LESKOVAC
Profesor Vlasta Cenić je nastavnik i književnik, koji i posle 37 godina i jedno i drugo radi sa istim žarom. Zato se nižu i knjige i titule.
Poslednje pisano delo, roman ”Nemoj nikad reći – kraj je”, predstavio je danas najmladjim Leskovčanima, a na poslednje priznanje ”Najbolji edukator Srbije za 2019. godinu”, još uvek se navikava.
To su dva najsvežija razloga za razgovor sa profesorom Cenićem.
Iza njega je 37 godina nastavničkog rada i 19 knjiga. Mnogo puta nagradjivan, ali ga, kaže priznanja nisu promenila.
Izvodeći na put brojne generacije djaka, procenio je da onaj ko radi sa decom, mora da se prilagodjava novom vremenu i drugačijim shvatanjima. Takvo razmišljanje i delanje, donelo mu je titulu jednog od najedukatora Srbije u 2019. godini.
Profesor Vlasta Cenić, zaposlen u doljevačkoj osnovnoj školi ”Vuk Karadžić”, u Leskovcu je, da bi predstavio svoj prvi roman ”Nemoj nikad reći -kraj je”.
“Neko će pomisliti da je to ljubavna priča, ali ne, to je priča o detinjstvu koja nosi poruku da svako treba u sebi da sačuva dete. Moj glavni junak je Slavko, djak osmog razreda, koji pokušava da nadje sebe. Knjiga opisuje jednu školsku godinu, pa se naslov može protumačiti i kao: nemoj nikad reći kraj bosonogom detinjstvu, koje neumitno prolazi”.
Iako naglašava da se, za razliku od prethodnih knjiga poezije, sada radi o proznom delu, profesor Cenić kaže da je reč o lirskom romanu, u kome ima i stihova, jer ih piše Slavko.
On je autor i igrokaza za Dan škole, a na kraju su i note, jer je pesma ”Nemoj nikad reći –kraj je” komponovana, pa može da se peva.
“Iako liči na papazjaniju, knjiga je, ustvari sačinjena od različitih oblika kazivanja. To je, kako reče recenzent Tode Nikoletić, knjiga dobrote. Nema ovde ni vanzemaljaca, ni čudnih likova, ni transformersa. Napisao sam priču o ovdašnjoj deci, jer se sve zbiva u mom rodnom Kočanu i sve se dogadja sada. Tu su dogodovštine sa časova i razne druge zgode i nezgode, a sve se završava maturskom ekskurzijom na Kopaoniku. Navijam za dobrotu. Znam da živimo u nehumanom svetu, ali je on u mojoj knjizi drugačiji. Želim da bude takav” , zaključuje Vlasta Cenić.
Da li je dečak Slavko, ustvari, pisac od pre nekoliko decenija, profesor Srba iz Slavkove škole ili i jedno i drugo, profesor Cenić nije želeo jasno da odredi, pozivajući čitaoce da sami razreše dilemu. Izdavač je ”Bookland”, a knjiga je prvu promociju doživela na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu.
Tražimo komentar i na najnoviju titulu: najbolji edukator u Srbiji u 2019, koju ravnopravno deli sa još devet kolega.
” To je, valjda, nagrada za posvećenost radu u proteklih 37 godina. Od prvog dana, daleke 1979. do danas, radim sa istim žarom. Ništa se nije promenilo, osim boje moje kose.Sa decom sam uvek raspoložen da razmenjujem misli, da se igramo i mislim da je to ključna reč za dobar odnos. Trudim se da doprinesem kvalitetu nastave, kroz brojne projekte, to se tako danas kaže. Volim timski rad i okružen sam mladim kolegama. Verujem da je to zapaženo kao dobro. S druge strane, trudim se da se prilagodim novim generacijama. Moramo da poštujemo njihovo detinjstvo, a ne da se vraćamo u vreme kad sam ja bio dete, bez obzira na to što mislimo da je tada bilo bolje”.
Titula najedukatora Srbije u 2019. godini, došla je posle slične koju mu je dodelila asocijacija nastavnika bivše Jugoslavije.
Profesor Cenić, medjutim, ne misli da je došlo vreme za podvlačenje crte, jer ima još snage, volje i želje da se daje- deci.