POČEO DEVETI THINK TANK TOWN

LESKOVAC

 

Festival književnosti Think Tank Town po deveti put se održava. Čast da ga otvori imala je Vida Ognjenović, poznata književnica i dramaturg, koja je svoje obraćanje naslovila kao „Otpor kulturnoj depresiji“. Ona se je javno zahvalila organizatoru festivala Saši Stojanoviću što još uvek ima potrebu i hrabrost da na ovaj način odgovori betonsku ravnodušnost naše javnosti za sve što se ne meri procentima koji donose političku ili materijalnu dobit, što ne vodi razuzdanoj zabavi gde se gubi svaka uračunljivost.

Ognjenovićeva je rekla i da naša kulturna javnost, sa par časnih izuzetaka, sve više prihvata tabloidne kriterijume za umetničke vrednosti, jer nema vremena ni volje da se zapita nad sobom.

„Mi, zapravo, živimo ozbilju kulturnu depresiju koja se leči tvotovanjem, fejsbukom i drugim kompjuterskim zavaravanjem. Nema od toga mnogo vajde, a čitanje je proglašeno za smaračku delatnost. Ključne reči su zamenile erudiciju, informacija mudrost. Činjenica da sajam knjiga ima 150.000 posetilaca ipak govori da je književnost jača nego što se misli, da je književnost velika sila i snaga. Pa i ova mogućnost, da jedan čovek sa nekoliko pomagača uspeva da objavljuje književni časopis, da organizuje ovakav festival, da okuplja pisce i čitaoce, da se brani ovako od narcizma provincijskog derta svedoči da je knjigu teško umoriti.“

Dodala je Ognjenovićeva i da se ništa brže ne pretvori u nasilje kao zabava, koju politika podržava kao anesteziju za društvenu bedu. Ništa se brže ne uguši u sopstvenoj vulgarnosti kao bestidni pornografski kič koji se hrani mentalitetskim slabostima. Ništa nije otužno tužno kao napor da se bude bezbrižno zabavan, dok se šminka razmazuje, perika linja, a plastični nakit odbija da zvecka. I šta onda kad je glad sve veća? Ništa, zakazaće prevremene izbore. Ali, evo nas na malom, ali dragocenom ostrvu razgovaramo o književnosti, pa se u sred Leskovca osećamo dobro i hrabri smo, čini nam se, jer odbijamo da se izvinjavamo što nećemo biti zabavni, nego se usuđujemo da tu umetničku granu književnost uzmemo ozbiljno.

 

Prati
Obavesti me o
guest

7 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
krv nije voda
krv nije voda
6 godine pre

Gost iz NB Bor, nagrada za pricu. Gost iz NB Uzice, nagrada za pripovetku.Gost iz Zagreba hrvoje i milance satrijanovic gostovanje na HRT, radiju, makar neka korist. Gost uz Zajecara, nagrada za casopis i buduce zirirranje.Gost iz Češke,stojanoviću gostovanje i promocija u Brnu. Pratite hronologiju malo.
Svi gosti plaćeni kintom ministarstva usluge uzvraćaju stojanoviću lično. Biznis pravi i pokorisan.
Gost Vida Pen-kinja, stojanoviću nagrada, uz malu pomoc bivseg i maleckog ali glasnog ds direktora zajecarske biblioteka, članstvo u srpskom PENU? Koliko će ličnih koristi ministarstvo platiti opozicionom stojanoviću? Sace opet protiv vlasti, proso skupic u kaficu, potrosio pare ministrastva, povato nove koristi, eto opet konferencija protiv vlasti.

glumac je glumac je glumac
glumac je glumac je glumac
6 godine pre

U svemu mi se veoma dopada korektnost kritikovnja post festum. I ja mislim da je dobra bila apstinencija tokom ,,festivala” te da krivica za neodziv ne može biti ničija, do li njegova.Elem, pozivanje u Marfi je u najmanju ruku priznavanje straha od nepoznatih ljubitelja što bi pohrlili u ničiji prostor. Već u DS prostor, pa tu ni demokrate ne svraćaju, samo sašepeškini. Ne može se biti bezbedn i istovremeno posećen, Čovek u paranoji bira uvek bezbednost, pa posle zveči o posećenosti. Pa ja vidim deset zalutlih generacijskih drugara-ca, koji dalje od lektire nisu makli, ali ga slave- Bravo!, viču, kad i nisu imali kud do sad ni došpnuti tako nešto ikome, ko ih je mučene nedoučene poznavao. Uopšte, ozbiljnost piščeva pogleda, ne suštinskog već bukvalnog, pokušava nadomestit nedostatak kredibilnosti celovitog skupa. Da, doveli smo ljude od vanka, a iznutra furamo prosek. I sve je prosek bilo i ostaće. Dajte, ne očekujete valjda natprosek od nekog sa jedva prosečnim ukusom? Ali mrki pogled, mislim starno, pozer je pozer, je pozer.

ja vama vi meni
ja vama vi meni
6 godine pre

Radost spoznaje laureatkinjice znači “ops, izvini. Precenio sam gi” Lepa pesma u secanje na književni skupić u kafiču od 4-6 gostiju. To bi bio tek sa dobotnikom “Nina” i “Meše.” pravih priynatih pisaca. Gosti slavni dobitnici zaječarci, radi ops, prazno glede da to nema veze sa mozgom, ni njihovim, al ok, država platila prevoz, dnevnice,noćenje. Išo je i hrvoje u zaječar da daje nagrade i dobija nagrade, on ortaku serdare ortak njemu vojvodo pa oba nagradu, iz treće sreće “Letopisu matice srpske.” Blago letopisu, odma je ispod ortackih časopiščića. Slavlje književnosti taman spram Meskovac, s time što hrvoje neće biti gospodin ranga Meska ni kada se bude uvlačio, sa državne pare, i pravim piscima koje do sada ni parama državnim nije uspel namamiti pa da posle od njih traži usluge. Nagradno pitanje Hoće li ga ds Vida uvući u PEN?

Ne moze se ostati nem na fotografiju sa atmosferom sitnih pseudo-verskih pseudo-zajednica
Ne moze se ostati nem na fotografiju sa atmosferom sitnih pseudo-verskih pseudo-zajednica
6 godine pre

Svaka teza dok se baca u vazduh kao jedan mali bidermajer misljenja ceka da bude uhvacena rukama neke buduce neveste. Tako da duboko verujem da ono sto zeli da nam se predstavi kao kultura i umetnost ne moze da postoji bez tog napora da se ustanovi kroz poricanje same sebe. Razumeli ste me, ali ne u potpunosti. Niste razumeli da sam izricit u nepridavanju vaznosti, a takodje nemam ni ambiciju da budem originalan kroz poricanje institucije originalnosti. Ja sam za ukidanje ove institucije. I ako se u skorijoj buducnosti to potpomognuto samoukidanje ispostavi kao originalno to ce znaciti samo jedno. Da posao nije obavljen kako valja.

fetiš
fetiš
6 godine pre

Gospodine, teško da je neko zanemeo. Pre će biti da je javnost neizainteresovana, uprkos agresivnoj težnji autora da pogrešnim metodama, delima, načinom, skrene pažnju, potpomognut medijima, koji veruju da su i sami uzvišeni u prisustvu velečasnog. Verujem da niste propustili sekvencu: ,,Ej, da ti kažem, što te onaj/ona ogovarao/la, a ja sam to snimala ii evo dajem ti transkript kao zalog svoje nekulturne odanosti tvojoj kulturi. Primi me u izvanrijaliti društvo makarmrtvihpesnika”. O skublama(ne moraju uvek biti ženskog pola), ne želim. Dovoljno govori jadan pogled uprt svom snagom u materiju u koju se ne razume, skoro do plača u očima, dok srče šolju nečeg, pojma nemaju čega na dogadjaju pojma nemaju zašto.

