BEOGRAD- LESKOVAC-VRANJE-LEBANE
Evropska unija i Vlada Švajcarske će preko razvojnog programa Evropski PROGRES podržati 24 nova partnerska projekta organizacija civilnog društva i lokalnih samouprava sa 320.100 evra. Projekti prvenstveno imaju za cilj da doprinesu ekonomskom osnaživanju i povećanju zapošljivosti među ranjivim grupama stanovništva sa jugoistoka i jugozapada zemlje, kao i unapređenju njihove socijalne uključenosti.
U okviru drugog kruga poziva Fonda za učešće građana, koji je bio raspisan u martu ove godine, pristiglo je 48 prijava, a najbolji projekti odobreni za finansiranje biće realizovani u 20 programskih opština. Partnerske organizacije su obezbedile sufinansiranje u vrednosti od 44.300 evra.
„Projekti Fonda za učešće građana najviše pokazuju evropski karakter programa Evropski PROGRES јеr se njima podstiče partnerstvo između lokalnih samouprava i nevladinih organizacija, što čini osnovu dobrog upravljanja. Upravo građani i građanke svojim znanjem i energijom mogu da pomognu svojoj opštini da prepozna potrebe i da zajednički reše probleme koji postoje u zajednici“, rekla je Ana Nedeljković, menadžerka sektora za dobro upravljanje i socijalnu uključenost u okviru Evropskog PROGRESa. Ana Nedeljković je dodala da se kroz ovakve projekte Evropa približava građanima i građankama Srbije, jer oni konkretno doprinose promenama u svakodnevnom životu ljudi.
„Kroz nove projekte nastavljamo naš zajednički rad na ekonomskom osnaživanju ranjivih i marginalizovanih grupa, pokrećemo zapošljavanje kroz osnivanje novog socijalnog preduzeća, a radićemo i na unapređenju i jednakosti pristupa usluga zdravstvene i socijalne zaštite za naše najranjivije građane, uvođenjem inovativnih metoda, kao što je, na primer, neurofidbek terapija. Takođe, promovisaćemo interkulturnu saradnju među mladima i raditi na unapređenju procedura finansiranja civilnog sektora iz lokalnih budžetskih sredstava”, navela je Biljana Kerić, saradnica programа za socijalnu uključenost.
Ona je podsetila i na dobre rezulate koje su ostvareni kroz 19 projekta finansiranih sa 400.000 evra u okviru prvog poziva Fonda za učešće građana, navodeći da su osnovana dva socijalna preduzeća u Lebanu i Bosilegradu, preko 30 žena iz teško zapošljivih kategorija je dobilo stalno zaposlenje, a omogućena su i 23 privremena zaposlenja za osobe sa invaliditetom sa mogućnošću za njihovo dalje radno angažovanje. Projekti su doprineli i ekonomskom osnaživanju 30 najranjivijih porodica iz ruralnih sredina koje su započele proizvodnju meda i povrća.
„Uz podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske otvorili smo prvo socijalno preduzeće u Jablaničkom okrugu i tako omogućili stalno zaposlenje za pet žena iz ranjivih kategorija koje su posebno ugrožene na tržištu rada”, kaže Slobodanka Pavlović, predsednica Upravnog odbora Udruženja žena „Ruža“, koje je u partnerstvu sa opštinom Lebane uspešno realizovalo projekat koji je podržan kroz prvi krug poziva. „Žene iz Lebana proizvode zimnicu, ostvaruju prihode za sebe i svoju porodicu, stekle su samopouzdanje, a zajedničkim radom smo doprineli rešavanju pitanja rodne ravnopravnosti, nezaposlenosti i diskriminacije“, zaključila je Slobodanka Pavlović.
Lista odobrenih projekata je dostupna na vebsajtu Evropskog PROGRESa http://www.europeanprogres.org/konten/sr/491/ .
Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).
Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje
Bravo!
Samo sto rad i socijalnu pomoc definisu uglavnom oni sto nikad nista nisu radili zaradili, sem sto su se politicki uhlebljavali, cak i do nevladinih organizacija se islo preko polticke podobnosti. Narodna sit gladnom ne veruje, je tacna. Ne mora najgladniji biti na vrhu socijalne piramide, ali najvredniji i najstrucniji je najpozvaniji da razume. Sve krece od politike. A ona u svom vrhu ima najnesposobnije predstavnike, najmanje strucne, najmanje iskusne najmanje obrazovane, najmanje radne, neprodorne. Takvi treba da kroje atmosferu za ovo o cemu Vi govorite. Pa da li je to moguce? Nema govora! Oni samo otaljavaju sve vazne stvari. Ali zato gas daju tamo gde imaju nezavrsena licna posla, da dodje asfalt pred njihovu kucu, da se docepaju partijski dipolma, mastera, doktorata, da decu uguraju na bidzet studentski, kasnije radni, da se poudaju, poozene, da se porazvedu, poisplacaju alimentacije iz budzeta dobrim radnim mestima. Socijalne ustanove su ucesnici kampanja tokom izbora, sto je nedopustivo.
A Leskovac je najveca sramota jer je generator zloupotrebe socijalne pomoci najblizi saradnik u kabinetu prvog coveka grada. Parama je zasluzio milost u nezavisnom sudstvu?
Znam, da nije tuzno, bilo bi smesno.
A onda novi napredni propagiraju sebe kao postene, kao pravedne, kao novu politiku za novo vreme, a do njih najstariji prevaranti.
Ne usrećuje ljude socijalna pomoć već mogućnost da rade, zarade, i žive od svoga rada. Silidarnost je odlika uređenog društva ali je pomoć veća ako se ljudima obezbedi posao koji im omogućava da budu samostalni i uvaženi kao sav normalan svet.Ljudi koji primaju socijalnu pomoć osećaju se drugačijim, manje vrednim,premda bi u nekim poslovima mogli biti više nego dobri i odlični. Zato je ovakva vrsta projekata (formiranje malih radionica, uslužnih radnji i malih preduzeća) za svaku pohvalu i uvažavanje. Svako od nas ima sklonost za neke delatnosti koje male društvene sredine samo mogu da osnaže i ojačaju. Jedna stara izreka iz sveta spoljašnjeg iskustva glasi: “Ko radi imaće hleba” ali smo svedoci da oni koji ne rade imaju više. Takva saznanja urušavaju i najplemenitije projekte i ideje i obesmišljavaju svaku vrstu rada.Kako to da je nerad plaćeniji? Odakle se generiše i koje su to izdašne “kasice – prasice” odakle se on bogato nagrađuje? Ima li to veze sa glasovitim izrazom “građani i građanke” ( u ovom tekstu se dva puta pominje i direktno asocira na “perjanicu” jedne naše stranke, izrazito socijalnog i socijalističkog naboja) ili sa još glasovitijim “drugovi i drugarice” koji je ne tako davno bio u upotrebi – ili je to samo puka slučajnost? Ono što nije slučajnost je da su pojedini Centri za socijalni rad u vreme izborne kampanje višestruko uvećali socijalna davanja a neki su, čak, dva dana pre glasanja privremeno zapošljavali osobe sa invaliditetom. Može biti da je i to slučajnost ali nikako nije slučajnost da je u to vreme zapošljeno više stotina naših g r a đ a n a i g r a đ a n k i uglavnom slabog materijalnog stanja i korisnika socijalne pomoći, po ugovoru, privremeno, ili preko javnih radova. Pravo na rad je zagarantovano svima ali se postavlja pitanje u kolikoj meri je zaštićeno od svakojakih zloupotreba. Da li takozvane marginalne grupe za rad dobijaju namanje ili ga plaćaju najviše? Kako da svi zajedno veličamo i slavimo rad kada je on u raljama stranaka i kada se njime trguje, manipuliše i u isto vreme pokazuje kao pomoć i dar i kao izraz solidarnosti i humanosti. Pretendujemo da budemo deo Evrope i uređena država a obesmišljavamo njenu pomoć. Rad mora da se ceni, štiti,i poštuje kao svetinja i mora da bude slobodan. Mora da ima svoj identitet ,svoju fizionomiju,ugled,svoju filozofiju,svoju prošlost i svoju budućnost – taman kao slobodan čovek… Ako posao i rad nema slobodu nema je ni čovek a ako nema ni posla ni rada neće biti ni nas.