BEOGRAD
Budućnost sindikalnog organizovanja i zaštite radničkih prava u Srbiji zavisiće od ishoda predstojećih izbora, a eventualni ostanak aktuelne vlasti mogao bi da dovede do perioda revanšizma i osvetoljubivosti. To je jedan od zaključaka debate „Posao i politička sloboda – Ko štiti zaposlene od pritisaka“, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju.
Učesnici skupa ukazali su da su se društveno-politička dešavanja tokom prethodne dve godine direktno odrazila na intenzitet pritisaka na zaposlene, kako u javnim, tako i u privatnim preduzećima.
Predstavnik sindikata Nezavisnost Nebojša Pejčinović ocenio je da su pritisci na sindikate u protekle dve godine postali izraženiji, dok se zaposleni sve češće obraćaju za pomoć. Posebno je upozorio na „drastične probleme“ sa kojima se suočavaju sindikati vojske i policije.
Prema njegovim rečima, zaposleni u brojnim državnim institucijama izloženi su zahtevima da prikupljaju kapilarne glasove, dok za političke pritiske na radnom mestu praktično ne postoje zakonske posledice.
Pejčinović je ukazao i na problem velikog broja rukovodilaca koji imaju status vršilaca dužnosti. Iako nemaju pun kapacitet za učešće u svim segmentima rada, oni mogu da uspostavljaju hijerarhiju i vrše pritisak na zaposlene njihovim premeštanjem na druga radna mesta.
On je naveo da su konkursi netransparentni, zbog čega se na stručne pozicije postavljaju ljudi bez odgovarajućeg iskustva i kompetencija, koje potom nadoknađuju poslušnošću.
Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Dragan Todorović rekao je da su pritisci na zaposlene da prisustvuju predizbornim skupovima Srpske napredne stranke (SNS) naročito izraženi u lokalnim samoupravama. Kako je istakao, posebno su problematični oni koji ćute i odlaze na skupove, jer sindikatima nedostaju svedočenja i dokazi o pritiscima.
Todorović je ocenio da je SNS sprovela sistematsko preuzimanje preduzeća, od poslovođa do direktora, a kao poseban problem izdvojio je „tihe pritiske“, koji se ogledaju u pojačanom nadzoru zaposlenih ili sprečavanju njihovog napredovanja.
Predstavnik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Nikola Ćurčin podsetio je da je prošle godine smenjeno više stotina direktora škola, od kojih se mnogi i dalje nalaze u statusu vršilaca dužnosti, umesto da imaju pune mandate koji im pružaju određeni stepen zaštite.
Govoreći o direktorima škola koji ne postupaju po pravosnažnim sudskim odlukama, Ćurčin je istakao da se na taj način svesno izlažu krivičnoj odgovornosti. Prema njegovim rečima, ovakvi problemi mogli bi da se spreče pravovremenim i nezavisnim delovanjem inspekcije rada.
On je dodao da se od septembra otpuštaju i zaposleni koji su ranije odlazili na skupove SNS ili prikupljali kapilarne glasove, ali su u međuvremenu odlučili da to više ne rade.
Dragan Milovanović iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ukazao je na problem partijskog zapošljavanja i sve učestalije pritiske na zaposlene da prisustvuju skupovima SNS tokom aktuelne kampanje. Istovremeno, kako je naveo, sve veći broj zaposlenih pruža otpor takvoj praksi.
„On proizilazi iz želje da se živi časno uz bilo koje posledice. Sistem ne može da funkcioniše na hrabrosti pojedinaca, umesto na radu institucija“, rekao je Milovanović.
On je ukazao da se, uprkos dokazima koje zaposleni poseduju, uključujući snimljene pretnje otkazima i premeštanjem na druga radna mesta, sudski postupci pokrenuti tim povodom odugovlače.
Advokat Ozren Slović istakao je „ulogu i krivicu sudija“ koji u pojedinim slučajevima nepoštovanje sudskih odluka ne smatraju problematičnim.
Prema njegovim rečima, postupci iz oblasti radnog prava u proseku traju četiri do pet godina do pravosnažnog okončanja. Kao poseban problem izdvojio je sudsku praksu iz koje proizlazi da je gotovo nemoguće dokazati da je otkaz dat zbog sindikalnog delovanja.
Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 rekla je da su poslodavci ranije pokušavali da prikriju pritiske i posledice neposlušnosti, dok se sada, kako je navela, „više ni ne trude da ih sakriju“.
„Posebno su ugrožene društvene grupe koje teško dolaze do posla, nakon čega im je važno da ga zadrže, dok poslodavci zloupotrebljavaju položaj dubokog siromaštva“, istakla je Marinković.
Ona je dodala da zaposleni čija su prava ugrožena često ne smeju da se obrate sindikatima, već od te inicijative traže da u njihovo ime podnese žalbu Inspektoratu rada.
Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju naglasila je da su prava iz oblasti rada neposredno povezana sa osnovnim ljudskim pravima, uključujući slobodu izbora, slobodu kretanja i pravo na tajnost glasanja.
Ona je navela da sve veći broj zaposlenih odbija da odlazi na stranačke skupove, ali da ostaje nejasno da li takav otpor proizlazi iz političkih ili socio-ekonomskih razloga.
(Kraj) SP/AS