Otkriveno spomen-obeležje Hristiforu Crniloviću

VLASOTINCE

Povodom 60. godišnjice od smrti Hristifora Crnilovića, čuvenog vlasotinačkog slikara, etnografa i pedagoga, otkriveno je spomen-obeležje našem slavnom pretku, nepravedno skrajnutom i nedovoljno poznatom u rodnom Vlasotincu. Danas, na 60. godišnjicu od njegove smrti prisećamo se da je njegova etnografska zbirka toliko velika i toliko značajna za srpsku kulturu, da se čuva kao legat u Etnografskom muzeju u Beogradu, u Manakovoj kući.

Hristifor je slikarstvo učio u Nemačkoj, u Minhenu i Ahenu. Kao profesor slikarstva najduže je radio u Skoplju, ondašnjoj prestonici Vardarske banovine, kojoj je i Vlasotince tada pripadalo. Učesnik je balkanskih i Prvog svetskog rata. Posle preležanog tifusa više nije mogao da slika, ruke su mu drhtale, te se potpuno posvećuje istraživačkom radu, prikupljanju i čuvanju od zaborava običaje i kulturno nasleđe Srba u Makedoniji, južnoj Srbiji i Kosovu i Metohiji. Skupljajući, beležeći, crtajući i fotografišući ostavio je trajna svedočanstva o životu i trajanju našeg naroda na ovim prostorima.

-Hristifor Crnilović bio je posvećenik misije koju je sam sebi zadao. Svojim delom on je ostavio trajni trag u srpskoj kulturi, pre svega u etnografiji, a time i Vlasotince ucrtao u kartu kulturnih sredina koje imaju posebne zadatke i obaveze. Hristifor Crnilović je primer kako možemo uticati na druge, posebno na mlađe, zbog kojih moramo čuvati nasleđe predaka – istakao je Srba Takić, direktor Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“.

Na spomen-obeležju, pored imena i prezimena piše Kica-Pustood. To zbog toga jer sredina u kojoj je Hristifor živeo, u tadašnje vreme, nije razumelo značaj njegovog rada. Za njih je Kica bio neko „kuj se pa negde odvukja, kuj znaje kude je, dovukuje neke starudije…“

– Poštujući želju Hristifora Crnilovića da zbirka bude trajno čuvana i prezentovana u Beogradu, 1967. godine preseljena je iz Vlasotinca i trajno smeštena u Manakovoj kući. Zbirka sadrži 2.600 predmeta, odeće i nakita, starih novčića, oružja iz staroslovenskog perioda, srednjeg veka, kolekciju tradicionalne narodne keramike, duboreza i gradskog pokućanstva. Sastavni deo zbirke je i 22.000 strana dragocene rukopisne građe, 1.711 fotografsko-dokumentarno-umetničkog materijala u formi negativ filmova i staklenih ploča. Uz to i biblioteka od 674 knjiga.

Zbirka je jedinstvena celina koja predstavlja samu srž kulturnog nasleđa centralnog Balkana – rekla je Milena Đurica, predstavnik Manakove kuće.

Spomen-obeležje je rad dr umetnosti Miloša Šarića, koji se prisetio da je Hristifor Crnilović motiv mnogim mladim umetnicima iz Vlasotinca. Tako je Nebojša Ilić snimio film posvećen Kici, mladi umetnici Aleksandar i Jovan Spasić priredili su izložbu slika „Etno motivi Hristifora Crnilovića“, Slobodan Radisavljević uradio je mural posvećen Crniloviću…

Članica Opštinskog veća Žaklina Stefanović pozdravljajući prisutne u ime lokalne samouprave, istakla je da je cilj da oživimo sećanje na nepravedno zaboravljenog junaka našeg mesta, na slikara, nastavnika i kolekcionara. Da je Hristifor umro u najvećoj bedi i siromaštvu, neshvaćen od strane savremenika na šta su uticale i društvene, kulturološke, socio-ekonomske i svakako političke prilike. Negujući kulturu sećanja želimo da ispravimo tu nepravdu, ako je moguće.

Spomen-obeležje zajedno su otvorili Nenad Stošić, unuk Hristiforove sestre Leposave kod koje je proveo poslednje godine života, Žaklina Stefanović i Tatjana Ilić, članovi Opštinskog veća, direktor biblioteke Srba Takić i Milena Đurica u ime Manakove kuće. (kraj) VS/ SA

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare