Predstavljena publikacija Miroljuba Miše Stojčića

VRANJE

„Manastir Sveti Prohor Pčinjski 1903 – 1973 – analitički inventar“, naziv je dvotomne publikacije Miroljuba Miše Stojčića, arhivskog savetnika Istorijskog arhiva „31. januar“ u Vranju, čija je promocija organizovana u Pozorištu „Bora Stanković“.

Uvodnu reč za ovo delo napisao je istoričar Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, koji je na promociji govorio o vrednostima Stojčićevog rada.

Ukazao je i na neophodnost podizanja svesti o čuvanju našeg nacionalnog blaga i identiteta i zato smatra da je objavljivanje ovog dela veliki poduhvat grada Vranja koji je prepoznao značaj dela i čestitao na tome.

„Ovo izdanje vodi nas kroz tragična razdoblja balkanskih i oba svetska rata, kao i kroz periode obeležene postojanjem različitih državnih, ideoloških, kulturoloških i identitetskih entiteta, što se ogleda u činjenici da najstarija arhivska jedinica predstavljena u ovom dvotomnom zborniku pripada razdoblju Osmanskog carstva, dok najmlađa potiče iz perioda SFRJ“, rekao je Ristić.

Bilo je najavljeno i prisustvo dr Radovana Pilipovića recenzenta knjige i direktora Arhiva SPC. Umesto toga pročitano je njegovo pismo koje je uputio autoru i publici u Vranju.

„Njegov trud je još jednom pokazao da su manastiri istinski čuvari istorijskog i nacionalnog sećanja, a da arhivska teorija i praksa ne mogu bez onih riznica koji takvi duhovni centri stvaraju i poseduju. Zato sam se obradovao videvši ovaj „Inventar arhivske građe manastira Svetog Prohora Pčinjskog“ još u rukopisu i pozdravio njegovo publikovanje, jer je Miroljub kao profesionalni arhivista dodatno izbrusio pamćenje i trajanje naše Svete Crkve“, naveo je u pismu dr Pilipović.

Autor Stojičić je naglasio da je na ovom projektu radio šest godina.

,,Кategorisan kao arhivski fond od velikog značaja, fond manastira Svetog Prohora Pčinjskog predstavlja jedan od najznačajnih fondova koji se čuvaju u Istorijskom arhivu „31. januar“ u Vranju. U ove dve knjige, na nešto više od 800 strana, dati su opisi 76 knjiga i 2.182 arhivska predmeta. Uvidevši obim ovog fonda, a pri tom znajući i njegov značaj, odlučio sam da ga pripremim za publikovanje, pre svega kako bih budućim istraživačima olakšao pretragu dokumenata“, rekao je Stojčić.

Istakao je da je velika privilegija biti u mogućnosti držati u rukama i tumačiti rukopise i tekstove nastale iz pera nekih od najvećih ličnosti naše istorije.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare