Pravi bačve u kojima može da se živi

NIŠ-ALEKSINAC

Ranđel Cvetković (81) iz okoline Aleksinca bavi od svoje 14 godine zanatom koji odumire, ali je on daje sve od sebe da traje bar koliko i on jer učenika za sada nema. Ranđel od drveta pravi bačve za viko i rakiju, a u njegovim bačvama može i da se živi. Izrada bačvi je neka vrsta genetskog nasledstva kod Rađela jer je iz sala Gornje Gare u crnotravskom kraju koje je čuveno po pinterskom zanatu. Sada živi na pola puta između Niša i Aleksinca u selu Beli Breg gde je nastavio da se bavi zanatom koji čuva duže od šest decenija. Koliko je bačvi do sada napravio ne zna ni sam, ali su sve bile dobre u to je siguran jer se niko nikada do sada nije žalio.                        “Da mi je neko rekao pre 60 godina da će se ovaj zanat izgubiti ne bih mu poverovao. Mnogo smo radili ali smo i lepo zarađivali. Bačvama sam othranio dva sina i dve kćeri, stekao sam i penziju, ali ne mogu da sedim i uživam u penziji. Volim da radim i volim svoj zanat. Zato sam i razočaran što nemam učenike koji bi me nasledili jer mlade to ne zanima a nisu svesni da je ovaj zanat zlata vredan. Vratićemo se svi opet na staro jer iskusne domaćice znaju da nije isto kiseliti kupus u plastičnom buretu i drvenoj kaci. A i vino i rakija traže da “ostare” u pravom buretu”, priča Ranđel.

                     Poslednjih godina Ranđel pravi od bačvi i brvnare. To su, kaže, velike bačve u kojima komotno može da se živi. Napravio ih je nekoliko do sada, ali to radi samo kada mu neko naruči.

Za njega to i ne bi bilo nešto posebno teško jer je već radio burad velikih dimenzija i do pet hiljada litara.

                      “I tako napravim prvu, onako probe radi i oduševim se onim što je ispalo. Za moju majstoriju čuo je jedan čovek iz Požarevca i poželeo da je koristi kao vikendicu, i tako sam prodao prvu”, kaže Ranđel. Njegovu burad za vino i rakiju su zamenile plastične posude, a on se dosetio pa je u svoju drvenu burad “uselio ljude”.

                    “Burići koje sada pravim imaju vrata i prozore, a veličine su od deset do petnaest kvadrata. U njima  može da se smesti petnaestak ljudi. Ima mesta za krevet, šporet, sto… sve što treba jednom domaćinstvu”, kaže Ranđel.

                     Porudžbenice stižu sa svih strana, a posebno se inetersovao jedan čovek iz Turske.Burad u kojima mogu da prespavaju putnici namernici su kod Aleksinca. Jedno od njih se nalazi i na Tari. Njegovo umeće se pročulo pa ga angažuju širom Srbije kada hoće da priušte sebi ugođaj boravka u bačvi.

                      Mada je već zašao u devetu deceniju života Ranđela zdravlje i dalje dobro služi što je dobro jer samo tako može da se bavi zanatom koji ga ispunjava.Ne odriče se, kaže, ničega, ali je umeren i u hrani i u piću.

                     “Meni je pivo lek ali tačno znam granicu. Nikada nisam bio pijan a rakijom saperem grlo od piljevine. Sve jedem umereno a naočare ne nosim. Preventivno pijem lekove za pritisak ali se ne sećam kad sam bio kod lekara. Oči me služe kao i kad sam se rodio”, hvali  se Ranđel.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare