LESKOVAC

 

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove književne nagrade Dragan Velikić promovisao je večeras  svoj roman „Islednik“ u Leskovačkom kulturnom centru.

Draganu Velikiću je ovo drugi put da dobije NIN-ovu nagradu, što se nije desilo decenijama unazad.

Sam autor kaže da svako ko uđe u uži izbor očekuje nagradu budući da je postalo postalo neko nepisano pravilo da niko ne dobije tu nagradu ponovo, što nije u redu, jer se nagrada ne dodeljuje za minuli rad, već za najbolji roman.

„Osećanje nije baš kao prvi put, jer sam tada znao da će to jednom da mi se dogodi, ali da drugi put ne mora da bude. Važno mi je da je nagrađena knjiga koja od svih mojih knjiga može da računa na jednu širu čitalačku publiku. I druge moje knjige imaju svoju publiku, ne mogu da se požalim, čitane su, ali roman „Islednik“ je ispao tako da je zahvatio, što se kaže, i duboko i široko”, rekao je Velikić.

Bilo je polemika da NIN-ova nagrada puno govori i o žiriju, jer svake godine neko drugi odlučuje o tome. Velikić kaže da će toga uvek biti i podseća da je tokom dvadeset godina pet puta bio finalista sa raznim romanima i nije dobio nagradu, koja je devedesetih godina bila veoma ispolitizovana.

Zbog toga, može se reći i da Velikiću nagrade nisu od presudnog uticaja. Priznaje da se formirao bez nagrada.

„Dvadeset godina sam pisao, objavio deset knjiga, preveden na 15 jezika od 1989.-2008. i nisam dobio ni jednu nagradu i niko se nije ni pitao kako je to moguće. Za to vreme je dodeljeno 5000 nagrada, jer se u Srbiji godišnje dodeli oko 250 nagrada. Prosto je bila veća verovatnoća da vas okrzne, nego ne okrzne. A onda je došao taj niz za „Ruski prozor“ i onda je krenulo. Možda i nije, jer je „Binavia“ knjiga koja nije dobila ni jednu nagradu, to ništa ne znači. Najvažnije je da čovek radi na sebi i da ono što piše ima neku vrednost, za koju ne možemo znati kolika je, ali koja opstaje i ostaje. Nagrada je važna zbog knjige, zato što skreće pažnju, pod uslovom da ste nagradili knjigu koja ima težinu. Ali to samo vreme može da pokaže.“