LESKOVAC

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović priredio je prijem za glumce Minu Lazarević i Ljubomira Bandovića, koji su predstavom „Čorba od kanarinca“ otvorili Festival amaterske pozorišne režije.

„Ovaj festival osmišljen je u cilju afirmisanja amaterske pozorišne režije. Naši poznati glumci ovogodišnji festival će zasigurno uveličati.“

Glumac Ljubomir Bandović je zahvalio na prijemu i naglasio da glumci uglavnom iz kombija ulaze u garderobu, a onda na svetlost scene.

„Nakon toga se kombijem vraćamo kući, retka je prilika da nas gradonačelnik ovako ugosti, kao što je retkost i gradonačelnik koji ovoliko daje na kulturu. Osim ovog festivala ja znam i za druge kulturne manifestacije koje Leskovac neguje godinama. Četitam na svim tim uspesima i nadam se da ćete da trajete još dugo.“

Glumica Mina Lazarević naglašava da živi od pozorišta i živi za pozorište.

„Mnogo volim da putujem i da delim svoju ljubav sa ostalima u Srbiji. Počastvovana sam ovakvim dočekom, počastvovana sam uvek kada sam deo nekog festivala, nekih ovakvih susreta gde se razmenjuju energije, talenti. Drago mi je da će od nas da počne pa ćemo mi sa nekom našom lepom energijom da otvorimo ovu vašu priču i nadam se da ćemo to uspeti na pravi način.“

MURAL

Ljubomir Bandović je rekao da zna da u Trebinju postoji mural sa njegovim likom.

„Ko god od mojih prijatelja ode tamo obavezno mi pošalje sliku, još uvek mi stižu slike. To su neki momci koji su radili murale i u Beogradu i Banja Luci, a ovaj u Trebinju je nastao nakon jednog mog intervjua na B92, kada sam ja Crnu Goru i Srbiju, pošto sam Crnogorac po rođenju, a Srbin po opredeljenju i životom, stavio u isti koš kao dvojicu braće. To je valjda odjeknulo i maltene preksutra mi je mladi kolega poslao fotografiju. Ima tome već pola godine.“

Na pitanje da prokomentariše i što se preko puta njega, na drugom muralu, nalazi Stenli Kjubrik i da, praktično, gledaju jedan u drugog preko murala, Bandović je rekao „bravo za Stenlija Kjubrika. Svaka mu čast, ali ja sam za života dobio mural.“

ANTRFILE: PADEŽI

Ljubomir Bandović je, s obzirom da je odrastao u Vranju, prokometarisao i temu koja je ovih dana aktuelna i tiče se „problema“ sa padežima građana Srbije sa juga.

„Ja sam ovde izgovorio 15-ak rečenica, kako vam se čini, da li imam problema? Te konotacije i definicije uglavnom daju poluobrazovani ili neobrazovani ljudi iz dokolice. Obrazovani to ne čine, jer oni znaju etimologiju stvari. Recimo, kad bi tom čoveku koji je to smislio da se u Vranju gube padeži, rekli da je u Vranju 1855. godine na pijaci svaki trgovac i kupac znao tri jezika i to turski, albanski i srpski, tj. varijantu koja je danas severnomakedonski jezik, svi ti uticaji čine da je to maltene jezik za sebe, a ne narečje. Ljudi imaju potrebu da nešto nečim nazovu da bi ga razumeli, a pogotovo imaju potrebu da unize nešto da bi to nešto sagledali. Mi smo u Vranju 1994. godine slavili devet vekova postojanja tog grada. Postoje čitave države koje ne postoje ni 90 godina, a kamoli devet vekova… Ko voli da se malo više time bavi, onda shvati da tu nije samo Bora Stanković, nego da imate i Justina Popovića, bazilike iz 10. i 11. veka, rano hrušćanstvo, Vizantiju… Onda je lako shvatiti da je taj jezik pretrpeo mnoge uticaje i svi su polagali pravo na to.“