Predlozi evroposrednika za izborne uslove

BEOGRAD

Jednaka medijska zastupljenost, formiranje nadzornog tela za kontrolu rada javnih servisa i izrada pravilnika za izveštavanje tokom predizborne kampanje – neki su od predloga evropskih poslanika za unapređenje izbornih uslova.

U nacrtu dokumenta o izbornim uslovima, čiji su autori predstavnici Evropskog parlamenta (EP) koji su posredovali u pregovorima vlasti i opozicije, a u koji je N1 imao uvid, stoji da se treba fokusirati na dve oblasti – ravnopravnu medijsku zastupljenost i integritet izbornog procesa.

Evropski poslanici u nacrtu naglašavaju i da je sporazum o izbornim uslovima, ukoliko postoji politička volja, moguće postići i u okviru međustranačkog dijaloga, a da su oni spremni da pomognu u postizanju političkog sporazuma. Ističu, međutim, da krajnji ishod procesa zavisi od samih učesnika dijaloga.

Mediji u Srbiji treba da izveštavaju o političkim progamima svih stranaka na adekvatan način, navodi se u dokumentu.

Od medija se traži i da pre početka kampanje objave tarife za političko oglašavanje, dok se od javnog servisa zahteva da svim političkim opcijama i proglašenim listama, pod ravnopravnim uslovima, obezbedi medijsku vidljivost i zastupljenost.

Mediji su dužni, navode evropski poslanici, da obezbede uravnoteženo izveštavanje i predstavljanje stavova opozicije i vlasti, kako bi se osigurala raznolikost stavova, a građani bili potpuno i adekvatno informisani.

Kako bi se postigla jednaka medijska zastupljenost, posrednici iz EP predlažu da budu usvojeni novi obavezujući pravilnici za javne servise, kao i da se oformi privremeno nadzorno telo koje bi se sastojalo od članova REM i predstavnika koje predlože učesnici dijaloga. To telo imalo bi zadatak da izradi pravilnik i da kontorliše njegovu primenu.

Upravo ova tačka bila je najveća tačka sporenja između vlasti u Srbiji i evropskih poslanika. Naime, kako je ranije pisao portal Juropien vestern Balkans, u prethodnoj verziji nacrta stajalo je da u nadzorno telo treba uključiti i nevladine organizacije koje se bave izbornim procesom. Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić i šef Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS Dejan Đurđević kategorički su odbili ovakav predlog, navodeći da je neprihvatljivo da civilno društvo bude uključeno u kontrolu izbornih uslova. Zbog toga je održano nekoliko sastanaka, a u konačnoj verziji nacrta ta stavka je izbačena.

Takođe, u tekstu se navodi da bi funkcionerska kampanja i korišćenje državnih resursa u stranačke svrhe bilo smatrano zloupotrebom službenog položaja.

Kad je reč o privatnim emiterima, EP predlaže izradu posebnog pravilnika kojim bi bilo uređeno njihovo izveštavanje tokom izborne kampanje. Takođe, navodi se i da bi profesionalnim i nezavisnim medijima koji nemaju nacionalnu pokrivenost trebalo omogućiti emitovanje na nacionalnim frekvencijama.

Predstavnicima opozicije neophodno je dati dovoljno vremena da iznesu svoje političke stavove i to u informativnim emisijama, a posebno u vezi sa stavovima Vlade, navedeno je u dokumentu.

U drugom delu dokument je posvećen izbornom procesu i ukazuje se da je neophodno poštovati tajnost glasanja, poboljšati rad biračkih odbora i povećati transparentnost biračkih spiskova. Takođe, zahteva se i veća transparentnost finansiranja kampanje i utvrđivanje jasnih izbornih pravila.

Posebna pažnja u dokumentu posvećena je radu Republičke izborne komisije (RIK) i navodi se da bi, zbog bojkota prethodnih izbora od strane dela opozicije, trebalo razmotriti adekvatan način da i predstavnici stranaka koje nisu u Narodnoj skupštini budu uključeni u rad RIK.

Od države se traži i da obezbedi efikasne mehanizme za sprečavanje pritiska na birače, kao i da omogući temeljnu istragu svakog takvog prijavljenog slučaja, pogotovo kada je reč o pritiscima na zaposlene u državnim preduzećima.

Predloženo je smanjivanje limita za finansijske donacije strankama, kao i uspostavljanje ograničenja za troškove kampanje.

N1 saznaje da je dokument prosleđen i predstavnicima opozicije koji su učestvovali u dijalogu, a rok za komentare i izjašnjavanje opozicije je 12. septembar.

O ovom dokumentu trebalo bi da se raspravlja na sledećoj rundi međustranačkog dijaloga, 17. i 18. septembra. Rok za postizanje dogovora o izbornim uslovima je najmanje šest meseci pre održavanja izbora, navodi se u dokumentu. Evropski posrednici zbog toga vlast u Srbiji pozivaju da što pre utvrdi datum održavanja predsedničkih, parlamentarnih i gradskih izbora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, podsetimo, da je realno da se izbori održe 3. ili 17. aprila 2022. godine.

U dokumentu evroparlamentaraca je naglašeno da se on odnosi samo na predstojeću izbornu kampanju i da nema tendenciju da rešava strukturne probleme izbornog i političkog sistema. Ostavlja se, međutim, mogućnost da se o tome vodi poseban dijalog koji bi počeo nakon izbora 2022. godine.

Izvor: FoNet

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare