Rangelov: Za koaliciju u lokalu ne treba da se delimo oko stavova vezanih za prošlost i ko je za Miloševića ili Đinđića, za Mladića

LESKOVAC

U Prediizbornim razgovorima Aleksandar Rangelov , prvi na listi “Svi za jedn oga jedan za sve-dr Aleksandar Rangelov”, rekao je za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress da su razgovarali sa ” velikim brojem političkih partija i našli smo zajednički interes vezan za lokalne teme jer na lokalnim izborima ne treba da se delimo oko spoljno-političkih tema, recimo ko je za Putina ili protiv, ili oko stavova vezanih za prošlost
kao na primer ko je za Miloševića ili Đinđića, za Ratka Mladića itd”.

Evo čitavog intervjua.

JUGpress: Za Vas neki političari na vlasti kažu da ste se u skoro 60. godini setili da uđete u politiku, iako nemate još 60 godina pitanje ostaje isto, otkud Vi u politici?

AR: ,,Ja sam veći deo svog života živeo kao nepolitičko biće, kao podanik, a onda sam
se probudio jednog dana i saznao da je Borku Stefanoviću razbijena glava i
postavio sam sebi pitanje da li je moguće da se opet vraćamo u mučne
devedesete i shvatio sam da niko neće da se bori za nas umesto nas i da naša
sudbina nije u našim rukama i tada sam se priključio protestima ,,Stop krvavim
košuljama”i posle toga su se stvari odvijale mimo mog plana i mimo moje želje.
Taman su se završili ti protesti kada sam jedno veče saznao i to anonimnom
dojavom da su zelene površine između tri zgrade otuđene, u pitanje je naselje
,,Dubočica”i da tu novi vlasnici nameravaju da zidaju zgrade. To je bio trenutak
kada sam bio u nekoj vrsti pred-infarktnog stanja jer bi to doslovce značilo da mi
ostajemo bez naših zelenih površina, bez naših parkova i da će praktično da bude
zgrada uz zgradu, prozor uz prozor i to me baš pogodilo. Posle toga sam
razgovarao sa mojim komšijama o tome i baš ta situacija je, na neki način, ojačala
naše međuljudske odnose.


JUGpress: Investitori tvrde da nemaju nameru da prave zgradu već lokale gde će se ljudi
zapošljavati i da je to zemljište privatno vlasništvo?


AV: To jeste privatno vlasništvo koje je stečeno nezakonitim putem. Ono je
ostvareno kršenjem člana 33 Zakona o urbanizmu i izgradnji, falsifikovanjem
gustine naseljenosti i zloupotrebom službenog položaja. To je potvrdila i
Inspekcija za urbanizam i izgradnju iz Niša, zato je gradnja i obustavljena i
zabranjeno je izdavanje dozvole i to su prihvatili i ljudi iz opštinske uprave i oni i
dan-danas tretiraju taj prostor kao javni prostor. Neverovatno, ali pravno gledano
praktično je to privatno vlasništvo, ali suštinski je to nešto što pripada i dalje
građanima. Mi to doživljavamo kao naše jer to i jeste naše, ne postoji samo
nepovredivost privatne svojine već i nepovredivost javne svojine, smatramo da je
nepravedno jer je nezakonitim putem otuđeno, ali mi se ponašamo kao da je
naše, i biće naše.

JUGpress: Dolazimo do nekog statusa kvo, oni ništa ne rade, ali šta će biti ako jednog dana
krenu ako uzmemo u obzir da je to privatno vlasništvo?

AR: Status kvo nije, mi uživamo u tim našim zelenim površinama kao što smo
poslednjih decenija uživali, pogotovo je tu prijatno leti zbog mikro-klime. I dalje se
tu deca igraju, i dalje tu dolaze penzioneri, naša mesna zajednica ,,Milentije
Popović”raspolaže određenim sredstvima, taman toliko smo imali para da smo
mogli da renoviramo dve staze. Jedna od tih staza koju smo renovirali je baš na
tom prostoru, dok se ne reši ta pravna procedura mi mora da živimo. Ta staza je
potpuno razorena i kada padne kiša ona se pretvara u jedno jezero , a mi smo
iskoristili ta sredstva da tu stazu renoviramo i blagosiljaju nas žitelji našeg naselja.
Šta će se desiti ako dođu bageri i počnu sve to da ruše? Opet ćemo se aktivirati,
opet ćemo demonstrirati i braniti se.


JUGpress: Kada je reč o izbornoj listi, na izbore idete samostalno, kao grupa građana?
AR: Jeste, idemo samostalno na izbore, mada sam ja zastupao, a i dalje zastupam
ideju udruživanja. Međutim, pokazalo se da to nije moguće na način kako smo mi
to zamišljali i ispostavilo se da ni sama opozicija nije u stanju to da uradi. Opozicija
u Leskovcu ide u četiri kolone, a mi smo peta.

JUGpress : Šta je bio problem da se ujedini opozicija?

AR: Moj stav je bio, a i stav našeg udruženja, imali smo tri preduslova. Prvi preduslov
da oni sa kojima sarađujemo nisu kompromitovani u prošlosti, korumpirani itd. Svi
iz opozicije zadovoljavaju taj kriterijum. Drugi da nemaju ništa protiv ideje
korenite promene društvenog sistema, ideje koju mi iz udruženja zastupamo,
nama je uzor švajcarsko društvo. Treći da imaju odrešene ruke za rad na lokalu,
odnosno da se prekinu na neki način pupčane vrpce sa beogradskom partijskom
centralom, da ne dođemo u situaciju da se danas nešto dogovorimo a sutra da
beogradski lider to negira. To se pokazalo teško ostvarivim, gotovo neostvarivim.
Tvrdili su da imaju odrešene ruke , ali to nije tako. Postoji partijska disciplina i to
mora da se uvaži.

JUGpress: Da li ima partijske discipline u Vašem udruženju građana?

AR: Mi smo politička organizacija koja je najmlađa u našem gradu, formirani smo tek

  1. maja ove godine i imam običaj da kažem za sebe da sam građanin u pokušaju.
    Ono što nama nedostaje je političko obrazovanje i pred nama je veliki posao

samo-edukacije. Nismo imali prilike i potrebu da zavodimo bilo kakvu disciplinu
zato što su ljudi koji su nama prišli apsolutno slobodni građani, hrabri,
dostojanstveni.


JUGpress: Ko su ljudi na Vašoj listi? Bilo je priče da se tu nalaze čitave porodice, da li je to
istina?

AR: Ima istine, naša lista ima 75 kandidata. Ima ljudi i iz grada i sa sela. Neki ljudi
nam zameraju da ima više ljudi iz grada, međutim, to je bila viša sila. Nismo bili u
situaciji da biramo i da neke druge ljude pronalazimo. Jednostavno, osnovno
merilo je bilo aktivnost, odnosno doprinos radu naše političke organizacije. U
ovom trenutku postoje najmanje 2-3 osobe koje bi mogle da zauzmu, i trebalo bi
neko mlađi da dođe. Međutim, u trenutku kada smo se formirali, mi smo
funkcionisali na taj način. Zamerano nam je da u 20 članova ima 6 porodica, to je
protivnička strana zamerila i moguće da je tačno jer nisam brojao. Međutim, ja u
šali volim da kažem da smo mi jedna velika porodica.


JUGpress: Šta planirate u skupštini, kako ćete da se ponašate ako dolazi do nekog
preklapanja koalicije zbog vlasti jer je činjenica da mora da se napravi neka
koalicija i da neko upravlja gradom, sa kim biste Vi išli u koaliciju? Da li tu postoji
neko ograničenje?

