BEOGRAD

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) je analizirao predlog budžeta Republike Srbije
za 2026. godinu i Fiskalnu strategiju za period 2025-2027. godine. Analiza ukazuje na
sistemske probleme koji ograničavaju razvojni potencijal Srbije i njenu sposobnost da se
pripremi za članstvo u Evropskoj uniji: odsustvo strateškog planskog okvira, politizovano
odlučivanje, izrazitu netransparentnost budžetskih procedura, i pristrasnost ka krupnim, ad hoc
politički opredeljenim merama umesto programa koji podižu produktivnost i razvojni kapacitet
društva.
Strukturne slabosti ekonomske politike ugrožavaju konkurentnost privrede. Realna apresijacija
dinara i porast troškova proizvodnje za izvoznike, uz odsustvo programa za povećanje
produktivnosti, rezultiraju smanjenjem privatnih investicija i, po prvi put u 2025. godini,
stagnirajućim ili čak opadajućim izvozom domaćih malih i srednjih preduzeća.
Bez temeljitih reformi, društveni i privredni razvoj osuđeni su na nizak rast BDP-a bez razvoja
društva i uz dalje produbljivanje ekonomskih razlika među građanima.
Ključne preporuke
Transparentnost i odgovornost:

• U pogledu upravljanja javnim investicijama, paralelno sa ispunjavanjem obaveza
  preuzetim u Reformskoj agendi (usvajanje pozicionog papira i Akcionog plana do kraja
  2026, i ukidanje izuzeća od javnih nabavki do kraja 2027.godine) uspostaviti javno
  dostupnu platformu za praćenje svih javnih investicija, uključujući objavu svih
  ugovora, investicionih planova, praćenje realizacije i pripadajućih nabavki sa
  obrazloženjima, čak i za projekte izuzete iz Zakona o javnim nabavkama.
• Uprkos pokretanju budžetskog portala i formalnom „pozivu građanima“ od strane
  Ministarstva finansija, neophodno je suštinski otvoriti proces konsultacija sa
  zainteresovanim stranama, i to znatno pre formulisanja predloga budžeta Vlade, kroz
  inkluzivan i pristupačan mehanizam učešća, a ne kroz ograničene aktivnosti zasnovane
  na kvizovima ili zatvorenim onlajn formatima.
• Radikalno povećati transparentnost ključnih projekata i programa, uz povezano
  prikazivanje suštinski povezanog trošenja.
• Predlog budžeta bi trebalo prikazivati zajedno sa procenom realizacije tekuće godine,
  a obrazloženja treba da uključe jasan pregled ostvarenja tokom godine. Na taj način

2
postaje vidljivo u kakvim se okolnostima budžet usvaja i koliko su projektovane brojke
za narednu godinu realistične.
Regulatorni i strateški okvir:

• Pristupiti izradi Plana razvoja i Investicionog plana u skladu sa Zakonom o planskom
  sistemu, uz proaktivno uključivanje svih zainteresovanih strana.
• Ponovo pokrenuti i dovršiti reformu sistema plata i nagrađivanja zaposlenih u javnom
  sektoru donošenjem novog sistemskog zakona i podzakonskih akata koji, oslanjajući se
  na principe nekadašnjeg (sada nevažećeg) Zakona o sistemu plata u javnom sektoru iz
  2016, uvode transparentne platne razrede i jasne kriterijume napredovanja i
  nagrađivanja.
• Uspostaviti studije društvene isplativosti kao obaveznu proceduru pre početka
  izvođenja radova na svim velikim investicionim projektima.
• Ograničiti veličinu tekuće rezerve i logički i kvantitativno je povezati sa rizicima za
  koje su namenjene. Istovremeno, uvesti veću transparentnost njihovog trošenja i
  potpuni obuhvat namena za koje su prepoznati u analizi rizika.
  Razvojna orijentacija i podrška privredi:
• Ispravljanje poreske diskriminacije malih i srednjih preduzeća (MSP) u odnosu na
  velika preduzeća, u sklopu usklađivanje poreskih šema sa EU sistemom državne
  pomoći koje je najavljeno u Reformskoj agendi.
• Uspostaviti državni garancijski fond za podršku izvozu MSP u iznosu od najmanje 15
  miliona evra iz neobrazložene budžetske linije za „ulaganja od posebnog značaja“.
• Smanjiti poresko opterećenje najnižih zarada i povećati progresivnost oporezivanja, u
  skladu sa višegodišnjim preporukama civilnog sektora i dobrom međunarodnom
  praksom.
• Preusmeriti podršku od jednostavnih subvencija ka programima koji grade kapacitete i
  sinergije, stvarajući dodatu vrednost koja prevazilazi trošak.
  Sektorske reforme i priprema za EU:
• Uspostaviti Zeleni fond uz reformu naknada koja uključuje nove naknade iz zakona
  vezanih za CBAM regulativu (Zakon o porezu na emisije sa efektom staklene bašte i
  Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda).
• Hitno započeti pripremu transformacionih programa za smanjenje emisija i
  prilagođavanje klimatskim promenama i regulatorne promene u EU.
• Započeti suštinske reforme u ključnim sektorskim politikama: poljoprivredi,
  zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnoj zaštiti.

3
Razvojni planovi i programsko razmišljanje, uz široko učešće građana i privrede,
neophodni su da bi se identifikovali prioriteti koji jačaju produktivnost i sinergije.
Sprovođenje takvih programa zahteva jake institucije sposobne da deluju sa jasno
definisanim ciljevima. Bez snažnih i decentralizovanih institucija koje obezbeđuju
sinergiju u delovanju svih delova društva i privrede, Srbija ne može da dalje da se razvija
niti da se osposobi za članstvo u Evropskoj uniji.
Detaljnu analizu budžeta i fiskalnih politika možete pronaći u priloženom aneksu ovog dopisa.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji