LESKOVAC

Grupa arheologa, na čelu sa doktorom Barbarom Horejs, prezentovala je u Narodnom muzeju rezultate jednomesečnog istraživanja lokaliteta u Leskovcu i okolini, u okviru međunarodnog projekta „Pusta reka 2017“.

Cilj projekta je bio rekognosciranje registrovanih lokaliteta I potencijalno otkrivanje novih nalazišta iz perioda mlađeg kamenog doba.
Doktor Barbara Horejs, iz Instituta za orijentalnu I evropsku arheologiju Bečke akademije nauka, rekla je da je ideja vodilja bila mapa iz 2015. godine.

„Ta mapa prikazuje širenje neolitizacije iz Mesopotamije I čitavog bliskog istoka ka Egeju i Balkanu. Prateći ovaj dokument arheolozi su pravili sopstveni, sa prvim tragovima zemljoradnje na ovim prostorima, u odnosu na početak pre devet hiljada godina. Pošto se koncept projekta bazira na neolitizaciji, širenju zemljoradnje sa Bliskog istoka ka Balkanu, mi želimo da vidimo kada, kako I kojim putem su prvi zemljoradnici i stočari došli na evropski kontinent. Izgleda da je Južna Srbija i oblast Puste Reke igralo jako važnu ulogu u širenju neolita, pre oko 8 ooo godina. Međunarodna ekipa arheologa, geografa i geofizičara, istražujući nekoliko širih regiona u oblasti Leskovca, Lebana i dalje ka Medveđi, otkrila je nova nalazišta, a prvi rezultati potvrđuju da je ovaj kraj bio jako pogodan za razvoj zemljoradnje.“

Najbrojniji pronađeni artefakti su fragmenti keramičkih posuda, koji po izgledu pripadaju Starčevačkoj kulturi, najstarijoj neolitskoj kulturi na Balkanu. Doktorka Horejs je rekla da su nađeni i tragovi divljih kopača na istraživanom području. Vladimir Stevanović, kustos-arheolog u leskovačkom muzeju, koji je bio deo međunarodne ekipe, dodao je da je reč o globalnom svetskom problemu, ali da je „divljaka“ na jugu Srbije, svake godine sve više:
„Arheologija je kontekstualna nauka i jako nam je bitno da pratimo arheološki sloj, odnosno informacije koje se nalaze u zemlji nataloženoj erozijom. Mi smo, prilikom ovog istraživanja, nailazili na divlje sonde, koje nam unapred unište dokumentaciju koju možemo odatle da skupimo. To je generalni problem, pa su Ujedinjene nacije odlučile da na neki način, pokušaju da stanu na put ovoj pojavi. Bilo bi lepo da građane Leskovca i okolnih opština arheološki posao prepuste stručnjacima, jer upravo ovakvi projekti, mogu dovesti do potpuno novih saznanja i otkrića, značajnih za ljudsku civilizaciju. Ukoliko vidite ili čujete za divlje kopače, pozovite muzej ili lokalnu policiju, jer time štitite istoriju svoga grada“.

Uz Institut za orijentalnu i evropsku arheologiju iz Beča, u projektu „Pusta reka 2017.“, učestvovali su Arheološki institut iz Beograda, ispred koga je angažovan doktor Aleksandar Bulatović i kustos Vladimir Stevanović  iz Narodnog muzeja u Leskovcu.