Problemi sa izvozom voća u EU zbog zabrane korišćenja hemijskih sredstava

LESKOVAC

Holandska firma „Sonderjansen“ doo Leskovac, koja se bavi otkupom i preradom voća organitovala je predavanje za proizvođače voća sa kojima sarađuje. Predavanje je održano u prostorijama firme u Turekovcu, a tema je bila odluka zemalja Evropske unije da zabrani upotrebu određenih vrsta pesticida. Saša Conić, tehnolog, kaže za JUGpress da ova firma svo voće plasira upravo na tržište Evropske unije.

„Ovom odlukom zemalja EU može doći do velikih problema kod nas. Kada roba dođe do tih zemalja i oni urade kontrolu kvaliteta, ukoliko se nađu pesticidi koji su kod njih zabranjeni, oni tu robu uništavaju o našem trošku. Potpuno je jasno da bi onda u tom lancu svi bili oštećeni, kako mi kao otkupljivači, tako i proizvođači, jer mi ne bismo više bili u stanju da otkupljujemo robu. Zato smo želeli da našim proizvođačima sa stručne strane objasnimo šta se sme, a šta ne sme, kako bi nastavili saradnju bez problema.“

Predavanje je održao Goran Petrović, predstavnik firme „Agromarket“ koja se bavi distribucijom sredstava za zaštitu i ishranu bilja.

„Evropska unija ima svoju registrativu koju non-stop menja. Izbacije neke proizvode, aktivne materije, pesticide sa pozitivne liste. To znači da su oni automatski diskvalifikovani i ne smeju da se koriste u zaštiti bilja. Dodatni problem je naša registrativa kasni za EU i što su naši rokovi za prestanak distribucije tih sredstava duži u odnosu na EU. Zato se desi da se naši proizvodi pojave na tržištu EU gde imaju problem sa toksikologijom i izvoznici se nađu u problemu. Problem je što se, recimo, zaštita voća radi danas, a taj proizvod ide u izvoz dogodine u ovo vreme. Oni mogu u tom periodu da zabrane nešto, ostave rok od tri meseca za primenu toga i izvoznik je u problemu. Mi kao društveno odgovorna firma pokušavamo da pomognemo i proizvođačima i izvoznicima, jer, realno, na taj način pomažemo i sebi , s obzirom da smo u tom lancu svi povezani. Naša firma prati kretanja tih zakonskih regulativa i pokušavamo da predvidimo šta će da se desi tim zabranama, tako da pravimo programe koje preporučujemo proizvođačima oko korišćenja određenim sredstava, odnosno kada i kako da ih koriste.“

Sa ovakvim predavanjima se krenulo pre dvadesetak dana i već mogu da se sakupe i neke povratne informacije o zainteresovanosti i spremnosti proizvođača da se drže preporuke. Petrović kaže da mnogo toga zavisi i od odnosa između otkupljivača i proizvođača.

„Ovde se vidi da su ljudi zadovoljni, ali tamo gde je problem otkupa, cene, odnosa između otkupljivača-hladnjačara i poljoprivrednika, tu je gotovo nemoguće raditi. Mi ćemo sa onima koji rade po preporukama raditi i dalje, jer će oni verovatno opstati na tržištu, pošto u našem lancu više nema prostora za improvizaciju i igranje.“

Dodatni problem je i što se regulative na svetskom tržištu razlikuju, npr. ono što je dozvolljeno u EU nije u Rusiji i slično, što dodatne otežava posao.

„U našem katalogu pesticida već godinama ispod svakog proizvoda imat MDK vrednost, a to su maksimalne dozvoljene koncentracije u miligramima po kilogramu proizvoda za srpsko, rusko, evropsko i američko tržište, s obzirom na te razlike“ pojašnjava Petrović.

„Na taj način dajemo mogućnost proizvođaču da ima program zaštite koji može da uskladi sa mogućnošću izvoza na svako tržište. Pitanje je samo volje i želje ko u kojoj meri želi time da se bavi. Nekada je bilo više reda u proizvodnji. Ovde je, recimo, „Porečje“ u Vučju delilo pesticide i pratio šta i kad treba da se radi… Slično je i u Knjaževcu, tamo i dalje imate tu odgovornost i disciplinu kod proizvođača, zato oni i dobijaju najbolju cenu. Na žalost, nije svuda tako. Prostor odakle je potekla višnja, Oblačina, Merošina, tu je najgori kvalitet, najmanja disciplina… Verovatno to zavisi od onog ko otkupljuje i koliko se on sam trudi da nametne način rada, poslovanja, odnos prema proizvodnji, da to dostigne neki nivo koji je neophodan…“

Goran Petrović je naveo da problem tretiranja pesticidma postoji svuda u većoj ili manjoj meri i naveo primer kako je to rešeno u Hrvatskoj.

„Kod njih imate karticu poljoprivrednog proizvođača na kojoj piše koliko imate čega zasađeno. I, ako imate npr. hektar pod višnjom, vi ćete da dobijete količinu koja je predviđena za jedan hektar, nikako više od toga.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare