Osvetljavanje Srbije u mađarskom stilu

BEOGRAD

(BIRN)

Kako jačaju političke veze između Beograda i Budimpešte, jačaju i poslovi firmi bliskih strankama na vlasti, koje su preuzele poslove zamene uličnog osvetljenja u brojnim gradovima u Srbiji

Odnosi Beograda i Budimpešte teško mogu da budu bolji, razvijajući se na onom što kritičari nazivaju „autoritarne tendencije” srpskog predsednika Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana.

Međutim, iza politike cvetaju i kontroverzni poslovni dogovori.

Od 2016. godine grupa mađarskih, srpskih i slovenačkih firmi dobila je u postupku javnih nabavki ugovore vrednosti više od 25 miliona evra za poslove obnavljanja javnog osvetljenja u nekoliko gradova u Srbiji u kojima je na vlasti Srpska napredna stranka.

Istraživanje koje su sproveli BIRN i mađarski online portal Direkt 36 pokazuje da su te kompanije povezane sa ljudima iz najbližeg okruženja Orbana, Vučića i srpske premijerke Ane Brnabić.

Vodeću ulogu u uvođenju LED osvetljenja u Mađarskoj imala je firma Elios Innovativ Zrt osnovana 2009. godine. Firmom su rukovodili Ištvan Tiborc, 32-godišnji suprug Orbanove najstarije ćerke Rahel i njegov prijatelj i poslovni partner Balint Erdei. Godinu dana kasnije firma je krenula sa poslom uvođenja LED osvetljenja u desetini gradova u Mađarskoj.

Firma je otvorila svoj ogranak u Srbiji u decembru 2014. godine, samo nekoliko meseci nakon što su Orban i Vučić, tadašnji premijer Srbije, održali prvu zajedničku sednicu Vlada.

U istraživanju koje su sproveli BIRN i Direkt 36 otkrivene su veze između Eliosa i firmi koje rade u Srbiji – Elios SRB, ESCO Elios, ENEF-Energetska efikasnost i firme U Light Kft, koja je otvorila ogranak u Srbiji.

U poslove uvođenja LED osvetljenja sa ovom mrežom povezanih kompanija ušle su i Južna Bačka, Keep Light i Somborelektro, kao i Resalta, slovenačka firma čiji je suvlasnik investicioni fond na čijem je čelu nekadašnji poslodavac premijerke Ane Brnabić.

Orbanov zet napustio je firmu aprila 2015. godine nakon što je Evropska kancelarija za borbu protiv korupcije (OLAF) započela istragu o 35 projekata za ulično osvetljenje u Mađarskoj. OLAF je nakon istrage u svim slučajevima pronašao „ozbiljne nepravilnosti“ i „sukob interesa“, a u 17 slučajeva i „organizovanu prevaru“.

Njegov prijatelj Balint Erdei firmu je napustio sedam meseci kasnije. Međutim, u februaru 2016, Elios SRB je preuzela druga Erdeijeva firma – Woody Holding, koja se danas zove Redwood Holding.

Novinari BIRN-a i Direkt36 pitali su Orbana i Vučića da li su njihovi dobri politički odnosi doprineli saradnji firmi koje su bliske njima i njihovim političkim strankama.

Predstavnica za štampu predsednika Vučića odgovorila je da ovo nisu pitanja za predsednika.

„On ne odlučuje o tenderima, ne bavi se rasvetom. Postoje zakonske procedure koje tokom tendera moraju biti poštovane, te vas molim da ukoliko postoji bilo kakva sumnja u ispravnost istog, pitanja pošaljete instituciji koja je tender raspisala”.

Iz pres službe Orbana rekli su da se „premijer ne bavi poslovnim pitanjima“.

Sve je krenulo od Ade

Model je prvi put isproban u Adi na severu Vojvodine kada je napravljen konzorcijum koji je učestvovao na tenderu jula 2016. godine. U sastav konzorcijuma ulaze Elios SRB, mađarski U Light, ENEF Energetska efikasnost, Energoinvest 023 i firma Održavanje i usluge, koja je u potpunom vlasništvu države. Drugi ponuđač je odbijen.

Nakon Ade, ova mreža firmi potpisala je niz ugovora sa lokalnim samoupravama u kojima je na vlasti Srpska napredna stranka.

Partneri u ovim poslovima bile su i Energotehnika Južna Bačka, Keep Light, Elektromontaža Kraljevo, Somborelektro, Resalta i MEP Inženjering.

Vlasnik Energotehnike Južna Bačka je firma Maneks Dragoljuba Zbiljića, koji je bio žirant za bankarski kredit koji je SNS podigla za izbornu kampanju 2012. godine.

Zbiljić je bio pod istragom za krivična dela koja se tiču utaje poreza u Novom Sadu i Kragujevcu. Tužilac u Novom Sadu odustao je od optužbe, dok suđenje u Kragujevcu još traje.

Firma Keep Light, koja se priključila grupi septembra 2017. godine, postala je poznata u javnosti nakon skandala pretprošle zime kada je gradu Beogradu prodala plastičnu novogodišnju jelku visoku 18 metara za 83.000 evra.

Vlasnik firme Elektromontaža Kraljevo je Nenad Kovač, bliski prijatelj i poslovni partner Nikole Petrovića, jednog od najbližih Vučićevih prijatelja i bivšeg direktora Elektromreže Srbije.

U pisanom odgovoru naveli su da su posao dobili jer su ponudili da ga urade „po najboljoj ceni, u zakonski propisanom, transparentnom postupku. Ali, vi ćete nastaviti da verujete u šta verujete, dok ćemo mi nastaviti da radimo šta mi radimo“.

Firma Somborelektro, kako se može videti u finansijskim izveštajima, pozajmila je 2017. godine oko 577.000 evra firmi Prointer IT koja je povezana sa SNS-om. Kako je BIRN ranije izveštavao, Prointer IT je obezbedilo SNS-u infrastrukturu za pozivanje glasača telefonom tokom izborne kampanje.

Suvlasnik slovenačke firme Resalta, čiji je raniji naziv bio GGE Družba za izvajanje energetskih storitev, je PostScriptum, investicioni fond američkog biznismena Marka Krendala.

Ana Brnabić je bila direktorka u Krendalovoj firmi Continental Wind dok nije postala ministarka državne uprave i lokalne samouprave, a zatim i premijerka u junu 2017. godine.

Šest nedelja nakon što je postala premijerka, Resalta, kompanija povezana sa njenim bivšim šefom, dobila je ugovor u Petrovcu na Mlavi o javno-privatnom partnerstvu zajedno sa partnerima iz Mađarske.

Resalta je dobila još tri projekta, a biće nadležna za još dva koja je prvobitno dobila ENEF Energetska efikasnost pre nego što ih je preuzela Resalta krajem 2016. godine.

Na pitanja o učešću Resalte i povezanosti sa Krendalom, Ana Brnabić je rekla za BIRN i Direkt36 da ne zna ništa o tenderima.

„Prvi put čujem za ovaj posao, sa tim nemam nikakve veze“, rekla je Brnabić.

„Lokalnim samoupravama ne mogu da kažem šta da rade i kako da rade, nemam te ingerencije, tako da o konkretnim slučajevima ne mogu da govorim. Jedino što mislim da je dobro da lokalne samouprave razmišljaju o energetskoj efikasnosti. To je ono što je pozitivno. Radila sam sa Markom Krendalom i to nije nikakva tajna […] ali zaista ne razumem, da li to znači da Mark Krendal više ne može da posluje u Srbiji?“

Krendal je takođe rekao za BIRN i Direkt36 da nije znao ništa o poslovima Resalte na LED osvetljenju.

„Jedina veza koju imam sa tržištem LED osvetljenje veoma je indirektna – preko vlasništva Postscriptum Ventures SARL nad akcijama slovenačke firme pod nazivom Resalta (čiji je prvobitni naziv bio GGE)“, rekao je.

„Nisam čak ni član Odbora u Resalti iako je Postscriputm imenovao jednog člana Odbora. PostScriptum ne poseduje mnogo akcija u Resalti – otprilike oko 17 posto. A kada je reč o LED osvetljenju, ne znam apsolutno ništa o tome šta Resalta radi, zaista ništa“.

Ilustracija: BIRN

Specifikacije sumnjivih tendera

Većina lokalnih samouprava nije odgovorila na pitanja BIRN-a i Direkt36 o tome da li su privatni partneri za njihove projekte javnog osvetljenja izabrani zbog svojih političkih veza.

Opštine Lapovo i Veliko Gradište u odgovoru BIRN-u i Direkt36 navele su da nisu upoznate sa političkim vezama i istragom OLAF-a.

Boban Miličić, predsednik opštine Lapovo, u pisanom odgovoru je kazao da niko nije uticao na odabir firme, niti ga je tim povodom bilo ko kontaktirao. „Sprovedena je javna nabavka u skladu sa zakonom o javnim nabavkama”.

U Kruševcu, na primer, na tenderu za zamenu 12.545 svetiljki od ponuđača je traženo da su tokom prethodne tri godine zamenili duplo više svetiljki od navedenog broja.

Iz službe protokola Kruševca  BIRN-u i Direkt36 je rečeno da Zakon o javnim nabavkama dozvoljava da se od ponuđača traži da je zamenio dvostruko svetiljki od traženih, a sve u cilju potvrde ozbiljnosti.

U firmi Održavanje i usluge odbili su da odgovore kako su počeli da sarađuju sa mađarskom firmom i zašto su kao državna firma ušli u konzorcijum sa kompanijom koja je u to vreme bila pod istragom OLAF-a.

