Rad preko agencija – kolika prava imaju zaposleni?

LESKOVAC-LEBANE-MEDVEDJA-BOJNIK-VLASOTINCE-CRNA TRAVA

Zanimljiva tema, a sve učestalija je pojava, i da sve više radnika radi preko agencija.

U Jablaničkom okrugu takođe postoje firme i institucije koje zapošljavaju tako radnike, praktično preko posrednika.

Sve ovo je zvanično uređeno Zakono o agencijskom zapošljavanju u kome se, u članu  I zvanično navodi „Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze zaposlenih koji zaključuju ugovor o radu sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, jednak tretman ustupljenih zaposlenih u pogledu ostvarivanja određenih prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje, način i uslovi ustupanja zaposlenih, odnos između agencije i poslodavca korisnika i obaveze agencije i poslodavca korisnika prema ustupljenim zaposlenima.

Ovaj zakon primenjuje se na sve ustupljene zaposlene bez obzira na vrstu radnog odnosa i radno vreme.

Za sve što nije uređeno ovim zakonom primenjuje se zakon kojim se uređuje rad.

Prema onome što nam javljaju građani sa terena, postoje firme koje otpuštaju svoje radnike koji su radili na održavanju higijene ili obezbeđenju, a onda na tim poslovima zapošljavaju ljude preko agencija. Pitali smo advokata Nemanju Stankovića d ali i on ima ovakva saznanja od stranaka i kakva su, uopšte , prava ljudi zaposlenih preko agencija, u našu redakciju stižu i primedbe da oni imaju vrlo mala prava.

„ Tako je. Od kada je donet Zakon o agencijskom zapošljavanju, uglavnom svi sindikati su zastupali stav da agencijsko zapošljavanje treba maksimalno ograničiti. Čak i kada je to lice u radnom odnosu u agenciji zaposleno ne samo na određeno vreme, nego i kada je na neodređeno, tražili su bankarske garancije za osnivanje agencije, a s druse strane poslodavci su tražili, da tako kažem, fleksibilnije zapošljavanje bez ikakvih ograničenja. Ta lica uglavnom rade na povremenim i privremenim poslovima, i njihov broj nije lako utvrditi. Radi se o osobama koje se „izgube“ u masi prijavljenih, neprijavljenih, radno zaposlenih i angažovanih, ali svima je jasno da oni imaju prilično nisku zaradu i rade u uslovima koji su sve samo ne povoljni. To je veliki problem, ali je u neku ruku i legalizovani rad na crno.

„ Njima su mahom ugroćena sva prava, čak i ono osnovno koje im garantuje Zakon o radu, kao i sam Ustav“, dodaje Stanković.

KAKO NAPLATITI ZAOSTALE ZARADE I ŠTA TU RADI USTAVNI SUD ?

Značajan broj nekadašnjih radnika sada već propalih firmi u Jablaničkom okrugu čeka godinama na isplatu svojih zaostalih plata.

Međutim, u međuvremenu je vlast donela ove zakonske uredbe koje drugačije uređuju ovu oblast. Sve je stupilo na snagu pred samu novu 2024. Godinu i sigurno je da većina njih i ne zna za to.

Pitali smo advokata Nemanju Stankovića, koji se bavi i radnim pravom, da objasni o čemu se radi.

„ To su tzv. stečajni predmeti. Radi se o firmama koje su otišle u stečaj nakon neuspešno izvršenih privatizacija, a ti radnici su imali prava na neisplaćene zarade. Da pojasnim o čemu se radi. Podnosio se prigovor Privrednom sudu da bi se pokrenuo ubrzani postupak pred ovim sudom. U početku su ti postupci išli u nekim razumnim rokovima, a kada su počeli ti prigovori da se usvajaju, onda su stranke preko punomoćnika mogle da sudovima podnesu tužbe za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Nematerijalna šteta se ticala toga što se previše čekalo na naplatu. Sada je tu simtomatično da iznosi koji su se dosuđivali, naročito u Beogradu i okolini, bili od 800-1000 evra, a ovde, pred našim sudovima, su bili 400 evra, retko kada 500, što je još jedan vid diskriminacije ljudi koji žive južno od Beograda.

Materijalna šteta se naplaćivala preko predmeta koji su bili zavedeni pod oznakom PRR1, a PRR su bili postupci za nematerijalnu štetu. Krajem godine, u decembru, je donet stav gde su se izvršile izmene Dopune zakona o suđenju u razumnom roku, gde se predsednicima Osnovnih sudova sugeriše da sve ove predmete koji su u ovom trenutku aktivni, pošalju Ustavnom sudu, bez ikakvih naloga i upita. Tu se sada postavlja pitanje nadležnosti Ustavnog suda, koji nije nadležan da odlučuje o eventualnoj šteti, Ustavni sud je nadležan da odredi da li je povređeno neko pravo. Ono što ja pretpostavljam i što je javna tajna, sve to je otišlo na Ustavni sud da bi se odugovlačilo sa procesom. Ustavni sud je i inače prenatrpan i svi ovi predmeti koji su ovde bili prioritet, tamo to neće biti, već će se naći na nekoj margini. Nije intencija samo da se uspori postupak, nego i da se zaštiti budžet Republike Srbije, jer u trenutku kada su ti postupci išli nekim svojim tokom, i kada su radnici koji su na svoje plate čekali i po 20-ak godina, počeli da se isplaćuju, država Srbija je otvorila namenski budžet za isplaćivanje tih radnika, što je po meni skandalozno. Taj namenski budžet je više bio u blokadi, nego što je bio aktivan. Dakle, to prebacivanje nadležnosti Ustavnom sudu je isključivo urađeno kako bi se odugovlačilo sa postupcima, kako radnici koji su pošteno zaradili svoje zarade ih ne bi dobili ili bi ih dobili što kasnije“, detaljno objašnjava Stanković.

Na naše pitanje da li to znači da je ozakonjeno otvoreno kršenje prava tih ljudi, odgovara „tako je, i to prava koja im Ustav garantuje“.  (kraj) LJS/SA

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare