RAŠKOVIĆ IVIĆ: SRBIJOM VLADA SVE SAM ŠOJIĆ DO ŠOJIĆA

LESKOVAC

Koalicija DSS/Dveri održala je predizborni skup na Širokoj čaršiji i upoznala građane sa programom koji nudi. Predsednica Gradskog odbora DSS Milica Momčilović istakla je da su u ovoj koaliciji ponosni, jer na izbore izlaze pod svojim imenom i prezimenom, a ne kao prilepak neke druge političke stranke gde nas, navodno, čeka siguran dobitak.
„Za naš program koji sada predstavljamo mislim da je mnogo bolji od onoga što smo imali u državi. A imali smo prodavanje državne imovine, imali smo podsticaj razvoja privrede u negativne svrhe, narušenu životnu sredinu, nevođenje brige o javnim institucijama. Vladajuća koalicija ovih dana i meseci šminka parkove i trgove, završava poslove koji se krenuli pre nekoliko godina, pokušavajući da uradi sve ono što su u prethodnom periodu propustili da urade i koristeći državni novac za svoju ličnu promociju. Mladi ljudi odlaze iz ovog grada i Srbije, jer ne žele da svoju budućnost grade kroz kancelarije SNS-a. Naš program je okrenut čoveku i želimo da svaki čovek može da živi od svog rada, da formira svoju porodicu kojoj će garantovati bezbednost, želimo da živimo u zdravoj životnoj sredini, da domaćim investitorima ponudimo iste uslove kao što imaju strani investitori.“
U ime Srpskog pokreta Dveri obratio se Predrag Mitrović je izrazio zadovoljstvo što vidi ponosne ljude u centru, kako je rekao, okupirane Srbije, u centru zaboravljenog juga Srbije, u Meskovcu.

DSS Dveri Ivic 1
„Ima ovde časti, znanja i poštenja, ima časnih ljudi koji ne žele da budu poltroni jedne političke opcije jednog čoveka, jedne ideje bez ideje. Iskreno se nadam da ćemo jednom prilikom kao na ružan san podsećati na čoveka koji gde god da se pojavio svedočio je o Leskovcu iz najgore moguće priče Siniše Pavića. Ali, tu je i garnitura koja 40 godina kroji sudbinu svih nas zajedno i urušava časno ime nekada velikog Leskovca. Ostavili su nam dugove, ali što su ih nama ostavili nije strašno, ali su te dugove ostavili i nerođenim generacijama koje će ispaštati i nositi teret svih njihovih promašenih priča. Učinili su sve što su znali i mogli i došlo je vreme da budu zaboravljeni, da napokon sreća dođe u naš grad. Tu sreću ćemo dočekati ako budemo svedoci novih promena i ideja, dolaska nove političke elite, novih ljudi, mladih i obrazovanih, koji su završavali škole i fakultete časno i pošteno, a ne kupujući diplome. Ono što možemo da obećamo, ako nam ukažete priliku je da će Leskovac u najkraće vreme izgledati mnogo drugačije. Treba samo postaviti prave ljude na prava mesta, a prioritet će dobiti domaći privrednici i poljoprivrednici.“
Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić je rekla da je, dok je dolazila u Leskovac, susrela preko 60 autobusa iz Niša, Leskovca, Vranja, sa celog devastiranog juga kako idu na SNS-ov miting u Kruševac.
„Ja volim da nas bude toliko koliko nas je i da znam da vi niste ovde došli povučeni za uši, da vam nisu davali sendviče, niste imali radnu obavezu da u subotu uveče budete na nekom predizbornom skupu. Svako od nas nosi pečat svog zvanja ukoliko ga ima. Vučić i Dačić ne nose taj pečat, jer oni nisu ostavili ni jednog dana traga u svojoj profesiji, budući da su odmah iz klupe, kako ja kažem, otišli u komitet, odnosno na direktorska ili poslanička mesta i nikada nisu radili u svojoj struci i ne znaju šta je to rad. Ja jesam radila, a i danas radim kao psihijatar. I kakav bih ja to psihijatar bila kada ne bih nekako bar pokušala da dam dijagnozu onoga što se u našoj zemlji dešava. Pre svega, u našoj zemlji vlada nešto što se u psihijatriji zove Minhauzenov sindrom, ili srpski rečeno sindorm opšteg laganja i manipulisanja, prodavanja roga za sveću. Posvuda u Srbiji samo sevaju sa tv ekrana otvaranja novih preduzeća, te dolazi Mercedes, te dolaze strane firme, otvaraju se novi auto-putevi sa po 3 kilometara dužine, pa u Priboju imate dve nove firme, a kada odem tamo i pitam koje su to firme, ljudi se samo gledaju i nemaju pojma… Sve sam Šojić do Šojića, sve lažov do lažova i ludo bi se zabavljali da se to ne dešava nama, nego nekom drugom. Krajnje je vreme da ih promenimo, jer nema veće političke prevare u istoriji Srbije nego što je Aleksandar Vučić, koji ne izlazi na tv duel sa nekim opozicionim liderom, ali izlazi na duel sa doktorkom Nadom Macurom, koja je šefica hitne pomoći i preporučuje kada je vruće da se uzme voda, da srčani bolesnici ne izlaze napolje, jer mogu da budu šlogirani, ili izlazi na duel sa Karleušom. To mu je pravo društvo. Na žalost, u ovoj šali je cela istina tragedije za naš narod i našu državu. Trebamo da menjamo, a naša koalicija je nešto potpuno drugačija od svega što može da se nađe na političkom nebu Srbije. Oni se svi zalažu za Evropu i tvrde da Evropa nema alternativu. Da li su oni učili geografiju? Gde mi živimo? Pa u srcu Evrope, naravno, ako je posmatramo kao geografski pojam. Za takvu Evropu se zalaže koalicija DSS i Dveri. Da li možemo da zamislimo Evropu bez Rusije? Evropsku energetiku bez Rusije? Evropsku kulturu bez Čajkovskog, Dostojevskog? Ili evropsku kulturu bez nobelovca Ive Andrića, bez naših slikara, kompozitora, Nikole Tesle i Mihajla Pupina? O čemu onda mi pričamo? Mi nismo evro-skeptici i protiv ulaska u EU zato što nam se ćefnulo, nego zato što nam ona otima Kosovo. Poglavlje 35 kaže da Kosovo treba da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Vučić kaže da nikada neće priznati Kosovo, a sve državne institucije je izvukao sa Kosova i naoštrio mišiće i penkalo, kao nekad Đelić, da potpiše to da će moći tzv. Republika Kosova da dobije stolicu u ujedinjem nacijama. Dok je naše koalicije to neće moći i neće proći. Potpisuje i sporazume sa NATO paktom koji je naš dželat i koji je neprijatelj Rusije, Rusije koja nikada nije tražila ni pedalj naše teritorije niti nas je ikada bombardovala.“
Rašković Ivić je dodala i da želi ekonomski patriotizam, a to je davanje prvenstva i prednosti domaćem poljoprivredniku, zanatliji i proizvođači.
„Opiremo se prodaji velikih i značajnih državnih preduzeća, nacionalnih resursa i prirodnih bogatstava, kao što su Telekom, Elektroprivreda, srpske oranice, naši rudnici i banje. Kao Srpkinja iz Hrvatske morala sam 1991. da bežim iz države u kojoj su rađani moji preci u svoju maticu. Nemamo mi više gde da bežimo i ovu našu državu moramo da čuvamo. Ekonomija je ta koja treba da podigne ovu zemlju i to domaća ekonomija. U poslednjih deset godina ugašeno je 172.000 zanatskih radnji i 150.000 seoskih domaćinstava. Za jednu Italiju, Francusku ili Nemačku bi to bio alarm za uzbunu, zasedala bi privredna komora vlada da vide kako da vrate te ljude, šta se dogodilo, ali kod nas se ništa ne dešava. Nama 40.000 ljudi godišnje više umre nego što se rodi i još toliko ode u inostranstvo. Državu to ne zanima, naši vlastodršci zbrinuli su svoje familije, kumove, braću od tetaka, niko im ne može ništa, gospodari su Srbije, a nas ostavljaju da budemo sirotinja raja, da budemo šegrti i kalfe u tuđim zanatskim radnjama i da ne budemo svoj na svome. To im nećemo dati. Nismo mi protiv stranih investitora, neka dođu ovde, ali neka ulože svoj novac i neka ovde plaćaju porez i neka se ovde zna kolika im je imovina.“
Neće ni Vučić večito vladati, dodala je Sanda Rašković Ivić i podsetila na izbore iz 2012.
„Mislila sam tada da Tadić i demokrate nikad neće sići s vlasti, ali mesec dana kasnije pukao je taj balon od sapunice. Evo ga sada Tadić šparta Srbijom pokušavajući da opstane u političkom životu Srbije.“

 

DSS Dveri Ivic2 DSS Dveri Ivic 3 DSS Dveri Mitrovic Dss Dveri Momcilovic

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare