Preraspodela dela britanskih mesta u EP posle Bregzita

BRISEL

Od 73 mesta Velike Britanije u Evropskom parlamentu, posle izlaska te zemlje iz EU, 27 mesta biće preraspodeljeno na ostalih 27 članica, odlučio je odbor EP za ustavna pitanja.

Najviše novih evroposlanika dobiće Francuska, Španija, Italija i Holandija.

Do preraspodele će doći posle parlamentarnih izbora u maju 2019, dva meseca pošto se završe dvogodišnji pregovori Velike Britanije i EU o Bregzitu.

Broj francuskih evroposlanika biće povećan sa 74 na 79 a španskih sa 54 na 59 dok će Italija i Holandija dobiti po još tri mesta u EP pa će imati 76 odnosno 29.

Irskoj sleduje povećanje broja evroposlanika za dva, na 13, a Danska, Estonija, Hrvatska, Austrija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Finska i Švedska će dobiti po jedno dodatno mesto u EP.

Belgija, Bugarska, Češka, Nemačka, Grčka, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Portugalija i Slovenija neće dobiti ništa, odnosno imaće isto poslanika kao sada.

Broj evroposlanika Nemačke nije mogao da bude povećan jer ta zemlja već ima maksimalno dozvoljenih 96.

EUObzerver piše da će mesta u EP biti preraspodeljena a ne ostavljena prazna ili ukinuta zbog toga što je sadašnja preraspodela “nepoštena”, odnosno ne odražava u punoj meri veličinu populacije svake zemlje.

Inače, poslednjih meseci čuli su se različiti predlozi za mesta u EP koja će ostati upražnjena i neke  članice su želele više. One su u izlasku Britanije iz EU videle priliku da dođu do većeg broja mesta u EP a da to ne bude na štetu neke druge članice.

Preraspodela dela budućih slobodnih mesta je politički sporazum i rezultat je kompromisa.

Ukupan broj evroposlanika biće smanjen na 706 sa 751. Odluka odbora treba da bude odobrena na plenarnoj sednici Parlamenta.

Mesta za buduće članice EU

Preostalih 45 britanskih mesta ostaće prazno ali bi mogla da budu iskorišćena za buduće evroposlanike iz novih članica.

Evroposlanici su takođe “postavili osnovu” za panevropske liste koje će omogućiti građanima EU da glasaju za političare iz drugih članica, što trenutno nije moguće.

Ideja transnacionanih lista kruži već godinama ali je nedavno dobila novi podsticaj pošto je podržao  francuski predsednik Emanuel Makron. Iza tog predloga su stali i lideri država sa juga EU.

Međutim, više evroposlanika upozorilo je da bi taj koncept mogao da donese jedino povećanje jaza između građana i evroposlanika.

Odluku o pan-EU listama doneće nacionalne vlade članica EU.

Usvajanje teksta o preraspodeli britanskih mesta u EP posle Bregzita može da posluži i za takve transnacionalne liste.

Međutim, ukoliko Britanija i dalje bude članica u vreme kada počne mandat novog Parlamenta, oni izabrani na transnacionalnim listama morali bi da sačekaju da britanski evroposlanici napuste EP da bi seli na svoja mesta u Briselu i Strazburu.

Jedna od verovatnih posledica glasanja o preraspodeli biće rast troškova za EP po zemlji.

Bez budžetskog doprinosa Britanije, ostale članice moraće da plate račun za “novih” 27 evroposlanika koji će zarađivati oko 8.500 evra mesečno i dobijati mesečne dodatke za kancelariju od oko 4.300 evra. To znači dodatni trošak od 358.400 evra godišnje.

Druga posledica, za zemlje koje će dobiti dodatne evrooposlanike, jeste da će oni biti relativno lakše izabrani u Evropski parlament nego na prethodnim izborima.

Članovi odbora za ustavna pitanja posebno su izglasali neobavezujući tekst po kome će transancionalne liste moći da prave i drugi a ne samo političke grupe koje su već prisutne u EP. Nakon toga rasplamsala se debata o ideji transnacionalnih lista.

Izvor: EUObserver.com

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare