Rojters: Kako je EU “zapalila” Balkan i gde je tu Rusija

LONDON

(Vesti)
Na prvi pogled iznenađuje to što se 2018. godine, a dve decenije od okončanja rata na Balkanu, u regionu ponovo govori o granicama, piše Rojters. Povod za to je zabrinutost da bi Albanija sa prozapadno orijentisanim premijerom Edijem Ramom mogla da zapali političko bure baruta, upozorava Rojters.

Naime, Albanija i Kosovo žele početkom iduće godine da ukinu zajedničke granice, a to u bivšim jugoslovenskim republikama podstiče zabrinutost zbog velikoalbanskog nacionalizma, ocenjuje Rojters u analizi situacije u regionu.

Britanska agencija, inače, na početku analize podseća da je neispunjavanjem obećanja Evropska unija razočarala proevropske elite na Balkanu gde, između ostalog, i zato ponovo rastu tenzije i oživljavaju opasne debate o promeni granica. Prošla su tek tri meseca otkad je Evropska unija na samitu u Sofiji svečano obećala državama Zapadnog Balkana bliske veze i perspektivu pristupanja, a već se rađaju nove brige, ukazuje Rojters.

S jedne strane, kako se ocenjuje, vlade nekih balkanskih država se pitaju koliko uopšte vrede obećanja zapadnih partnera u EU i NATO-u, a sa druge strane upravo zbog toga ključa u samom regionu, gde zagovornici i protivnici EU vode ljute bitke.

Za samo par dana, podseća agencija, nemačka kancelarka Angela Merkel je dva puta opomenula da pre pristupanja moraju biti rešeni teritorijalni konflikti u regionu, pri čemu su granice neupitne. Kada je reč o pretnji ukidanjem granice između Albanije i Kosova Rojters ukazuje da bi to imalo posledice i na Makedoniju, gde živi jedan deo albanskog stanovništva.

Debatu o povlačenju novih granica, kako se navodi, raspiruje i Srbija. Predsednik Aleksandar Vučić uveo je u igru razmenu teritorija između Srbije i Kosova kako bi se rešio problem srpske manjine na severu Kosova koji i dalje tinja, navodi Rojters.

– Ali svako pomeranje granica u regionu je veoma opasno – upozorava Ulf Brunbauer, direktor Instituta za Jugoistočnu i Istočnu Evropu na Univerzitetu Regensburg, prenosi Tanjug.

On ukazuje da bi to moglo da ohrabri Srbe u BiH da teže otcepljenju svoje teritorije i pripajanju Srbiji. Brunbauer, ali i evropske diplomate, smatraju da postoji izvesna veza između politike EU i ponovnog oživljavanja debate o granicama na Balkanu.

– Stepen frustracije kod proevropske elite je prilično visok – konstatuje on.

Razlog za to je, ističe on, što EU ne ispunjava svoja obećanja. Upravo bliski partneri Nemačke, kao što su Francuska i Holandija, sprečavaju EU da otvori pregovore sa Albanijom i Makedonijom, iako su one, prema oceni EK, ispunile sve kriterijume.

Predsednik Francuske Emanuel Makron suočen je sa unutarpolitičkim strepnjama da bi debata o proširenju EU mogla da podstakne jačanje desničarskih populista na predstojećim izborima za Evropski parlament.

– To podstiče sumnju zemalja regiona u to koliko uopšte vrede obećanja EU – smatra Brunbauer.

U svemu tome, ističe Rojters, nije posebno od pomoći američki predsednik Donald Tramp, koji je nedavno opisao Crnogorce kao agresivan narod.

– Može se očekivati da će zemlje kao što je Rusija popuniti vakuum koji ostavlja EU – smatra Brunbauer.

Rojters takođe navodi i da je Kina veoma prisutna u regionu.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare