LESKOVAC

” Romska zajednica je generalno morala da promeni navike i način
života u odnosu na period kako je živela pre pandemije korona virusa”, kaže aktivista i novinar Zoran Saitović.

Kako je pandemija korone uticala na svakodnevni život ljudi iz romske
zajednice, o ovome smo razgovrali sa Saitovićem i Vladimirom Amzićem, političkim aktivistom iz Leskovca.
“Romi su veseo narod, vole da se druže, vole i da rade, ali to se u
poslednjih godinu dana naročito promenilo, jer su shvatili da je
situacija sa koronom ozbiljna, kada je nekoliko Roma iz romskih
naselja preminulo zbog posledica korone. Počeli su da menjaju navike,
bilo je manje ljudi na ulicama u romskim naseljima, manje su odlzili
jedni kod drugih, a promenle su se navike i oko organizovanja veselja.
Ranije su Romi redovno organizovali veselja, svadbe i to je bilo u
večernjim satima, sada je to u dnevnim terminima, a broj ljudi koji su
dolazili iz inostranstva se znatno smanjio. Razlog je upravo korona,
jer su se neki Romi ovde zarazili i onda otišli nazad u zemlje u koje
rade i tamo su na žalost, i preminuli. Bilo je slučajeva da su se
čitave porodice razbolele od kovida. Promenile su se navike u svakom
smislu, na primer što se tiče posla mnogi Romi koji su odlazili da
rade sezonske poslove, sada su promenili te navike, mnogi koji su se
bavili muzikom su promenili posao, više se bave poljoprivrednim
poslovima”, objašnjava Saitović.

Kaže da se “u startu pojavio strah među ljudima kako će to sve ekonomski
da utiče na posao i porodice, pa su počeli da skladište osnovne
namernice kao što je brašno”.

” Kad su to potrošili nisu umali dovoljno novca jer je bila i vanredna situacija, pa smo mi iz NVO „Rosa“, zatim ljudi iz romskih organizacije, romske crkve smo organizovali
prikupljanje sredstava da bi kupili najosnovnije životne namirnice i
to podelili najsiromašnijima. Te akcije su sprovedene ne samo u
romskim naseljima u Leskovcu, nego i u Vlasotincu i drugim mestima”, objašnjava Saitović.

Na pitanje koliko je pandemija korone uticala na svakodnevni život romske
zajednice, koliko su morale da se menjaju navike, običaji, Vladimir Amzić kaže da

“Romi vole da se druže, da su zajedno, a s obzirom na pandemiju, to je
počelo da se izbegava”.

” Običaju su prekinuti, posebno svadbe, koje su
sada ograničene, nisu pravljene svadbe sa velikim brojem ljudi ili
uopšte nisu ni pravljene. Ljudi jesu druželjubivi, ali u poslednje
vreme je to sa dosta opreznosti, izbegavaju se kontakti, čak i obično
rukovanje izostaje”, dodaje on.

Kaže i da se veoma mali broj Roma vakcinisao.

“Mi smo organizovali vakcinaciju i u Domu kulture Roma, a
poslednji put nije ni bilo vakcinacije zbog slabog odziva”, objašnjava.

Kaže i da su vakcinisani “većinom oni koji odlaze na rad u inostranstvo, a dosta njih ode da
radi sezonski, na par meseci. Oni znaju da im je vakcinacija neophodna
jer ne mogu da odu u tu državu ako nisu vakcinisani, Znači, oni su se
vakcinisali više što im je to potrebno zbog posla, nego zbog nekog
zdravstvenog stanja”.

Ukazuje da su “izvor informacija više društvene mreže,
nego zdravstveni radnici na televiziji”

“Oni koji rade u Srbiji većinom nisu vakcinisani, a oni mogu još lakše da se zaraze, s obzirom

da rade sezonske poslove, a uslovi za život u tim slučajevima su mnogo teži
nego kod kuće, higijena je na manjem nivou…”

Ukazuje na još jedan problem.

” U poslednje vreme se dešava i da ljudi koji imaju koronu to
skrivaju. Znam ljude koji su bili pozitivni, ali su se najnormalnije
ponašali, šetali kao da im se ništa ne dešava. Mislim da to nema veze
za nacionalnom pripadnošću, već da se svi tako ponašaju ne shvatajući
koliko druge dovodimo u opasnost.

Ja sam primio tri doze vakcine i za sada nisam imao nikakvih problema”, kaže Amzić.

Korona je , dodaje, otežala i mogućnost za posao.

“Ranije je moglo da se ide na više strana i da se radi. Veliki broj ljudi je
radio u Nemačkoj, recimo rade tamo 2-3 meseca pa se vrate… Sada je
to teže, rigorozne su mere u Nemačkoj. Mnogo znači i pomoć koju je
država dala, ali se teže živi nego ranije”, podvukao je on .

Problem je i pristup lekarima.

“Romi često imaju srčana oboljenja, dijabetes, kao i svi drugi, ali ne mogu da se adekvatno
leče. Korona je uzela danak, bolnice su zatvorene, drugačiji je
pristup lekarima… Ako vam treba nedelju dana za neki pregled to se
oduži na mesec dana, zavisno od oboljenja, Opšta bolnica je u kovid
sistemu, pa ideš u Dom zdravlja da radiš analize, pa se gleda da li si
vakcinisan, da li treba da radiš PCR test… Za sve narode je to
teško”, objašnjava Amzić.