Putovanje u Oruglicu

LESKOVAC

Za selo Oruglicu sam čuo iz priča. Kažu, “Bogu iza nogu”, “blizu Kosova”. Zamišljao sam ga kao selo smešteno u planini, sa zbijenim kućama do kojih je prilaz vrlo nepristupačan.

Kada sam krenuo put Grgurovca dve ideje su mi se motale po glavi. Krenuti put Lipovice, videti crkvicu Sv. Nikole, doći do sela i nazad, ili nastaviti iz Lipovice do Oruglice putem s jednog brda na drugo. Do Šumana sam stigao preko Slavujevca, ajde reko da izbegnem onaj bogu dosadni put Leskovac – Lebane. Bolje da nisam.

Maltene na samom početku puta sam se tako smorio traživši pravi put od mnogih koji presecaju brda kroz zasade višanja.

Konačno stigoh na ulaz u Šumane, i u razgovoru sa čika Racom, kako mi se predstavio (a mladji godinu dana od mene), pomenem Oruglicu. Začudjeno me pogleda rekavši, ” šta ćeš tamo, a i što nisi preko Barja, loš ti je put tu uz reku”. A ja rešio preko Grgurovca.

Došao do raskršća. Tri puta. Za Oruglicu, Lipovicu i Klajić. Podjem onim srednjim prema Lipovici, uspon, prašnjav put, nema šanse voziti, pa još neki kamion s drvima ispred. Uguši me. Reko, vraćam se, pa uz reku do Oruglice, kakav god da je put.

I nisam pogrešio. Put solidan, širok, jeste prašnjav, ali sam sve vreme vozio. Reka sve vreme sa mnom. Sve do odvajanja puta uz planinu. E tu bogami, guranje debelo, uz povremenu vožnju. 300 m visinske razlike treba proći. A napad muva na oznojeno telo je bio strašan. U životu ono nisam doživeo. I konačno se popeh.

Prva kuća, pitanja gde i kako dalje. Kad mi rekoše da će biti još uspona i spuštanja, i da do Barja ima preko 20 km, nije mi se uopšte svidelo.

Nailazim na milicijsku bazu, od granice je samo 2 km. Lepo su me dočekali uz opasku da ne bi trebao da ovde idem, da ne krenem pogrešnim putem i uputim se na Kosovo.

Sa njima u razgovoru proveo skoro školski čas, iako je već bilo kasno popodne i naoblačilo se. Kada sam krenuo, rekoše mi, ” e sada ćeš imati šta da slikaš”. Fotografije sa njima nemam iz poznatih razloga. A na dalje, samo lepota.

Još se Sunce pojavi. Ako je selo Bogu iza nogu, onda Bog nije štedeo na prirodi i položaju sela. Sve se to dešava na nekoj visoravni, na oko 1000 m n.v. idući blago gore dole krivudavim putem gde pogled puca na sve strane i sa raznim uglovima na okolne vrhove Kukavice i planine u daljini.

Kuće sela Oruglica, Melovo i Gagince i okolnih sela po brdima, raštrkane, ali kao na dlanu. Jedan od najlepših doživljaja vozeći bicikl obilazeći okolinu.

Da ne dužim dalje, pogledajte fotografije, iako ne mogu dočarati onaj osećaj na licu mesta.

Piše i slika : Ivan Grebenarević

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Mile
Mile
2 godine pre

Svaka čast majstore na hrabrosti, ali i snazi. Znam da su putevi na našim planinama loši, iskopani, puni rupa i virova, sa jakim uzbrdicama i udolicama. Treba hrabrosti poći na takvu avanturu. A da se ima šta videti, lepo si nam pokazao i hvala ti na tome.