POBUNA POLJOPRIVREDNIKA : LIDL NAS UNIŠTAVA

 

BUKUREŠT

(ARD)

Nemački trgovinski koncern Lidl za Hrvatsku je, kao i za Rumuniju, dobio kredit ogranka Svetske banke “za pomoć tamošnjoj poljoprivredi”.

Međutim, na primeru Rumunije se vidi da bi tamošnjim seljacima bilo bolje bez te “pomoći”.

U reportaži političkog magazina “Monitor” nemačke stanice ARD emitovanoj prošle nedelje, novinari su posetili jednu pijacu u Bukureštu. Štandovi su prepuni svežeg voća i povrća, prvoklasni paradajz se prodaje za tek 80 dinara, ali kupaca jedva da ima.

Novinari nemačkog uglednog magazina “Monitor” zaključuju da zapravo postoje dva skandala. Prvi je to što Lidl radi poljoprivrednicima zemalja u kojima se počne širiti svojim filijalama, ali drugi je još veći: kako je kompanija iz Nekarsulma uopšte mogla dobiti taj kredit Svetske banke? U statutima IFC-a jasno piše da se krediti izdaju za projekte “malih i srednjih” preduzeća koji “ne mogu dobiti sredstava iz privatnih izvora”. Vlasnik Lidla koncern Švarc dajenštlajstung KG sa svojim nebrojenim filijalama teško se može ubrojiti u “malo i srednje poduzeće”.

On već sledeće godine želi ostvariti promet od ogromnih 100 milijardi evra – i nipošto nije jasno kako je mogao objasniti Svetskoj banci da “nema pristupa privatnom kapitalu”. Zato se lako može dogoditi da će to još morati objasniti i članovi veća Svetske banke i IFC-a. Tamo težina odluke zavisi od uloga koji određena zemlja ima u kapitalu tako da su na prvom mestu Sjedinjene Američke Države, sledi Japan i nakon toga je Nemačka ispred Francuske, Velike Britanije, Indije i Rusije.

Štaviše, mnogi štandovi su prazni jer su seljaci prestali da dolaze. Ne isplati se. Nedaleko je trgovački centar i tamo je još jeftinije. Niko ne pita odakle je to voće i povrće i kakvog je ukusa.

U Rumuniju je stiglo čitavo mnoštvo diskontnih lanaca, ali Lidl i Kaufland nemačkog Švarc dajenštajistung KG je uspeo da osvoji tu zemlju. Širom zemlje je otvoreno 186 trgovina i što je pravi skandal, upozoravaju nemački novinari, to je ostvario i uz kredit Međunarodne finansijske korporacije (IFC), finansijskog servisa Svetske banke za pomoć u razvoju.

Sve u svemu, nemački trgovački koncern je dobio kredit od ukupno 393 miliona dolara za proširenje svog poslovanja u Hrvatskoj, Srbiji, Poljskoj, Bugarskoj i naravno Rumuniji. Samo za Rumuniju je dobio 67 miliona američkih dolara. Komercijalni uslovi tog kredita nisu naročito povoljni, posebno ne u ovo doba izuzetno niskih kamata.

Ali je izuzetno važno nekoj kompaniji da dobije kredit IFC-a iz drugog razloga: to je garancija privatnim ulagačima da su taj projekt proverili stručnjaci Svetske banke i odobrili njegovo sprovođenje. A ko će od državnih službenika zemlje za koju je odobren taj kredit posumnjati u efikasnost Svetske banke i njene sestrinske organizacije, Međunarodnog monetarnog fonda? Zato im je bolje izdati sve potrebne dozvole što pre i ne postavljati suvišna pitanja.

Po statutima IFC-a, izdavanje kredita je zato povezano i s uslovima koje takav projekt mora ispunjavati. On mora nuditi proizvod koji će moći kupovati i siromašno stanovništvo, on mora povećati broj lokalnih proizvođača i kao treće otvoriti nove puteve distribucije za regionalne proizvođače hrane.

Kod prvog uslova, čini se da Lidl u Rumuniji zaista nudi nešto i najsiromašnijima. Ali on to čini na način tipičan za koncern koji se u međuvremenu proširio po čitavoj Evropi i postao jedan od najvećih diskonta na čitavom svetu. Tako se i u rumunskom Lidlu nudi praziluk i salata – iz Poljske, šampinjoni iz Mađarske, a glavice luka s dalekog Novog Zelanda. Svega toga naravno da ima u izobilju i kod rumunskih proizvođača. Lidl tek šturim saopštenjem novinarima ARD-a priznaje kako 71 odsto životnih namirnica koje nudi na policama rumunskih trgovina ne dolazi iz Rumunije.

Kod “podsticaja proširenja broja lokalnih dobavljača” je zato stanje postalo još gore. Novinari su posetili Baleni, pedesetak kilometara od Bukurešta, gde je novcem Evropske unije izgrađen veliki otkupni centar. Iz njega odlazi voće i povrće u mnoge velike diskonte koji su se raširili po Rumuniji, ali Damjan Ene se žali da je sve gore. IFC uz kredit traži da se lokalnim poljoprivrednicima i dugoročno ponudi nekakva perspektiva, ali od toga nema ni traga.

Sve zavisi od trenutne tražnje i čak ni taj otkupni centar ne zna, što će se tražiti za dva meseca: trajnih ugovora nema. A ako se roba nije prodala, onda je oni moraju uzeti nazad. Sve u svemu, već se nekim poljoprivrednicima više ni ne isplati da beru svoje voće i povrće. Iako nadničare moraju plaćati samo 1,5 evra na sat, radije preoru čitav rod. Nekima još pomažu njihova deca, ali već mnogi razmišljaju da se radije prijave kao nezaposleni i primaju socijalnu pomoć.

Svetska banka traži i “nove puteve distribucije za lokalne proizvođače hrane”. Bibijana Stanciolu je teškom mukom stvorila vlastitu malu fabriku tradicionalnog rumunskog džema od šljiva. Njeni proizvodi su se dobro prodavali i bilo ih je na policama rumunskih samoposluga sve dok joj nisu došli predstavnici Lidla. Tražili su od nje da proizvodi za njih, u većim količinama ali pod znatno gorim uslovima od onih u kojima radi kao samostalni proizvođač. Inače, pretili su joj ljudi iz Lidla da će napraviti vlastiti rumunskui džem od šljiva.

Bibijana Stanciolu je tek teškom mukom stekla i evropsku deklaraciju o svom proizvodu, tako da je odbila tu ponudu. Lidl je doista ubrzo lansirao vlastiti džem čak za trećinu jeftiniji od njenog. Kako da to postigne, prehrambeni koncern svakako zna. Treba samo pogledati popis sastojaka jednog takvog proizvoda i popis brojaka nakon slova “E”. To su dozvoljeni aditivi kojima se lako menja boja, ukus i konzistencija džema kako bi bio što ukusniji i bez najskupljeg sastojka: svežeg i kvalitetnog voća.

Rumunska proizvođačica džema je tvrdoglava i želi i dalje da proizvodi, makar joj prodaja opada. Ona koristi voće i sastojke samo domaćih proizvođača, dakle ono na šta se obavezao i Lidl. Odakle su njegove šljive to po evropskim propisima čak ne mora ni da piše na teglici.

Prati
Obavesti me o
guest
1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Djura Leskovac
17 Avgusta, 2015 11:46 pm

Ono što smo naslućivali i zapravo znali odavno, sada nam potvrđuju i sami Nemci. Tekst pred nama nepobitno dokazuje da zavera zaista postoji. Na trasi te zavere je na žalost i naš Leskovac.

Mi Leskovčani već godinama “željno” iščekujemo i prizivamo “mesiju” kućnih budžeta Lidl. A koliko ćemo zaista biti usrećeni kada nam konačno bude došao, najbolje pokazuje primer sa kraja ovog teksta koji govori o Bibijani Stanciolu.

Biće to “sreća” neopisiva! I to opštenarodna!

(Link magazina “Monitor” na kome se sve ovo može i pogledati.) http://www.ardmediathek.de/tv/Monitor/Entwicklungshilfe-f%C3%BCr-Discounter-Wie-Li/Das-Erste/Video?documentId=30052834&bcastId=438224

Проститутки Бишкека
1
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x