NIŠ

        Nema načina da neko ostane ravnodušan kada čuje pesmu ” Niška Banja topla voda”. Uz zvuke ove pesme ili ćete da cupkate ili ćete da ustanete i da zaigrade jer njen ritam jednostavno ponese onoh ko je sluša. Da je pesma vanserijska pokazalo je to što se sve češće može  čuti i van granica zemlje u kojoj je nastala. Popularna je u mnogim zemljama za izvođače i horove, ne samo u Evropi već i u dalekim zemljama poput Amerike ili Japana, a izvodi se u različitim obradama.

        U Americi je izvodi hor sa Univerziteta u Arkanzasu. Zvuči dobro i dok je peva Hor Bečkih dečaka, a odskora je dobila i svoju rok obradu u izvođenju sastava Piramidus iz Tokija. Inače, pesmu izvodi i jedan ženski hor sa Novog Zelanda, Hor dečaka iz Džordžije,  Ženski hor iz Ontarija, Crkveni hor iz Milvokija. Robi Lakatos čuveni mađarski violinista, romskog porekla, poznat pa zanimljivim izvođenjima džez i klasične muzike, u svom stilu je obradio i ovu našu pesmu.Da sve bude još zanimljivije ima i svoju obradu za violinu, a u sred Pariza ju je publici odstvirao Nemanja Radulović, mag sa violinom koji je, igrom slučaja ili ne, rođen u Nišu i tu proveo svoje detinjstvo.

         Niška Banja topla voda je i tema u holivudskim filmovima. I što je posebno zanimljivo svi je izvode na srpskom jeziku. Tako je pesma Niška Banja topla voda porušila sve barijere, prešla sve granice i utopila se u svaki kulturni milje.

         Tako je Niška Banja topla  voda postala izuzetno moćna, a dobri poznavaoci  muzike kažu da je tome doprineo njen specifičan ritam koji je razigran i pozitivan,  jednostavnost izvođenja i moć da se lako otpeva.

        Pesma je, kažu, napisana 1927. godine, a autor muzike i stihova je nekadašnji glumac Narodnog pozorišta u Nišu Dušan Cvetković.

        Pesma govori o blagodetima banjske vode koje pruža Niška Banja. Omiljena je širom niškog kraja, te je uobičajna prilika da se čuje na proslavama.

        Nezvanična je himna festvala vina, Dana vina i meraka, koji se održava svake godine u Banji na dan svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinara.

        Pesma ima više verzija, od kojih su dve najpoznatije. Jedna od te dve verzije je delom na srpskom a delom na romskom jezku. Poznati izvođač ove pesme je Olivera Katarina.