ne kritikujte ga
ne kritikujte ga
6 godine pre

Molim Vas da ga više nikada ne napadate. Razlog je taj što svi koji se utakve razumeju, znaju što ste kazali. Takodje, upravo zbog toga, ne pridajte nikada svoju važnost, onima koji će Vaš komentar prikaćiti sebi kao etiketu sopstvene posebnosti. Pa molim Vas, svi koji decenijama živimo u Leskovcu znamo ko je kojeg pisca, političara, Leskovčanina plagirao, u kojeg se klonirao, kojeg je imitacijom poželeo da dosegne. Samo pustite. Neka se sami udave u ,,već vidjenim originalima”. Ovako, narod, kao većinska podrška tj. kritika, po inerciji stane u zaštitu napadnutih. Želite argumenatciju? Mesecima ga niko ne napada. Ali, nakon što je sam mesecima napadao vlast, zadobio je količnik koji danas iznosi 10(i slovima deset) lajka podrške. Lajk označava, za sad, pojam svidja mi se, a ne svadja mi se i on je nešto za šta je on živeo. Zamislite bruku da neko ima na hiljade virtuelnih prijatelja, a stvarnih lajkova za ovaj dogadjaj-samo deset?! Fijasko. I u književnom, i u društvenom, a pogotovo marketinškom pogledu. I nije nedostatak lajkova odraz straha od vlasti koju je kritikovo, već ljudi prepoznaju interesni motiv njegove kritike, poštuju mnoge koje on ne poštuje i vredja, preziru novinare sa kojima se on interesno druži, i najvažnije odaju počast posebnosti, koja je zahvaljujući ovakvma i izumrla,jer su izneverili poverenje čiatoca koji im je dao mandat da jezik koriste za uzvišene ciljeve, namesto za pocket goal. Pojedina mišljenja iskazana komentarima sličnim mojem, redakcije, urednici, ,,administratori” nisu puštali ,,da bi ga zaštitili”. I opet su ga time urušavali. Jer da je sve ovo znao, ne bi spao da ,,bude pun marfi klub” ali koliki i kojih ljudi? Zatvorenog tipa za sve ljubitelje kulture? Sa ograničenim brojem mesta? Sa dvadeset gostiju i rodjaka i novinara, pa izvodjača, kamermana, konobara od 30 celih mesta? Čak je i familija sedela, nije stajala, jer je bilo upražnjenih mesta! Konačno, ako moj prethodnik, kojem dajem nekakvu sugestiju-odgovor ne pročita moje komentar, ukoliko ga ne pustite, rizikujete da i sami postanete robovi umišljaja svoje posebnosti, pa će te se i sami ugasiti, svejedno kao posebni ili ne. Ali, i tako besvesni, dobili ste moju malu pomoć da nikad nije kasno da se rasvestite i sidjete na zemlju, za početak. Jer ako ćemo iskreno, ni ovaj, niti iko njegov po ma kom osnovu, nisu ništa posebno. Poneki su i ispod proseka u svakom pogledu. Neshvaćenost nema znak jednakosti sa originalom. Brend je uvek široko priznat Kad nije kopija, klon. E sad, ono jeste da lepo ume da kaže-,,Živeli”, da je dobar domaćin i da zna da učini da sedobro provede desetak gostiju ,,sa strane”, što je uvek dobar razlog da se svrati u grad u koji isti ti ljudi rado svraćaju zbog TRI GANGA. A i dobre kapljice, kad je na umetnici džabe i sirće je blago.

Sreca sreca radost (kratka sreca-kratka pamet)
Sreca sreca radost (kratka sreca-kratka pamet)
6 godine pre

Sestre i braco, drugarice i drugovi!
Zivimo u drustvu u kom vlada histerija o “posebnosti” i “originalnosti”. Svi preziru nekakve “kopije”. Covek na coveka gleda kao na proizvod koji je ili original ili kopija. Originalnost se pripisuje spontanom stilu i urodjenoj osobenosti. Neoriginalnost se vidi kao hendikep duha. Vlada sveospta histerija oko klonova i mumija, oko armije neorginalnih koja preti manjini posebnih.
Istina ove histerije, medjutim, jeste u tome sto je histerija o klonovima histerija samih klonova.