Predstavljena monografija o Nebojsi Glogovcu

LESKOVAC

U okviru prateće manifestacije LIFFE-a predstavljena je knjiga Tatjane Nježić „Nebojša Glogovac“. Ova monografija je izašla kao prateći deo nagrade „Dobričin prsten“ koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije za životno delo. Nebojša Glogovac je prvi laureat koji je tu nagradu dobio posthumno i zbog njega je promenjen statut nagrade. Inače, praksa je da laureat „Dobričinog prsten“ sam bira autora monografije o sebi, ali ovog puta je, zbog datih okolnosti, odluku da autor bude Tatjana Nježić donelo predsedništvo Udruženja dramskih umetnika Srbije. „Knjiga je koncipirana iz više delova“ kaže autorka.

„U prvom delu su tekstovi naših relevantnih stručnjaka o njegovom pozorišnom, filmskom i televizijskom opusu. Knjigu otvara tekst Gorčina Stojanovića koji, na neki način, to sve objedinjuje. Potom ide drugi i fizički najveći deo pod nazivom „Reči koje život znače“ i zauzima više od pola knjige. Njega sam koncipirala u 20-ak poglavlja i tu sam bukvalno pipetom vadila reči iz njegovih raznih intervjua, kazivanja i sklapala ta poglavlja. Tu je vrlo značajna stvar što mi je njegova porodica dala neku vrstu pres-klipinga koji su skupljali njegova mama, sestra, devojke, žena… Bilo mi je čudesno kada sam otvorila kutiju gde je sve to stajalo i pogledala… Tu je bilo nekih stvari koje nisu samo isečci iz novina, bilo je tu nekih pozivnica, nekih njegovih papirića, privezaka, beležaka, nekih sitnica koje otvaraju čitave kosmose. Potom ide deo koji je fizički najmanji, nema ni deset strana i to su njegove autorizovane beleške. Naime, 1999. godine bio je gost-predavač na Pedagoškoj akademiji i onda je profesorka „skinula“ stenogram i poslala mu na autorizaciju, tako da je to ostalo sačuvano na ovaj način. Poslednji deo knjige obuhvata priloge, tekstove, kazivanja njegovih kolega, prijatelja, saradnika… Neki su pričali o radu na predstavama, na radu oko raznih uloga, neki govorili o privatnim druženjima, ima tu raznih tekstova. Najpotresnije mi je bilo kada je stigla pesma Branke Katić, koja nije od onih koji za sebe pišu poeziju, ali je svoj prilog stavila u stihove i ja sam pesmu stavila na korice. Knjiga se završava onako kako i treba u monografiji sa spiskom, odnosno dokumentacijom. Tu je spisak svih njegovih uloga po medijima (film, televizija, pozorište), nagrade, priznanja…“

Tatjana Nježić je insistirala i na tome da knjiga nosi DNK Nebojše Glogovca.

„Da knjiga bude relevantna za one koji su iz sveta kulture, odnosno filma, pozorišta ili televizije, ali i da bude prijemčiva i da odiše njime i za one koji ga nisu lično poznavali. Knjiga je imala devet verzija, sve dok ja sama sa sobom nisam postala sigurna da je to ono što želim. Kod sedme verzije sam počela da šaljem rukopis na čitanje nekolicini ljudi iz sveta kulture i nekolicini ljudi koji ga nisu lično poznavali, ali jesu publika. Onda sam slušala te odzive, a poslednju verziju sam dala Dejanu Mijaču i kada je on rekao da je to to, knjiga je otišla u štampu.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare