VLASOTINCE

Uobičajno su gužve na šalterima lokalnih pošti, a naročito isred ulaznih vrata, u ove poslednje decembarske dane. Jer mnogi bi da pošalju novogodišnje čestitke, a neki i da podignu novac sa računa, jer na pragu je Nova godina. Ništa dugojačije nije ovih dana bilo ni u vlasotinačkoj pošti, čija se zgrada nalazi u centru varošice .

Ispred ulazna vrata, danas, negde oko podneva, bilo je više ljudi koji su pod kišobranima čekali da dođu na red, poštujući mere zabrane ulaska većeg broja ljudi u pošti.

• Molim, ko je na redu neka uđe. Ali samo jedan po jedan. Mere zdravstvene zaštite moraju da se poštuju – čuo se prodorni glas nervoznog službenika, po imenu Bane, kako nam neko reče iz uredno postrojenih ljudi u redu .
  I tu ništa ne bi bilo spornog da je organizacija rada u pošti bila na potrebnom nivou. Vidljivo je bilo da su bili bez radnika nekoliko radnih mesta, a da je radio samo Bane sa korisnicima poštanskih usluga. Razumljivo je bilo nezadovoljstvo ljudi koji su čekali beskrajno dugo da bi završili posao u pošti, jer samo jedan nervozni radnik sigurno nije bio u mogućnosti da istovremeno obavi posao za sve oni koji su došli do pošte.

• 
  Ako već nije bilo poštanskih radnika, bilo je ,,radnika” koji su tu svakodnevno. I dok je jedan dremao ispred samih ulaznih vrata, mašući svojim repom drugi po imenu ,,Čapa” šetao se unutar same pošte i ispred poštanskih šaltera. Bio je jako ljubazan i svako ko bi ga pomazio po vratu, u znak zahvalnosti umeo je da ga poljubi u visini kolena.
  I to nije bilo samo danas. Rekoše nam da su,,Čapa” i njegov ,,prijatelj” svakodnevno na svom ,,radnom mestu” ispred šaltera pošte.
  I nikad nisu napravili nijedan disciplinski prekršaj.
  Za razliku od onih iz pošte čija je obaveza da organizuju rad i red na način kako je to propisano i u interesu korisničkih usluga same pošte.