LESKOVAC

U Leskovačkom kulturnom centru Hranislav Rakić je veceras promovisao svoju knjigu „Naličje zlatnog doba Leskovca 1918.-1941.“

 

Reč je o reagovanju na knjigu „Zlatno doba Leskovca 1918.-1941.“

Rakić tvrdi da pomenuti preiod ne može biti nazvan „zlatno doba“, jer su u to vreme postojale velike afere u Leskovcu, kao i da su se ljudi koje „oni idealizuju, kapitalisti, bogatili eksploatacijom radnika, dece od 8-12 godina, a ne svojim radom. Bilo je i velikih demonstracija i štrajkova radnika, jer ljudi nisu bili materijalno obezbeđeni. Govoriti o tom dobu da je zlatno je nemoguće. Da su autori rekli samo da ne govore o zlatnom dobu, nego o građanskom sloju između dva rata, jer su oni uglavnom obrađivali građanski sloj, a ne radničku klasu i druge društvene slojeve, ne bi bilo reagovanja.“
Rakić priznaje i da su kapitalisti onog doba, bez obzira na sve, stečeni kapital i sredstva utrošili i ugrađivali u fabrike, a naročito u tekstilnu industriju, zbog čega je Leskovac i nazvan mali Mančester.
Pored autora, prisutnima su se obratili i recezenti knjige, prof dr Dragomir Radovanović i Živojin Stefanović.

Radovanović je rekao da je dobro što su se pojavile ove knjige, jer svaka na svoj način opisuju to vreme, a iz sučeljavanja različitih stavova i viđenja mogu se doneti relevantne ocene o jednom vremenu.

Živojin Stefanović je, pre nego što je rekao nešto o knjizi, napomenuo da je organizator imao problema da dobije prostor za promociju, pa je bilo u planu da se, ako nikako drugačije, promocija održi u parku, jer „tu nam ne mogu zabraniti okupljanja.“ Stefanović je upitao do koje mere istoričari i oni koji pokušavaju da se bave istoriografijom imaju slobodu i pravo da pojedine periode nazivaju imenima koja ne mogu biti primenjena istorijskoj nauci. Autori su trebali da istaknu na osnovu kojih kriterijuma su to zaključili.
„Taj naziv „zlatni“ se odnosi na vrlo mali broj bogataša koji su to bogatstvo sticali besomučnom eksploatacijom dece, žene i muškaraca koji su činili radničku populaciju. Daleko od toga da im možemo osporiti snalažljivost i sposobnost da razviju posao, da Leskovac obogate fabričkim dimnjacima, da uglavnom razvijaju tekstilnu industriju, ali da bi jedan grad bio u zlatnom dobu svoga razvoja to podrazumeva ekonomsko blagostanje i visoku razvijenost svih oblika društvenog i političkog života. To znači i slobodu misli, organizovanja i napredak u svim sferama života, jednom rečju punu demokratiju,“ rekao je Stefanovic.