Priče Save Dimitrijevića: Robi Ibraimović – ribar iz Sat malu i kako je izgledao tečaj iz 1943. godine

LESKOVAC

On je Robi Ibraimović iz Sat Malu. Kaže da je dovoljno samo to – Robi! I svi će znati da je to on. A on je ribar, ribolovac više od trideset godina. Ovo ovde u kofi su mrene – svaka riba oko tri kilograma, a sve su iz reke kod Svilajnca. Tamo ih je ulovio i doneo jer ovde su sada slave – posne, a za posne slave se ribe spremaju i poslužuju gostima.
On poznaje sve reke ovde u našem kraju i dalje i šire. Zavisi gde i na koju reku ide da peca. Zna u kojoj reci koje ribe najviše ima i vreme kada ribe najviše grizu. Zna sve dumelje, gde su dubine, zna sve prečice kojima se može doći do najboljih mesta za pecanje. Mnogo velikih riba je ulovio.

Ja sam, kaže, ribar već trideset godine. Moj najveći uspeh je kad sam pre dvadeset godina na Južnu Moravu kod Crveni breg kod Manojlovce upecao soma od 12 kila.To zna Branko Kodalović – on me je slikao i dao u novine. Mene i tog soma od 12 kila što sam ulovio kod Crveni breg.
A što se tiče klena – klenovi su veoma ukusna riba. Kada se vata klen kao najbolji mamac je višnja. Klen ide na zrelu višnju. Znači, kad sazri višnja ona se stavlja kao mamac, a može da se stavi u zamrzivač za kasnije – kad zatreba uzmeš višnju iz zamrzivač, razmrzneš je , staviš na udicu i vataš klenovi. Klen ide isto i na – dudinku! Dudinka je lep očišćen mamac. A klen oće po neki put da ide i na ljuto na papriku džinku – i na to oće da se vata! Jer klen je riba grabljivica, na sve je drčan, on je kao jedna vrsna dobra rečna riba – veoma je ukusan i spada u ribe grabljivice. Klen ide i u plitke vode, u vode gde su virovi i tu se kreće, juri za mamci. Znači – klenovi ima i tamo gde su malo jače dubine. Ali, uglavnom to je riba grbljivica i napada sve mamce koje sam reko – ne probira!
Zavisno od veličinu klena – ide udica četvorka, šestica, a pokrupni klenovi oće i veću udicu da uzmu kao što je na primer dvojka, trojka i tako… A obično se peca sa šesticu, sedmicu…
Dok razgovaramo stvara se red – dosta je mušterija koji čekaju da kupe ribu za slavu. Robi vadi mrene iz kofe, meri i kaže:
– Klen najviše grize naprolet pa do kasno leto, a oće i u jesenski period.. pa na primer do oktobra.. U naš kraj klen ima najviše u Predejane, zatim kod Manojlovce, pa Palojce, onda Grdelički i Jelašnički deo.. Ima ga u Moravu, ima ga i u Veternicu, ali veoma slabo od kako napraviše kejevi. A klenovi ima tamo gde nema kejevi, gde su reke bez keja, gde su dubine i dumelji .. tamo gde je od reku ostalo prirodno – tamo se klen vrti… Ima ga i u Pustu reku, pa dole prema Malošište. Jablanica je isto bogata s klena i svuda gde su ostali prirodni tokovi..
A kako se sprema klen – on se sprema na vrlo jednostavan način.. Najbitnije je – klen traži dosta vreo zejtin. Iseče se poprečno s jedne i s druge strane i što više reza ima na njega klen se bolje isprži. I veoma je ukusan!





Abiturientski tečaj u Leskovcu 1943. godine

   Na inicijativu Nikole Čuljkovića, službenika Hipotekarne banke, i profesora Vladimira Zagorskog, predsednik opštine Mihajlo Nikolić - Mika Sikička i okružni načelnik Strnjković prihvatili su predlog da se formira Abiturientski tečaj u Leskovcu. Ministar Velibor Jonić je dao saglasnost i tako je u Leskovcu formiran Državni jednogodišnji ekonomsko-komercijalni abiturientski tečaj koji je trajao od septembra 1943. do juna 1944. godine.

Na ovaj tečaj, koji je pohađalo 98 polaznika u dva odeljenja – jedno u zgradi Državnog tužilaštva, sada Okružni sud, a drugo u kafani „Zlatan prag“ – mladi Leskovčani, uglavnom svršeni maturanti, studenti, inženjeri, službenici – išli su da bi izbegli mobilizaciju od strane Srpske državne straže i da noću ne bi dežurali kao taoci na čuvanju železničke pruge. U stvari, cilj je bio da se mladi leskovački intelektualci zaštite sa obe strane – od vrbovanja komunista da odu u partizane, i da ih ne mobilišu ljotićevci. Među polaznicima i profesorima takođe je isticano da je cilj tečaja da se obezbede školovani kadrovi za potrebe privrede i njenog razvoja posle oslobođenja od Nemaca. To je bio i razlog zbog koga su mnogi vlasnici fabrika i drugi privrednici Leskovca pomagali ovaj tečaj.
Programom je bilo predviđeno i učenje nemačkog jezika, ali su svi polaznici to odbili i nemački se nije učio na tečaju. Odmah posle „oslobođenja“, međutim, „oslobodioci“ su pohitali da uhapse leskovačke intelektualce i industrijalce i da mnoge od njih likvidiraju – da im ne bi „smetali“ u razvoju zemlje.


DRŽAVNI JEDNOGODIŠNjI EKONOMSKO KOMERCIJALNI ABITURIENTSKI TEČAJ U LESKOVCU POHAĐALI SU:
Vera Stojanović – Vecika, Olga Đođević, Mileva Stanišić, Zora Gligorijević, Radmila Mladenović, Radmila Spirić, Katarina Mitić, Rada Luković, Dušanka Cvetković, Jovan Jovanović, Ilija Stanković Gramada, Vera Jović, Dimitrije Marković, Miodrag Micković, Radivoje Luković, Nadežda Žunić, Živka Č. Todorović, Olivera Svilar, Milan Ristić, Ljubica Pavlović, Borisav Cvetković, Vlastimir Đorđević, Nikola Grebenarević, Vojislav Kocić, Petar Cakić, Vojin Miljković, Slobodan Stojiljković, Velimir Nikolajević, Gligorije Petrović, Ljubomir Gardić, Mitar Pavićević, Milorad Ilić, Mita, učitelj, Dragica Mitrović, Dragan Petrović, Miša Živković Konjarev, Momčilo Obrenović, Afrodita Zojić, Nikola Čuljković, Brana Mitrović, Kocićeva, Dušan Stojanović, Branko Jovanović, Rada Mladenović, Jovan Berdić, Mika Nikolić Sikička, Vladimir Zagorski, Vera Cakić, Silavče Cakić, Danica Mitić, Davićka, Vlasta Đorđević Džon, Olga Đorđević, Džonova sestra, Ljubica Miljković, Vladimir Miglevski.
Završni ispit su takođe položili: Živojin Ivković, Dušan Cekić – Ruban, Gojko Ilić, Branislav Stojimirović, Branislav Popović, Dobrivoje Pop Kocić, Marija Dinić, Todor Kaluđerović.

Sava Dimitrijević

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare