Poljoprivreda: Grinje u šljivicima

LESKOVAC


Kod najvećeg broja sorti u zasadima šljiva berba je već završena, dok je berba sorte
Stenlej započela i još uvek je u toku. U mnogim zasadima šljive, nakon vizuelnog
pregleda, uočava se promena boje na listovima. Pregledom listova sa promenjenom bojom
uočava se prisustvo pokretnih formi grinja običnog paučinara Tetranychus urticae, a u
pojedinim zasadima registruje se prisustvo rđaste grinje Aculus.
Grinje su polifagne štetočine koje se hrane na mnogim binjnim vrstama, kako na gajenim
tako i na korovskim biljkama. Njihova ishrana se odvija na naličju listova sišući
biljne sokove. Za razvoj im pogoduje suvo i toplo vreme, kada se intezivnije razmnožavaju
i razvijaju veliki broj generacija ove štetočine. U tako povoljnim vremenskim uslovima,
zbog povećane brojnosti i ishrane ovih štetočina, dolazi do oštećenja listova, listovi
gube boju i prevremeno opadaju. U višegodišnjim zasadima intezivan napad ovih grinja
dovodi do prevremene defolijacije i pojave retrovegetacije, ponovnog olistavanja, što
dodatno iznuruje biljke. Takva stabla su oslabljene vitalnosti, naredne godine kod njih
kasni vegetacija, podložna su izmrzavanju i ranijem propadanju, ako dođe do roda on je
slabiji i cela biljka je iznurena i slaba.
Kod nas nema registrovanih akaricida za primenu u zasadima šljiva, iako se poslednjih
godina redivno registruje njihovo prisustvo i trenutna brojnost populacije i nivo
oštećenja opravdava njihovu primenu. U zasadima gde je završena berba, za zaštitu mogu
poslužiti akaracidi na bazi abamektina. U onim zasadima gde je berba u toku ili se
očekuje narednih dana, nikako ne treba sprovoditi bilo kakve mere hemijske zaštite.


Mirjana Petrović
savetodavac zaštite bilja

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare