LESKOVAC
U okviru pratećeg programa 17. LIFFE-a predstavljena je knjiga „Velikan filmskog platna“ Tatjane Nježić, o kojoj su, sem autorke, govorili Kristina Paskaljević i član Umetničkog saveta LIFFE-a Miroljub Vučković.
„Ako je neko uporišna tačka i most u kulturi između Francuske i Srbije, onda je to Goran Paskaljević“ smatra Tatjana Nježić.
„Meni je veliko zadovoljstvo što je knjiga objavljena u ediciji „Festovih 50“, jer je Goran u jednom periodu bio čelni čovek Umetničkog saveta tog našeg prestižnog filmskog festivala i mnogo je uradio za taj festival, i kada je bio na njegovom čelu, ali i kada je bio neko ko samo podržava film. Zbog moje neodgovornosti nismo knjigu uradili ranije, da tako kažem, jer sam razmišljala kako je Goran u top formi, pravi filmove, imamo vremena, biće… i onda kada nas je sustigla ta strašna vest, kada nije više bio među nama, onda me je to grizlo i pritiskalo i drago mi je da sam uradila knjigu. Kako sam je uradila? Jako sam se trudila da se u knjizi u jednu priču spajaju tri toka. Jedan tok su kritike, prikazi Goranovih filmova i poneki komentar, tu ubrajam i medijske sadržaje. Drugi tok je ono što su drugi govorili o njemu i treći tok je ono što je sam govorio o sebi. Kada kažem – o njemu i sebi – tu mislim i na filmove i na nešto što je možda više u domenu privatnog života, ali mi ne možemo da govorimo o Goranovom privatnom životu, a da ne govorimo o filmu, jer je on živeo film.“
Nježićeva kaže i da je, zahvaljujući upravo Paskaljeviću, bila u situaciji da vidi kako svet reaguje na njega.
„Bila sam u MoMI na retrospektivi njegovih filmova, u Londonu u Institutu za film, bila sam u Bratislavi, u Solunu i, ne služi nam na čast, ali, svet je više cenio Gorana Paskaljevića nego što smo ga mi cenili. Više ga je podržavao, razumeo, više mu je odavao dužno poštovanje. Mislim da je Goran Paskaljević bio skroman čovek. Nije bio skroman u zahtevima, naročito ne prema sebi, tu je bio grandiozan čovek. U stvarima koje je želeo da uradi je bio grandiozno zahtevan, ali u svemu ostalom, možemo reći da je bio jednostavan, na neki način. Genijalni ljudi su uvek jednostavni na poseban način. Da li ćemo uz pomoć Leskovačkog festivala to sada, post festum, malo popraviti, to ćemo videti, ja se nadam da hoćemo. Knjiga se sastoji iz dva dela, o prvom sam upravo govorila, a drugi deo je o njemu. Goran Paskaljević je maestralan reditelj i tek će se knjige o njemu objavljivati. Ova knjiga nije samo za filmske znalce, već se ona može čitati kao filmska priča.“
Kristina Paskaljević, udovica Gorana Paskaljevića, smatra da je važno da knjiga postoji. (Kraj) IS/MS