AR: Postoji ograničenje, ne bismo išli sa SNS-om bez obrzira na drugarski odnos koji
ja imam sa liderom njihove partije. Ja njega poštujem kao školskog druga, dobrog
oca, dobrog komšiju, međutim, politički se potpuno razlikujemo i mi svoju
saradnju možemo da ostvarimo samo sa opozicionim političkim partijama.
Razgovarali smo sa velikim brojem političkih partija i našli smo zajednički interes
vezan za lokalne teme jer na lokalnim izborima ne treba da se delimo oko spoljno-
političkih tema, recimo ko je za Putina ili protiv, ili oko stavova vezanih za prošlost
kao na primer ko je za Miloševića ili Đinđića, za Ratka Mladića itd. Ono što je
nama interes je da unapredimo svoje življenje. Imamo urgentne probleme kao što
je borba protiv investicionog urbanizma odnosno urbanističkog terorizma u
našem gradu i nije to problem samo naše mesne zajednice već i drugih mesnih
zajednica. Imamo višedecenijski problem koji se tiče divlje gradnje, problem
higijene, problem nezaposlenosti, problem zagađenja itd. Problem odlučivanja,

postavlja se pitanje ko odlučuje i to je u korenu svega, postavlja se pitanje ko
odlučuje o našim životima, a to čini jedna uska grupa ljudi”.


JUGpress: Građani delegiraju ljude da odlučuju u njihovo ime, da li sistem kod nas tako
funkcioniše?

AR: Sistem kod nas se zove demokratija, a zapravo nije demokratija. Upravo izborni
sistem koji se kod nas zove proporcionalno- zatvoreni, ne znajući mi pretvaramo
demokratiju u autokratiju onog trenutka kada pristanemo na taj izborni sistem,
umesto da glasamo za čoveka po imenu i prezimenu , mi zaokružimo samo
partijsku listu. Tog trenutka mi kao građani gubimo moć da utičemo na karijeru
tog poslanika odnosno odbornika i svoju moć da utičemo na njegovu karijeru
prenosimo na lidera te partije.

JUGpress: Mi smo imali taj sistem pa smo ga promenili
,

AR: To je bio većinski sistem između 1990. i 1992. godine. Ono što nama treba nije
većinski, nije proporcionalno-zatvoreni već je proporcionalno-otvoreni izborni
sistem koji je pravedan sa jedne strane zbog toga što omogućava onoliki broj
osvojenih mandata koliko je bilo glasova i zato se zove proporcionalni i sa druge
strane zato što je personalan i glasa se za čoveka, ne za listu.

JUGpress: To je nadležnost Republičke skupštine?
AR: Tačno, glavna zakonodavna moć je u Republičkoj skupštini. Međutim, to nikome
od nas nije bilo ograničenje, pa ni meni da se za to zalažem kao građanin, kao
kandidat za savet mesne zajednice, kao član saveta mesne zajednice i zalagaću se
za to i ako postanem odbornik. I moj glas je bitan, i vaš glas je bitan, ja tražim
podršku za korenite promene.


JUGpress: Šta planirate ako budete u vlasti? Jel’treba menjati nešto u javnim preduzećima, u
kulturnim ustanovama?

AR: Ima stvari koje ja mogu da pohvalim kod aktuelne vlasti. Ima dobrih stvari koje
su uradili i koje treba nastaviti, a ima stvari i koje treba menjati. Naša tri politička
cilja: promena modela upravljanja jer aktuelni model upravljanja podrazumeva da
se jedan čovek pita za sve i bez njegovog odobrenja se ne radi ništa. Da li će se

