PODRŠKA I SAGLASNOST HOLANDIJE

BEOGRAD

(FoNet)

Holandija podržava
strateški cilj Srbije da postane članica Evropske unije
(EU) i sebe vidi kao njenog partnera u tom procesu, izjavio
je u intervjuu FoNetu ambasador Kraljevine Holandije u
Beogradu Loren Stokvis i naglasio da je njegova zemlja
potpuno saglasna da se u pristupnim pregovorima sa Srbijom
otvore poglavlja 23, 24 i 35.

Članstvo u EU je ogroman poduhvat, koji najpre podrazumeva
ispunjavanje političkih kriterijuma, kao što su delotvorna
demokratija, poštovanje ljudskih prava, zaštita prava
manjina, ne samo etničkih, ravnopravnost polova,
dobrosusedski odnosi i normalizacija odnosa sa Kosovom,
objasnio je Stokvis.

Drugi blok čine ekonomski kriterijumi, što znači
uspostavljanje ekonomije koja je u stanju da izdrži
konkurenciju na zajedničkom tržištu, naglasio je Stokvis.

On je dodao da to podrazumeva mnogobrojne reforme kojima se
sada bavi Vlada Srbije, uključujući privatizaciju javnih
preduzeća i racionalniju i efikasniju administraciju, ali i
stvaranje povoljnijeg ambijenta za domaće i strane
investicije.

Upitan o pristupnim pregovorima Srbije sa EU, Stokvis je
odgovorio da je Holandija potpuno saglasna da se otvore
poglavlja 23 i 24, kao i 35, o kojem se još odlučuje.

Evropska unija radi na ovim pitanjima, ali ne vidimo
teškoće da se ta poglavlja otvore, istakao je Stokvis i
pohvalio veliki posao koji je Srbija uradila u procesu
skrininga.

On navodi da će ta poglavlja biti otvorena što pre, nada se
i pre kraja godine, ali napominje da to nije odluka jedne
zemlje članice, već kolektivna odluka svih članica, doneta
konsenzusom.

Ističući da je, na osnovu Briselskog sporazuma, proces
normalizacije odnosa Beograda i Prištine uveliko odmakao,
Stokvis je rekao da je potrebna njegova puna implementacija
i predočio da predstoje dogovori o još nekoliko važnih
pitanja, poput formiranja Zajednice srpskih opština,
energetike i telekomunikacija.

Upitan o platformi predsednika Srbije o Kosovu, Stokvis je
odgovorio da nije video taj dokument, već da je za njega
saznao iz medija, pa zato ne može da se izjašnjava, mada je
o tome čuo preliminarne komentare premijera, ali je
napomenuo da je izuzetno bitno da se sprovede Briselski
sporazum i da se rad nastavi u njegovim okvirima.

Stokvis je istakao i veliki napredak na planu regionalne
stabilnosti i posebno naglasio važnost susreta premijera
Srbije i Albanije, ocenjujući da Srbija ima izuzetno bitnu
ulogu u regionu, zbog čega je ohrabrio da nastavi i produbi
saradnju sa susedima.

Povodom situacije u Makedoniji, Stokvis je, kao izuzetno
važan, označio stav Vlade Srbije da se ne meša u unutrašnje
stvari u toj zemlji, dok je, što se tiče Bosne i
Hercegovine, naglasio da je u interesu i Srbije da njenoj
stabilnosti doprinese najviše što može.

Osvrćući se na ekonomsku situaciju u Srbiji, Stokvis je
konstatovao da je bilo neophodno preduzeti reforme, jer je
jasno da tranzicija ka tržišnoj ekonomiji nije završena,
posebno što još ima mnogo javnih preduzeća koja ne rade
dobro, a mnogo koštaju poreske obveznike i opterećuju
budžet.

Stokvis smatra da je za Srbiju važno što je postigla
sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i vidi
rešenost Vlade da ide putem reformi, koje neće biti ni
brze, ni lake, jer predstoje još mnogi izazovi, među koje
je ubrojao i suzbijanje korupcije.

Znam da je pokrenuta antikorupcijska kampanja, ali je ona
još u ranoj fazi i predstoji još mnogo posla da se uradi,
ocenio je Stokvis, koji se iskreno nada da će u ekonomiji
Srbije biti uspostavljena “nova dinamika”, koja će
pogodovati investitorima.

Nisu dovoljni samo zakoni, već i nova percepcija
mogućnosti, a Srbija zaista ima velike mogućnosti, istakao
je Stokvis i objasnio da, što se Holandije tiče, pre svega
ima u vidu poljoprivredu.

Vaše mogućnosti u toj oblasti su izvanredne, ali je pitanje
kako ih realizovati, ukazao je Stokvis, koji smatra da su
neophodni precizan katastar i rešavanje problema
restitucije, da bi se znalo čija je zapravo zemlja, kako
investitori ne bi rizikovali.

Među oblasti ekonomske saradnje Holandije i Srbije, Stokvis
je uvrstio i transfer znanja i tehnologija, dok je političke
odnose dve zemlje ocenio kao izvanredne, podsećajući da je
holandski šef diplomatije prošle godine dva puta posetio
Beograd, dok je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica
Dačić bio u Holandiji.

Osvrćući se na oblast vladavine prava, Stokvis je ukazao da
još mnogo posla predstoji u pravosuđu, “što svi priznaju”, i
precizirao da je neophodno povećati profesionalizam,
efikasnost, odgovornost i nezavisnost pravosuđa, kako bi
radilo u interesu društva.

Kroz to su prolazile i druge zemlje na putu članstva u EU,
podsetio je Stokvis i naglasio da je Holandija, kroz
saradnju sa Ministarstvom pravde i nevladinim sektorom, za
godinu dana izdvojila 800 hiljada evra za unapređenje
pravosuđa u Srbiji.

Upitan o nezavisnim institucijama u Srbiji, Stokvis je
poručio da je izuzetno značajno shvatiti šta su to
nezavisne institucije i kakva je njihova uloga u društvu,
ne samo kada je reč o rešavanju najraznovrsnijih problema
građana, već i kada je reč o njihovoj ulozi u skretanju
pažnje državnim organima na određene probleme.

Iskreno se nadam da je “period kritika iza nas”, rekao je
Stokvis, koji razume da je zbog toga i održana serija
sastanaka, kako bi došlo do “nove saradnje i razumevanja”.

Govoreći o medijskoj situaciji, Stokvis je ocenio da je
mnogo posla obavljeno od donošenja Medijske strategije do
usvajanja novih medijskih zakona, ali da je sada vreme za
njihovu primenu, pre svega u oblastima privatizacije
državnih medija i transparentnosti vlasništva.

Povodom tvrdnji da su mediji izloženi pritiscima, cenzuri,
autocenzuri i tabloidizaciji, Stokvis je rekao da već
debata o tim temama pokazuje da problem postoji i izrazio
nadu će napredak u primeni novih medijskih zakona uticati
na njegovo rešavanje.

Prema rečima Stokvisa, između medija i vlade će uvek
postojati tenzije, to je svuda tako i to je neminovno, ali
bi to trebalo da se dešava u okviru određenih pravila, zbog
čega i jeste izuzetno važno da se zakoni dosledno sprovedu,
jer će onda teškoće koje sada postoje biti manje.

Ističući da je garantovanje slobode izražavanja među
temeljnim vrednostima demokratije i jedan od glavnih
zadataka Srbije na putu ka EU, Stokvis je napomenuo i da je
poštovanje ljudskih i manjinskih prava suštinski važno za
ispunjavanje političkih kriterijuma za članstvo u Uniji.

U Srbiji je u toj oblasti ostvaren veliki napredak, ocenio
je Stokvis, pominjući da su usvojeni strategija i akcioni
plan protiv diskriminacije, ali da ima još posla da se
uradi, što je slučaj i sa drugim zemljama.

Stokvis je ocenio pozitivnim prošlogodišnje održavanje
Parade ponosa, koja je bila “veliki korak napred” i simbol
da “ova država želi da prava svih budu zaštićena”, ali je
izrazio nadu da ubuduće neće biti potrebna “tako velika
policijska zaštita”.

Stokvis je ukazao na važnost zaštite žena i dece. Sledeći
izazovi su diskriminacija na poslu, ali i u obrazovnom
sistemu i udžbenicima, dodao je Stokvis, koji smatra
pozitivnim što je uvedeno krivično delo govora mržnje.

Prema njegovim rečima, civilni sektor je neraskidivi deo
demokratskog procesa, jer dijalog građana i države
“predstavlja transimisiju misli, znanja i ideja” i taj
dijalog ima veliku vrednost.

Ako imate taj inkluzivni pristup, onda je razne zakone i
druge propise mnogo lakše primeniti, nego ako ih namećete,
objasnio je Stokvis i naglasio da bi u zakonodavnim
procedurama, najviše što se može, trebalo uvažiti predloge
i stavove nevladinih organizacija.

Osvrćući se na petogodišnji boravak u Beogradu, Stokvis je
istakao da je to za njega nezaboravan period i podsetio da
je došao u vreme kada je Srbija donela stratešku odluku da
želi da uđe u EU.

Neki bi rekli da se taj proces odvija sporo, ali je za tako
veliki poduhvat potrebno vreme, rekao je Stokvis i zaključio
da, uprkos podršci i pomoći Evropske komisije i članica EU,
brzina tog procesa pre svega zavisi od Srbije, zbog čega i
ne može da predvidi dokle će ona na evropskom putu stići u
narednih pet godina.

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o