LESKOVAC

 

Predsednik Okružne ogranizacije slepih Milivoje Đokić za  leskovački nedeljnik Novu Našu reč govori o problemima koje slepe i slabovide osobe imaju prilikom svakodnevnog života i kretanja kroz grad, prilasku šalterima i sličnim stvarima na koje tzv. običan svet ne obraća pažnju.

„Što se tiče ulaska u, npr. Elektrodistribuciju, Poštu i slične ustanove gde postoje stepenice, mi slepi nemamo problema. Da slobodno kažem, oči nemamo, ali imamo zdrave noge. Naš najveći problem je vezan za prelaz preko ulica. Ulica koja je ispred našeg saveza, (Savez slepih se nalazi kod bivše Zubne poliklinike, prim. I.S.)  iako ima pešački prelaz, retko ko to poštuje. Mnogo bi značilo da se tu postave ležeći policajci, da bi se vozači silom naterali da uspore.“

Zvučni semafori postoje kod Robne kuće, Tehnološkog fakulteta i jedan koji delimično radi kod Železničke stanice. Morali bi svi semafori u gradu da se prilagode, jer se slepe osobe ne kreću samo centrom grada.

Specifičan problem su i reljefne staze. Naime, kada je popločan trotoar u centru grada, postavljene su i ploče koje služe slepima kao staza vodilja. Đokić moli nadležne da, ako je moguće, da se napravi ta staza i do Zavoda za zdravstveno i socijalno osiguranje, kako bi te najvažnije gradske institucije bile pokrivene na ovaj način, te slepim osobama bio olakšan prilaz.

Đokić pohvaljuje i saradnju sa lokalnom samoupravom, za koju kaže da je na visokom nivou. Sve što je isplanirano je i odrađeno, na čemu im se zahvaljujemo.

 

Građani kao građani, većina i ne zna čemu služe reljefne ploče na popločanom trotoaru. Zato se i dešava se da tu parkiraju vozila, ili leti postavljaju frižideri ili bašte. Sad, kad to urade građani i nekako, ali kad se uparkiraju oni koji bi prvi trebali da to sprečavaju, u Savezu slepih s pravom protestuju, jer u potpunosti onemogućavaju kretanje slepih osoba.