NIŠ

Ovog leta, kao i mnogih prethodnih, Suva planina suočava se s istim problemom – nema vode.
Krave, oko hiljadu grla krava i 300 konja, ostavljene su da po žegi i suncu traže nešto što bi
svako živo biće trebalo da ima kao osnovno pravo – vodu. Iako ovo nije prvi put da se ovako
nešto dešava, čini se da nadležni ponovo kasne, ili još gore – ćute. Poslednja cisterna sa vodom
stigla je u subotu i od tada na planini nije dopremljeno ni kap vode.
Ljudi koji žive od stočarstva, koji se svake godine penju na planinu, koji nas hrane – danas su
prepušteni sami sebi. I njihova stoka. Bez vode. Bez pomoći. Bez plana.
Ne možemo da se pravimo da je ovo iznenađenje. Suva planina je – kako joj i ime kaže – oduvek
bila bez stabilnih izvora. Ali to znamo. Znaju i opštine, znaju i ministarstva, znaju svi oni koji bi
trebalo da reaguju na vreme. I baš zato je ova situacija porazna – jer se ponavlja. Jer se zna, a
ništa se ne menja.
Zahtevamo hitnu reakciju: cisternama do pojilišta, pomoć ljudima na terenu, ali pre svega – da se
ovaj problem više nikada ne rešava tek kad krave ostanu bez vode.
Ova država često voli da se hvali kako pomaže selu. Sad je prilika da to pokaže – ne rečima, već
vodom.
Pokret za decentralizaciju Srbije (PODES)