LESKOVAC

U Srbiji je na snazi elementarna nepogoda za bagremovu pašu, jer je ova medonosna biljka, pretrpela ogromne štete usled nepovoljnih vremenskih uslova na početku godine.

Tako će prinos, umesto prosečnih 20-25 kilograma po pčelinjoj zajednici, biti četvorostruko manji, ocenjuju stručnjaci.

Izuzetno loši meteo uslovi, pre svega obilne kiše, gotovo su uništile bagremovu pašu, pa pčelari na teritoriji čitave Srbije neće moći da računaju na uobičajeni višegodišnji prosečan prinos.

“Možemo da se bavimo okvirnim procenama od 6-7 kilograma bagremovog meda po pčelinjoj zajednici, koji su do sada ubrali pčelari, a to nije dovoljni ni da se pokriju osnovni troškovi. Ipak, zahvaljujući merama Ministarstva poljoprivrede, koje obezbedjuje subvencije, prebrodićemo krizu sa bagremovom pašom. Oni koji su aplicirali za novac od države , u iznosu od 72o dinara po košnici, ovih dana dobijaju rešenja, a uplate na svojim računima mogu očekivati za 20 do 25 dana, najavljuje Nenad Stefanović, savetodavac za pčelarstvo Poljoprivredne stručne službe Leskovac.

On preporučuje pčelarima da novac iskoriste za kupovinu hrane, neophodne za zimu. Avgusta je prihranjivanje neophodno, kako rojeva, tako i društava.

Prikupljanje livadskog meda počinje uskoro, ali njega ima manje od bagremovog, upozorava Stefanović.

” Sve će, ponovo, zavisiti od vremenskih prilika. Padavine i visoka relativna vlažnost pogoduju intenzivnom lučenju nektara kod livadske paše, pa se nadamo da će ona, bar donekle, nadomestiti veliki deficit sa bagremovom i ublažiti silne probleme u srpskim pčelinjacima ovog proleća.

Stefanović pčelarima savetuje da nastave sa prihranom rojeva, koji su sada na 4,5 ili 6 ramova.          

“Obezbediti dobru ventilaciju, pogotovo pri visokim temperaturama, jer može doći do formiranja takozvanih ”brada” na ulazima u košnice, a košnice zaštiti od direktnog dejstva sunca i preseliti ih u ”šarenu” hladovinu”, preporučuje Stefanović.