Arpad Koš, koji je u opštini Ada upravljao LED projektom, rekao je za BIRN i Direkt 36: „Srpske i mađarske firme prijavile su se na tender u Adi kao grupa. Pošto Elios SRB kao novoosnovana firma nije mogao da ima sopstveno iskustvo, firma iz Mađarske je prikazala svoje iskustvo”.

Zoran Stipanović, stručnjak koji je pisao konkursnu dokumentaciju za Kruševac i više drugih opština kaže da je konkursna dokumentacija pisana u skladu sa evropskim standardima i na osnovu zahteva i informacija lokalnih partnera.

„Kruševac je jedan veliki i ozbiljan projekat čija je vrednost preko 5 miliona evra, zato je bilo važno da privatni partner zna kako da to uradi – da zameni više od 12,000 svetiljki i da ih održava. Zahtev za dvostruko veće iskustvo je maksimum dozvoljen zakonom, a i tržište nije zahtevalo da se taj zahtev smanji”, rekao je Stipanović.

„Nemam nikakav kontakt sa privatnim partnerima jer bi to bilo neprofesionalno – ja sam angažovan od strane lokalne samouprave”, izjavio je Stipanović i negirao bilo kakve političke veze.

„Teško je odrediti u određenim slučajevima koji se uslovi smatraju suviše suženim, ali je svakako preterano tražiti iskustvo koje je duplo veće od planirane investicije“, rekla je za BIRN i Direkt36 Gabrijela Nađ, iz mađarskog ogranka organizacije Transparency Internationa koji pažljivo pratila rad Eliosa u Mađarskoj.

S obzirom da je u Srbiji 80 procenata projekata javno-privatnog partnerstva dobila ista grupa kompanija, a u nekoliko slučajeva nije bilo drugih ponuđača, Gabrijela Nađ iz mađarskog ogranka Transparency International je rekla da „to ukazuje na narušenu konkurenciju ako se samo jedna ili dve firme nadmeću na tenderu i može se pretpostaviti da su razlog tome prestrogi uslovi tendera.“

U Mađarskoj, Elios je bio jedini ponuđač, a u situacijama kada je imao konkurenciju, te firme bi se često kasnije javile kao podizvođač Elios-a, čime se konkurentnost na tenderima dodatno stavlja pod znak pitanja.

Jedna od nepravilnosti koje je OLAF otkrio jeste da su tehnički uslovi i prethodno iskustvo navedeni na tenderu „često bili bespotrebno visoki i/ili nevezani za predmet ugovora“.

Ilustracija: BIRN

„Nije izvršeno nijedno krivično delo“

Ištvan Tiborc, Orbanov zet i doskorašnji suvlasnik Elios-a, ove godine po prvi put se našao na listi 100 najbogatijih Mađara.

Tiborc je najmlađi na toj listi i zauzeo je 32. mesto, a njegovo bogatstvo se procenjuje na 35 milijardi forinti (108 miliona evra).

Iako je Evropska kancelarija za borbu protiv korupcije (OLAF) nakon sprovedene istrage zaključio da se radi o „organizovanoj prevari“, Mađarska je prošle godine odlučila da ipak neće da podigne optužnicu protiv Elios-a, koji negira optužbe. Policija tvrdi da „nije izvršeno nijedno krivično delo“.

1
Ostavite komentar

avatar
1 Tema komentara
0 Odgovori na temu
0 Pratioci
 
Najvise reakcija na komentar
Najvaznija tema
1 Autor komentara
rasveta kao licni interesni projekat Skorasni komentari autora
  Prati  
Najnoviji Najstariji Najviše glasova
Obavesti me o
rasveta kao licni interesni projekat
Gost
rasveta kao licni interesni projekat

Zeno, novinarko, gospodjo Ljilajana, pa gradonacelnik umislio da je bog, pa sve sto narod vidi, treba da zmuri, cuti i guta lazi. Godinu dana unazad ekipa iz Beograda obitava u kabinetu, vrsi pritisak, prave dogovore, portiri znaju, postoje snimci, ako nisu unisteni sa pikslom, gde kontroverzni biznismeni nazovipolotocari dolaze ne bi li se realizovano ovaj licno interesni posao. Znajuci sve to, jer ceo grad bruji, ljudi su se ogradjivali, bezali, sklanjali, izgovarali, jer nece da imaju nista sa tom manguparijom. Najblizi rodjaci, prijatelji stranke su komandovali ovo partnerstvo. Svako javno privatno partnerstvo pocinje na inicijativu interesa drzave, grada, ovde je sve okrenuto naglavacke. Prvo su dosli ovi tipovi da otkriju sta je Leskovacki interes i sta treba gradjanima. Ovo nece dobro da se zavrsi. Jer drcni ljudi sakrivaju probleme koji nas ocekuju. O tome ce neka nova vlast da prica, kad bude kritikovala poteze ove vlasti