Poljoprivreda: Kalcifikacija zemljišta

LESKOVAC

     Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji utiču na  normalan rast i razvoj biljaka, visinu i kvalitet prinosa.  Meri se  pH vrednošću zemljišnog rastvora. Na kiselim zemljištima ostvaruju se manji i lošiji prinosi, biljke lakše usvajaju teške metale i radioaktivne elemente. Kiselost zemljišta utiče i  na dostupnost pojedinih elemenata važnih za ishranu gajenih kultura. Može se desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali usled pH vrednosti on nije dostupan biljkama. 

Na kiselim zemljištima javljaju se brojni indikatori koji ukazuju na visoki stepen kiselosti. Glavni pokazatelj da se radi o kiselom zemljištu jeste reakcija leguminoza, odnosno najbolji pokazatelj je lucerka koja na zemljištima gde je pH vrednost ispod 5,0 praktično ne može da uspeva. Stalno povećanje površina pod ovakvim zemljištima rezultat je intezivne agrotehnologije, nekontrolisane upotrebe mineralnih đubriva, uticaja kiselih kiša, kao i izostanak organskih đubriva. Na kiselim zemljištima preporučuje se mera kalcifikacije koja ima za cilj da kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i neutralno. To se postiže unošenjem velike količine kreča u zemljište. Poželjno je da se uporedo sa kalcifikacijom zemljišta izvodi i mera humizacije. Razlaganjem organske materije u zemljištu se oslobađa ugljen-dioksid koji sa vodom i kalcijum-karbonatom daje kalcijum-hidrokarbonat. Pri određivanju potrebne količine materijala za kalcifikaciju treba uzeti u obzir prisustvo organske materije, mehanički sastav zemljišta i podnošljivost gajenih kultira prema kreču. Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, gašeni kreč, pečeni kreč, laporac, saturacioni mulj i druga sredstva. Količina krečnog materijala je određena prema stepenu kiselosti tj. pH vrednosti zemljišta. Najčešće se za kalcifikaciju koristi 5-15 t kalcijum-karbonata, 2-4 t kalcijum-oksida ili 7-17 t saturacionog mulja. Najbolje vreme za izvođenje ove mere je posle žetve ozimih žitarica, jer ima dovoljno vremena za aktivaciju kalcijuma iz đubriva do setve jarih useva. Kalcifikacija može da se izvodi i u jesen posle berbe kukuruza i ostalih kultura. Materijal za kalcifikaciju treba rasturiti po celoj površini , po tihom vremenu i zaorati tj. dobro izmešati sa zemljom. Posle kalcifikacije može se sejati u proleće kukuruz, ječam, ovas. Lucerka se može uspešno gajiti na zemljištima koje imaju slabo kiselu reakcij, pod uslovom da se odradi meliorativna mera – kalcifikacija zemljišta. Na tim parcelama setavu lucerke obaviti posle 1-2 godine od primenjene količine krečnog materijala. Primenom krečnih đubriva u zemljište se vraća kalcijum čime se popravljaju osnovne osobine plodnosti zemljišta, a stvaraju realni uslovi za raznovrsnu biljnu proizvodnju i visoke prinose. Dejstvo kalcifikacije traje u proseku 6-7 godina.

Azotna đubriva sadrže različite oblike azota, pa shodno tome imaju različite efekte na pH vrednost zemljišta.
KAN – krečni amonijum nitrat (27% N) ovo đubrivo sadrži kalcijum (Ca) i ne utiče na zakišeljavanje zemljišta pa se preporučuje na zemljištima koja imaju nižu pH vrednost.
UREA (46% N) i AN (34% N) amonijum nitrat – Ova đubriva dovode do blage acidifika cije (zakišeljavanja) zemljišta, stoga nisu preporučljiva za jače kisela zemljišta jer čestom i prekomerenom upotrebom smanjuju pH vrednost istih.
Amonijum sulfat (21% N) – ima veoma kiselu reakciju, nije pogodno za zemljišta jače kiselosti.
MAP (11% N, 52% P2O5) – monoamonijum fosfat, treba ga izbegavati na jače kiselim zemljištima jer dovodi do acidifikacije.
DAP (18% N, 46% P2O5) – diamonijum fosfat, treba ga izbegavati na jače kiselim zemljištima jer dovodi do acidifikacije.



Kiselost zemljišta:

GrupapH у nKClReakcija
I          >7.20Alkalna
II6.51  – 7.20Neutralna
III5.51  – 6.50Slabo kisela
IV4.51  – 5.50Kisela
V        < 4.50Jako kisela

Tabela optimalnih pH -brednosti za razvoj određenih kultura:

Vrsta usevaPotrebna kiselost (pH vrednost)
Pšenica5.5-7.0
Kukuruz5.0-7.0
Jabučasto voće5.2-7.7
Koštičavo voće5.7-7.7
Jezgrovito voće (orah i lešnik)6.0-7.0
Jagodičasto voće5.1-6.0
Cvekla i praziluk6.5-7.5
Karfiol6.2-7.5
Mrkva6.2-7.5
Krastavac5.2-7.5
Paprika i paradajz4.7-7.0
Krompir5.0-6.0
Crni luk6.5-7.4
Vinova loza6.5-7.2
Lucerka     6.6-7.5

Uticaj pH na iskorišćenje elemenata iz hraniva u prvoj godini primene %:

pHNPK
Efikasnost iskorišćenja elemenata iz hraniva, % u prvoj god. primene
7.0703060
6.0631560
5.5521545
5.0381030
4.521821

                                                                                                                                                                                                                                                                              

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare