meni to na to liči… Poslednjih godina je postalo uobičajeno da se naručuje posma u kojoj se pominju gazda i gazdarica svadbe (svekar i svekrva), a to se tek debelo plaća, zavisno od autora, izvođača… Kod Roma se odavno kao svadbeni poklon davao novac u koverti. Tu se vodi evidencija ko je koliko dao, pa kad kada dođe vreme da kod tebe dolaze gosti na svadbu, oni uzvrate istim ili malo većim iznosom u odnosu na ono što si ti poklonio. I na taj način se porodica koja pravi svadbu pomaže…“
Kada je došlo vreme da ženi sina, Vlada Amzić kaže da nije bio raspoložen da pravi svadbu, priznaje da taj običaj svojih sunarodnika nikako nije mogao da shvati.
„Rekao sam ma šta će mu svadba, pa on je već doveo mladu u kuću… Ali, prevagnula je moja lepša polovina, ona je insistirala na tome da se pravi svadba. A ko sme da ne posluša ženu?“ (kraj) IS/LJS