Poljoprivreda : Kako pobediti belu trulež na paradajzu?

LESKOVAC

Fitopatogena gljiva Sclerotinia sclerotiorum, prouzrokovač bele truleži paradajza, je polifagni patogen. Njegovo prisutvo je zabeleženo na više stotina biljnih vrsta među kojima je i paradajz. Simptomi se mogu javiti na biljkama paradajza u rasadu. Kod rasađenih, starijih biljaka simptomi se najčešće javljaju na stablu, retko na korenu ili plodovima. Kod mladih, tek izniklih biljaka, bolest se manifestuje kao poleganje rasada. Na prizemnom delu stabla uočavaju se vodenaste nekrotične pege koje zahvataju tkivo stabla sa svih strana. Gljiva kod starijih biljaka zahvata koren, i usled razvoja bolesti (koren postaje vodenast, truli) dolazi do njegovog odumiranja, i propadanja cele biljke. Na obolelom korenu se razvija gusta bela micelija na kojoj se formiraju tvrde crne tvorevine (sklerocije).
Bela trulež se najčešće javlja na stabljici. Patogenu pogoduje produženo hladno vreme i stalna vlažnost površine zemljišta. Prvi simptomi se mogu uočiti obično u fazi cvetanja. Na prizemnom delu stabla nastaju vodenaste pege koje obuhvataju stablo sa svih strana. Obolele biljke se povijaju, venu i za kratko vreme propadaju. Ukoliko patogen ne dovede do prekida transporta vode i hranljivih materija, zaražene biljke se mogu održati, ali će imati manji broj sitnijih, slabije obojenih plodova, plodova koji slabije dozrevaju. Na preseku stabljike uočavaju se sklerocije. Infekcija plodova je ređa pojava. Ukoliko se ostvari, zaraženi plodovi postaju mekani, vodenasti, sa promenom boje, brzo posmeđe. Bela micelija sa sklerocijama, formira se oko čašice zaraženih plodova. Sklerocije obrazovane na zraženim biljnim delovima, preko biljnih ostataka dospevaju na ili u zemljište. U zemljištu zadržavaju vitalnost više godina (tri do osam godina).
Mere kontrole prouzrokovača bele truleži paradajza odnose se na prikupljanje i uništavanje biljnih ostataka, regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u zaštićenom prostoru, primenu dezinfikovanog supstrata u proizvodnji rasada, poštovanje plodoreda. Pojava bolesti vezana je za prisustvo inokuluma – sklerocija, povoljnih uslova za oslobađanje askospora (formiranim u apotecijama, u sklerocijama), osetljivu faza biljke, povoljne uslove za infekciju. Temperaturni raspon za ostvarivanje infekcije se kreće od 5˚C – 30°C, dok se optimalnim smatraju temperature od 15˚C – 25°C. Što se tiče relativne vlažnosti vazduha, optimalna je relativna vlažnost vazduha viša od 98%. Gust sklop biljaka i visoka relativna vlažnost vazduha, što je češće u zaštićenom prostoru, pogoduju razvoju bolesti, dok se ređim sklopom, provetravenjem plastenika, te boljom cirkulacijom vazduha, izbegavaju uslovi veće vlažnosti koji pogoduju patogenu. Kada govorimo o hemijskim merama zaštite, primenom preparata aktivne materije ciprodinil + fludioksonil, ciprodinil + tebukonazol, piraklostrobin + boskalid ili pirimetanil, koji se primenjuju u zaštiti od prouzrokovača sive trulež (Botrytis cinerea), češće bolesti paradajza, posebno u plasteničkoj proizvodnji, obezbeđuje se istovremena zaštita.

Bojana Karapndžić dipl.inž.polj.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare