ALEKSA JUGOVIĆ SRPSKA I LESKOVAČKA KOŠARKAŠKA NADA

LESKOVAC

 

http://novanasarec.org.rs/index.php/2015/05/29/aleksa-jugovic-srpska-i-leskovacka-kosarkaska-nada/

Uspeh košarkaške reprezentacije Srbije u Indijanopolisu u Americi, kada smo osvojili titulu prvaka sveta sudbonosno je uticao na, tada sedmogodišnjeg, Aleksu Jugovića.

Nije mu bio problem da kasno noću s ocem prati tv prenose, umesto da kao i ostala deca uveliko spava u to vreme.

Poželeo je da i on trenira i igra košarku i osvaja medalje. I tako je počelo.

Prvi trening i prvi trener Vladan Stojiljković, gde je bilo obično okupljanje klinaca, rad na osnovama motorike i kretanja, rad s loptom… Posle godinu dana trenirali su po grupama u školicama i dve godine trenirao u školi Josif Kostić.

Nakon toka priključuje se KK Zdravlje, gde mu je trener Goran Stefanović. Tu ostaje do osmog razreda. Igrali su stalno utakmice, lige su bile podeljene na regione, gde su najboljih 10-15 išli par puta godišnje na savezne treninge. Aleksa je sa drugarima išao u Niš, jer je tamo bilo centar okupljanja za jug Srbije.

Išao je i u letnje kampove, gde se okupi šezdesetak klinaca razvrstanih po generacijama.

Na tim kampovima su ga i primetili skauti Partizana i pozvali da nakon završenog osmog razreda nastavi rad i školovanje u Beogradu.

„To je godina kad je Partizan dogurao do finalnog turnira Evrollige. Iznenadio sam se da mene neko traži, ali mi je to bila i nagrada za rad od sedme do petnaeste godine. Nije to neki specijalni rad, ali opet sam nešto uložio, potrošio neko vreme. Moji roditelji nisu sportski radnici, tako da im nije bilo lako da me savetuju šta da uradim. Ipak sam imao 15 godina i trebalo je da se odlučim da li da načinim veliku promenu u svom životu. I tako, roditelju su rekli da je to super, da im je drago, razgovarao sam i sa trenerima, sve se svodilo da je za mene i moj napredak najbolje otići u Beograd, što sam i uradio.“

Naredne tri godine Aleksandar provodi u Partizanu. Potvrde kvaliteta odmah stižu. Par meseci po dolasku igrao je na turniru i bio kapiten reprezentacije Beograda, što je malo specifično. Leskovčanin, a kapiten Beograđanima.

  1. ističe stipendijski ugovor koji je imao sa Partizanom. Aleksa je osećao da je vreme da krene dalje, da proba nešto novo. Ljudi s kojima je razgovarao i koji su u sportu su mu pomenuli Ameriku.

Grad Kukvil je manji od Leskovca, ali ima 12.000 studenata. Dosta ih je izvan Amerike. U Leskovcu ga uglavnom pitaju kako mu je kao Srbinu u Americi, da li je svestan da ako nešto loše uradi reći će za njega „Pa da, on je Srbije, oni su loši momci…“ Aleksa kaže da je bio u društvu jednog Amerikanca, Litvanca i muslimana koji je čitav svoj život do odlaska u Ameriku proveo na Bliskom istoku.

Kompletan tekst u štampanom izdanju Nove Naše reči

 

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o