neko zaposliti ili se neće zaposliti? Da li će se određena ulica asfaltirati ili ne? Da li
će da se renovira asfaltiranjem ili možda samo sipanjem grebanog asfalta? Koji
javni prostor će biti ustupljen političkom delovanju opozicije? Praktično kao što
jedan čovek odlučuje na nivou republike, tako jedan čovek odlučuje u našem
gradu i to je jedan vid feudalizma. Aristokrata iz glavnog grada ima svoje feudalce
u unutrašnjosti. Promena koju mi zastupamo podrazumeva da se taj jedan čovek
obezvlasti u smislu da odgovornost za poslove u našem gradu preuzmu
profesionalci iz gradske uprave i da se profesionalci pitaju šta i kako treba da se
radi. Naš drugi politički cilj je decentralizacija, odnosno vraćanje uloga mesnim
zajednicama koje su nekada imale, da se vrate njihova ovlašćenja, njihova
imovina, njihove finansije, njihovi prihodi. Da se na teritoriji jedne mesne
zajednice ne radi ništa dok to ne odobre žitelji te mesne zajednice. Naš treći cilj je
primena direktne demokratije u donošenju odluka u mesnim zajednicama. To
podrazumeva da svi žitelji mesne zajednice sa glasačkim pravom mogu da se sa
nečim slože ili ne slože ili da nešto predlože drugačije. Ako mesna zajednica bude
imala svoja finansijska sredstva onda će ona imati mogućnosti da rešava svoje
probleme. Na primer mesna zajednica Lipovica da razmisli da li želi da svoj novac
uloži u izgradnju fudbalskog stadiona u Leskovcu ili hoće kanalizacioni sistem, da li
Donje Trnjane hoće da uloži u protiv-poplavne kanale ili hoće da se novi prozori na
leskovačkoj bolnici menjaju za najnovije? Da se ljudi pitaju kako hoće da se
njihova sredstva koja odvajaju za budžet da se troše, a svako od nas izdvaja
godišnje od 3.500 do 4.000 eura što je ogroman novac. Na primer, ako jedno selo
kao Guberevac ima 200 upošljenika to znači da to selo godišnje izdvaja negde oko
750.000 evra za potrebe budžeta što je ogroman novac. To je podatak koji se vrlo
pažljivo od nas krije. Tri trećine tog novca ide partijskoj centrali u Beogradu, a
onda lider partijske centrale nama udeljuje taj novac. Decentralizacija
podrazumeva drugačiju raspodelu tih sredstava.


JUGpress: Ako bude tako kao što se zalažete tj. da mesne zajednice odlučuju i primera radi
mesna zajednica Pečenjevce odluči da je prioritet stadion, a ne sređivanje kanala,
to bi značilo da bi Lipovica bila poplavljena. Zar nije najvažnije kakav je generalni urbanistički plan i
kako bi to u gradu funkcionisalo?

,AR:Nemojmo potcenjivati pamet i iskustvo naših ljudi. Mesne zajednice će se lako
dogovoriti jer je nemoguće da je jednima jedan prioritet tek tako, a drugima ako
su u susedstvu. To su sudbine koje se dele, isti vazduh dišemo, iste infrastrukturne
probleme imamo, može da se desi da neko hoće da na drugačiji način potroši
novac, ali tako da neće ugroziti nikog drugog. Biće onako kako većina u toj
zajednici odluči. Ustavom iz 1990. pojam ,,mesna zajednica”izbačen je iz pravnih
akata. Do tog trenutka, živeli smo ovde, gradila su se brojna naselja i nismo imali
eksploatacije rečnih korita. Bilo je određenog smisla i određene usaglašenosti.
Ništa nije smelo da se uradi bez dozvole mesne zajednice. Još u to vreme ljudi su
nalazili način da civilizovano žive. U selu Bošnjace je 1966. izgrađen objekat za
potrebe prosvetnih radnika koji je u to vreme imao bio-filtere za kanalizaciju.
Danas tih filtera nema, kanalizacija je zatrpana i ide direktno u reku, deca koja su
se nekada kupala jer je voda bila prečišćena sada ne mogu to da čine. Ne treba
potcenjivati ljude, treba im dati slobodu i oni će sigurno bolje odluke donositi”.


JUGpress:
Koje su Vaše prognoze što se tiče lokalnih izbora?
AR: Moja priroda je melanholična. Ja sam melanholik, uvek sumnjam i moja teza je
,,prvo skoči pa reci hop”, vrlo sam oprezan, ljudi oko mene su puni entuzijazma,
ispostavilo se da ja nisam u pravu. Ispostavilo se da smo mi treća izborna lista koja
je skupila potpise, a ja sam mislio da će nam trebati mnogo više vremena uz sve
naše početničke greške. Nismo imali ni odgovarajući softver za popunjavanje
obrazaca, ljudi su strpljivo čekali po sat vremena, ali je njihova želja za promenom
bila velika. Do sada su izašli rezultati nekih nezvaničnih anketa i ti rezultati su
optimistični za nas, ali smatram da treba da sačekamo rezultate izbora i ne bih se
bavio prognozama.


JUGpress: Komentar predizbornog skupa, da li ste zadovoljni posetom na gradskom trgu?
AR: Ja sam prezadovoljan zato što je to prvi korak, korak od 1000 milja. Ne treba
očekivati ogroman broj ljudi, masu itd. Za mene je taj skup bio lekovit, kao neka
vrsta psiho-terapije. Ja sam opterećen istim psihološkim problemima kao i 99%
naših sugrađana. Imam problem malodušnosti, imam problem kompleksa niže
vrednosti, to je nešto za šta smo mi godinama trenirali. Jednostavno, mi smo
trenirali za podanike, umesto za građane, a osnovna razlika između građanina i

podanika je ta da je građanin koliko-toliko politički pismen i da ima pravo da
kontroliše vlast, da koriguje vlast i da direktno učestvuje u donošenju odluka. Nije
bilo mnogo ljudi, ali je bila četa mala, ali odabrana.


JUGpress: Rekli ste da je asfaltirana jedna staza preko prostora koji je javni, a zapravo neko
ga je kupio, da li ste Vi tražili saglasnost i neophodne dozvole od gradskih organa
za te poslove?

AR:Takav postupak je podrazumevao dve procedure. Jedna je bila da se obratimo
Javnom preduzeću za urbanizam i izgradnju da vidimo da li ima nečeg spornog.
Oni nisu našli ništa sporno iz razloga što je samo renovirana betonska staza tj.
popločana je betonskim pločama, nismo ništa zauzimali i nismo hteli da zelene
površine dodatno betoniramo. Druga procedura je vezana za status naše mesne
zajednice koja podrazumeva da i mi mora da imamo komisiju za javne nabavke. Ta
komisija ima tri člana, ja nisam član te komisije, a ta tri člana su anketirala žitelje
našeg naselja, pokušali smo da u našoj mesnoj zajednici napravimo prvi korak za
kopiranje švajcarskog društvenog sistema, da pitamo građane. Zamolili smo
nevladinu organizaciju čiji sam i ja nekada bio član, a to je ,,I ja se pitam”, da
naprave akcioni plan za potrebe naše mesne zajednice. Mi smo prva mesna
zajednica u gradu koja ima taj akcioni plan. Novac kojim smo raspolagali je
minimalan, to je negde oko 500.000 dinara, mi praktično nemamo nikakva
sredstva, već samo ono što nam udeli opština. Taj novac je bio dovoljan za dve
staze koje su nam bile potrebne.


JUGpress: Da li ste dobili dozvolu od Gradskog odeljenja za urbanizam i izgradnju koje
zapravo izdaje dozvole čak i kad se nešto ruši jer je takav zakon?

AR: Ne mogu da garantujem ko je tačno potpisao, ali mi smo se obratili gradskoj
upravi, čak i kada se obratite pogrešnom odeljenju oni imaju koordinaciju i
konsultuju se međusobno, mi smo tu obavezu završili. Druga procedura vezana za
statut naše mesne zajednice, to smo ispoštovali i niko iz gradske uprave do danas
nije reagovao, naprotiv, sve je u redu što se toga tiče.

JUGpress: Statut je akcioni plan?

AR : Ne, akcioni plan je nešto drugo. Statut je pravni dokument koga mora da se
pridržava naša mesna zajednica i važi za svaku mesnu zajednicu od 139 na
teritoriji grada. To je način na koji je definisana procedura donošenja odluka.
Akcioni plan je anketiranje građana šta je njima potrebno. (kraj) IS-ĐS/SM

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare