Reagovanje: Jubilej ili promocija

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

LESKOVAC

(Nova Naša reč)

Povodom nedavno održanog koncerta koji je priredio deo članova nekadašnjeg leskovačkog vokalno-insturmentalnog sastava (VIS) „Bubamare“, sredstvima javnog informisanja obratio se Miodrag Miša Petronijević tekstom u kome iznosi svoje viđenje ovog događaja. S obzirom na ugled koji Miša Petronijević uživa u gradskom muzičkom miljeu, njegovo obraćanje prenosimo u celini.

Ivo Andrić je odavno napisao: „Dođu tako vremena kad pamet ućuti…“… Ali, uz dužno poštovanje prema liku i delu ovog velikana, ja to ne mogu da prihvatim kao pravilo ponašanja. Smatram svojom obavezom da ukazujem na devijacije i zloupotrebe, pa ma kakve, i u kom segmentu života one bile, a pogotovo u kulturi. Između ostalog, to mi nalažu i 49 godina amaterskog bavljenja muzikom i aktivnog učešća u kulturnom životu Leskovca i Srbije, kao i značajni uspesi u predstavljanju i promociji mog rodnog Grada.

Šta me je iritiralo i navelo da se na ovaj način obratim široj javnosti?

Nisam političar i ne učestvujem u političkom životu grada, pa nisam u mogućnosti da svoje stavove, ideje i zapažanja iznosim u javnost preko stranačkih nastupa i aktivnosti, ali sam muzičkoj kulturi Leskovca dao mnogo i mogu meritorno da sagledavam i ocenjujem stanje i ukazujem na anomalije, u koje nas uvaljuju jedni te isti ljudi, bolesno i bez pokrića ambiciozni i pohlepni, željni publiciteta po svaku cenu. Normalno (mada, u normalnim sredinama to nije normalno), tu cenu plaćamo svi, ta cena se plaća iz naše zajedničke kase… To plaća Grad.

I da ne dužim… O čemu je reč?

Čaša prepuna žuči prelivena je koncertom (nazvanim – JUBILARNI), takozvane grupe „Bubamare“, održanom početkom februara meseca ove godine, a povodom 45 godina rada???

Uz dužno poštovanje prema Draganu Mišiću, kantautoru, frontmenu i jednom od osnivača ove grupe, osnovane početkom sedamdesetih godina prošlog veka, savest i moralna načela mi nalažu da širu javnost upoznam sa činjenicama, događajima i neistinama (lažima) koje prate organizaciju i održavanje ovog koncerta.

Kao prvo, najveća laž i bezočna obmana javnosti i žitelja Leskovca (a potom i cele Srbije) je podatak i dezinformacija o 45 godina postojanja grupe „Bubamare“.

Prava i jedina istina je da je grupa postojala desetak godina, i to u periodu od početka sedamdesetih, do početka osamdesetih godina prošlog veka. Dakle, ova grupa ne postoji više od 30 godina.

Drugo, želim da mi organizator „jubilarnog“ koncerta odgovori i razreši veliku dilemu – o kojim „Bubamarama“ je ovde reč? Da li o autentičnoj grupi, koja je u vreme desetogodišnjeg postojanja veoma uspešno radila (već sam rekao da ne postoji više od 30 godina) i koju ja i dan-danas veoma poštujem, ili je, pak, reč o nekoj drugoj grupi, koja nosi to ime, koja je obeležila neki svoj „jubilej“ i koja je predstavljena na koncertu? Koliko znam (a znam), ova grupa sa koncerta je „skrpljena“ mesec dana pre „jubileja“.

Obzirom da sam savremenik i aktivni učesnik svih muzičkih zbivanja u Leskovcu zadnjih 49 godina, bio sam iznenađen i začuđen kada sam na koncertu, na bini, video muzičare koji nikada nisu bili članovi grupe „Bubamare“ koju ja znam, a neki od njih to nisu ni mogli biti iz objektivnih razloga, jer nisu rođeni u vreme njenog postojanja.

Pa da pođemo redom… Ko su bili učesnici tzv. jubilarnog koncerta…

– Dragan Mišić (zv. Menda) – kantautor, frontmen i jedan od osnovača grupe. U grupi je bio od osnivanja, pa do prestanka rada (dakle, desetak godina);

– Perica Stefanović (Pepa) – bio je član grupe nekoliko godina. Na koncertu je (uglavnom)  svirao gitaru i pevao na „play back“. Inače, on već dvadeset godina živi i radi u Australiji;

– Nebojša Kocić (Koce) – svirao klavijature na koncertu (a koji je, uzgred, lično on osmislio i organizovao). Član grupe bio je svega nekoliko meseci, a na osnovu njegovog ponašanja pre, za vreme i posle koncerta, neupućeni gledaoci stiču utisak da je bio značajna figura i nezamenljivi član grupe;

– Sin Dragana Mišića (svirao bubnjeve), Saša Stojanović – Biče (svirao bes gitaru), Mario Dimitrijević (svirao gitaru) i ćerka Dragana Mišića (navodno pevala prateći vokal) – NIKADA NISU BILI ČLANOVI GRUPE;

– Vlatko Stefanovski – naravno da nikada nije bio član grupe i ni dan-danas mi nije jasna njegova uloga i povezanost sa „Bubamarama“. O njegovom učešću kolaju razne priče, pa me njegova tri gostovanja za nepune dve godine upućuju na zaključak da „gde ima dima, ima i vatre“… Ali, o tome neka razmišlja neko drugi;

– Biljana Krstić – bila je veoma kratko član grupe, kao srednjoškolka, ali, zanešeni vlastitom promocijom i eksponiranjem, organizatori nisu prezentovali publici ovaj podatak.

I to bi bilo to. Dakle, od dvadesetak članova koji su prodefilovali kroz grupu za desetak godina njenog postojanja, organizator je priču sveo na tri imena.

A gde su ostali članovi ove grupe, koji su značajno doprineli izgradnji njenog imena i imidža, a pojedini i učestvovali u njenom formiranju?

Neki su, na žalost, preminuli (Čupa, Verica, Kitanac…), ali o njima, barem iz kurtoazije, ako ne iz poštovanja, nije bilo ni slova, jer za tako nešto nije bilo vremena od veličanja zasluga organizatora koncerta. Sramota…

Ostali članovi su još uvek živi. Neki se i dalje bave muzikom, ali su i njihova imena ostala tajna za obmanute posetioce koncerta i širu javnost. Ja ih neću zaobići i podsetiću organizatora na sledeća imena i ljude koji su, u ono vreme, mnogo značiili  grupi: Nikola Baduli, Srba Janković, Bane Krstić, Mimi Vuksanović, Milorad Šterović, Drde, Đerma, Goca, Lula, Slavica… Možda sam neka imena zaboravio, ali neka mi oproste zbog previda. Verujte nije namerno, ali sam siguran da će moj previd mnogo manje da ih boli od previda (a ja bih rekao NAMERE) organizatora koncerta.

Bez obzira što sam pažljivo odgledao i odslušao ceo koncert, u ovom tekstu se neću baviti  njegovim umetničkim nivoom (a nastup Vlatka i Biljane je izlišno komentarisati).

Pozabaviću se nečim drugim – a to su ideja, inicijativa, organizacija i realizacija koncerta, a pre svega pozadina za njegovo održavanje (kod nas se ništa slučajno ne dešava – zar ne?).

Ne mogu da se otmem utisku, a to je i mišljenje velikog broja kompetentnih ljudi, da je ovo eklatantan primer zloupotrebe jedne nepostojeće grupe od strane organizatora, sa ciljem vlastite promocije i stvaranja utiska kod neupućenih ljudi o njegovom značaju za kulturu i kulturni život Leskovca u bližoj i daljoj prošlosti i klasičnom pranju, friziranju i ulepšavanju biografije.

Sve to nameće pitanja, koja traže i odgovarajuće odgovore.

Pa pitam, koliko je poreske obveznike koštalo ovo eksponiranje i lečenje nečije sujete?

Po kom osnovu koncert organizuje Turistička organizacija Leskovca (u daljem tekstu: TOL), a Grad je pokrovitelj (čitajte: finansijer)? Da li je ovaj koncert deo turističke ponude Leskovca, ako jeste, u kom aktu je to zacrtano i kakav će efekat imati u smislu povećanja priliva domaćih i stranih turista? Hoće li se TOL ove godine pojaviti kao organizator, a Grad kao finansijer obeležavanja 35 godina postojanja VIS „Ruzmarin“ iz Leskovca (ali stvarnog jubileja)? Hoće li TOL organizovati, a Grad finansirati održavanje koncerta posvećanog doajenu leskovačke muzike profesoru Branku Coniću, koji je svojim delovanjem ostavio neizbrisiv trag u muzičkom životu Leskovca?

Koja je uloga Leskovačkog kulturnog centra (u daljem tekstu: LKC) u organizaciji kulturnih dešavanja u Leskovcu, ako takve manifestacije organizuje TOL? Zašto onda plaćamo postojanje  LKC, ako imamo sposobne i multifunkcionalne ljude u TOL?

Da li gradonačelnik Leskovca ima saznanje da je grubo izigran i obmanut od strane organizatora navodnog jubileja grupe „Bubamare“? Pretpostavljam da ne zna pravu istinu, obzirom da je na konferenciji za novinare poželeo grupi uspeh i u narednih deset godina. Kojoj grupi i kakvog rada?

U normalnim zemljama se ovakve obmane  i gafovi strogo kažnjavaju, u najmanju ruku smenom vinovnika. Hoće li gradonačelnik, na ovom primeru, pokazati i dokazati da smo normalna sredina?

Kako je moguće da ova laž, preko televizija sa nacionalnom frekvencijom, bude prezentovana celoj Srbiji?

Posle svega, ostaje gorak ukus u ustima i zgražavanje nad činjenicom da neko na ovaj način leči svoj ego i frustracije i bahati se parama žitelja Leskovca. A to nije usamljen slučaj…

I na kraju, voleo bih da se povodom ovog teksta oglase i o njemu iznesu svoje mišljenje napred pomenuti „zaobiđeni“ članovi grupe „Bubamare“ i svi ostali poznavaoci prilika iz muzičkog života Leskovca.

Miodrag – Miša  Petronijević,

dipl. pravnik iz Leskovca

Prati
Obavesti me o
guest

9 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Ana
Ana
4 godine pre

Hvala na podsecanju na moju mamu i ujaka,Vericu i Kitanca..Puno mi znaci,jer su ipak ostavili trag..

miki
miki
6 godine pre

Ima li nesto da nije lazno u Leskovcu.pocev od ljudi, prijatelja, organizatora, komsija. Jadno.

Miša
Miša
6 godine pre

Čovek se nije dokazao samo kao organizator koncerta /za samo 10%/. On se dokazao Gradu i kao filmski radnik. Sa gradonačelnikom su producirali film “Slavuj pile” režisera Zvonimira Šimuneca. sa 200.000 E, ali budžetskih para ovog grada normalno. Gde je film filmadžijo. Ili je možda to bila cena za “dokunetarac” snimljen turiustičkom kamerom iz ruku Šicinog sina. To se zove kradja.

bane
bane
6 godine pre

Kao član VIS „Bubamare“ od 1971 do 1977. u vreme kada je snimljena ploča i kada smo bili višestruki pobednici festivala kulture mladih Srbije u Knjaževcu i bili učesnici nmogih festivala i gosti na radiju i TV i sarađivali sa mnogim akustičarima, posebno sa našim idolima „S vremena na vreme“, moram da podsetim prijatelje i sve ljude dobre volje sa onim što je u tekstu koji sledi.
Poseban pečat Bubamarama su dale nišlije počev od Bilje Krstić i Borivoje Mladenović, sadašnji i dugogodišnji direktor muzičke škole u Nišu, a koje smo zamenili Čupa (Zoran Radosavljevič), kasnije basista „Galije“, koji je na žalost umro i moja malenkost. Ako neku grupu prati zlatno doba onda je to ovo doba 70-tih.
Moram da naglasim da je najveću „žrtvu“ podneo Čupa koji je svaki dan dolazio iz Niša na probe koje su se uglavnoj držale u Badulijevoj kući. Čupa je naravno kao muzički najpismeniji insistirao da sve što radimo bude muzički perfektno.
Ja(vokal, girara, prim) i Baduli(vokal i violina) smo pored svirke bili zaduženi za višeglasno i solo pevanje. Tada su nam u pevačkom smislu pripomagale Lula i Goca svojim predivnim glasovima. Sve u svemu to je bilo predivno vreme.
Najvažnije je da su Bubamare bile prepoznatljiva pojava na muzičkoj sceni tadašnje Juge, a posebnu podršku smo imali od ondašnjih leskvačkih medija.
E sad, zašto ovo pišem. Pokrenuo me tekst Miše Petronijevića koga izuzetno cenim kao bukvalno najtalentovanijeg i mogu slobodno reći najkvalitetnijeg pevača u Leskovcu.
Zato, direktno zameram Mendi koji je pristao na ovako nešto. Ovo je događaj koji je sve SAMO NIJE JUBILEJ, a posebno nije 45 godina. Bubamare su praktično postojale 10 možda 12 godina u vreme o kome govorim.
Ja jesam na taj događaj pozvan dan dva pre tzv. Koncerta, ali kada sam video o čemu se radi nije mi padalo na pamet da budem jedan od razloga da se to što se dešavalo nazove jubilej.
Ne znam ko je i koliko i da li je profitirao, sa pare ili politički jer vidim da je i prvi čovek Leskovca bio prisutan i održao slovo, ali znam da smo ja, Nena(Čupina) supruga, Baduli, Mimi, Lula i Goca očekivali zaista jubilej koji bi sadržao jednu prelepu priču o grupi, o svakom od nas koji smo pored Mende bili srž grupe, o neverovatnim dogodovštinama, sa mnogo slajdova, snimljenog video materijala i na način kako se to radi u kulturnom svetu.
Na kraju poruka Mendi. Osećam se, a to osećanje dele svi koje sam pomenuo, bukvalno obesčašćenjim i uvređenim. Neka ti služi na čast. Ono što nosim u srcu ne može mi niko oduzeti. Ono što je bila tvoja dužnost, a ne nekog drugog, to je da si nam oduzeo i zauvek ugasio parče jedne divne uspomene koja nam je u priličnoj meri iskreirala živote. Jednom rečju ispao si g…
Bane Krstić
Niš, april 2018.

Sreten
Sreten
6 godine pre
Odgovori  bane

Ups, ohoho ili sta jos da iskoristim za malu nelagodu zbog teksta koji je napisan sa puno emocija. E moj Mendo, imao si ovakve ljude, ljude koji su voleli to sto su bili clanovi grupe Bubamare, koji su u tom radu uzivali a da im se ti ovako oduzis. U Petronijevicevom tekstu navedeni organizator (direktor TOL) nije dao nikakav a najmanje umetnicki prilog grupi a iskoristio te je da te veceri bude nesto vazan. Perfidno je iskoristio priliku da bude u drustvu direktora i gradonacelnika i da dobije jos jedan politicki poen kod onih koji nista ne razumeju i kojima su rijaliti programi najvece umetnicko dostignuce. Mozda ce ovo da bude za nauk drugima s kime treba a s kim ne treba da se sade tikve.

Javo
Javo
6 godine pre

Slučajno u jednom drugom elektronskom glasilu sam postavio kraće pitanje:zašto nema nekih stvarnih članova grupe? I naravno komentar nije ugledao svetlost objavljivanja.Smešno i sramotno

Bojana
Bojana
6 godine pre

Dakle, odusevljena sam zapazanjem a jos vise voljom i zeljom Mise Petronijevica da iznese na videlo istinu. Tacno je da za grupu Bubamare nije ni cuo niko ko ima manje od 50 godina. Toliko o toj grupi koja je i kad je postojala bila poznata u Leskovcu sa okolinom. E sad, sto se pomenuti organizator svuda gura kao rub u, znate vec gde, to je druga stvar. On je poltron svake vlasti i ja ne bih da trosim vreme pisuci u njemu. O njegovim muzickim kvalitetima pitajte bilo kog leskovackog muzicara. Interesantno je, takodje, Misino zapazanje da Vlatko Stefanovski vec nekoliko puta dolazi da svira kod nas. To je divno da dolazi ali neka napravi koncert a ne da biva placen povodom laznog jubileja ne bi li se ta prilika iskoristila za promociju necije dece. Pogledajte spisak ucesnika pa ce vam biti jasno o cemu govorim. E a onda, kao slag na torti, gradonacelnik grupi koja ne postoji zeli dug i uspesan rad. Miso, svaka cast.

Bojanac
Bojanac
6 godine pre

Slažem se sa Vama,gospodine Mišo.

ja.
ja.
6 godine pre

Znam jako dobro za Bubamaru koja je u moje vreme bila poznata i pitala sam se otkud sada jubilarni koncert Bubamare Sve mi je bilo nekako nestvarno i čudno ali pomislila sam da ipak mozda to ja nisam u toku posto ne zivim odavno u Le. Svaka čast da se neko pojavio da kaze istinu.