LESKOVAC-NIŠ

Osman Balić, direktor YUROM centra i predsednik Stalne konferencije romskih udruženja građana SKRUG Lliga Roma govoreći o interkulturalizmu kao fenomenu u kome svi zajedno živimo, kaže za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress da, s obzirom da se naše društvo razvija, moguće je i sam taj interkulturalizam moguće meriti, sagledavati, predlagati mere.

“Mislim da od svih manjina imamo najveći uticaj, ako to možemo tako da merimo, da su tragovi romske kulture u srpskoj kulturi veliki i, takođe, ono što moramo da primetimo je da je uticaj srpske na romsku kulturu takođe veliki. Zahvaljujući toj razmeni sistema vrednosti i ponašanja menjamo se kao narod, postajemo moderniji, a sa druge strane možete da vidite uticaj tradicionalne romske kulture, naročito muzike…” rekao je Balić.

Kulturna baština se najviše čuva preko mlađe populacije, a Balić nije siguran da su mladi Romi sačuvali tardicionalnu muziku u kulturu.

„I mi imamo sa treće strane upliv u druge kulture. Mislim da je, da tako kažem, kosovizacija ili albanizacija romske muzike pristuna. Teško možete da čujete leskovačku izvornu romsku muziku, u Nišu romsku muziku sa ciganskim štimom, itd… I mi smo izloženi tom gubitku autentičnih muzičkih izraza, jer muzika je kod nas jedan od najvažnijih elemenata, možda u nivou sa jezikom. Mi se muzikom izražavamo i mi, zapravo, živimo u tim oblacima, na muzičkom nebu. Muzika itekako ima uticaj na Rome, ali čuvanje muzike je strašno bitno, jer mislim da imamo gubitak te autentične romske muzike. O tome možete da vidite i u studijama SANU, ali i naši Srbi u inostranstvu, naročito profesor Pokrajac itekako sakuplja staru romsku muziku i bilo bi dobro da se ta stara romska srpska narodna muzika digitalizuje, kao što u Rumuniji i Mađarskoj imate taj interkulturalizam na delu kroz muzička dela. Ali, ona na šta treba ukazati je da romska muzika, uslovno rečeno, trpi napad albanske muzike, tako da teško možete čuti ritmove koji su vezani za Šabana Bajramovića ili za leskovačko kulturno umetničko društvo iz 70-ih godina.

Osvrnuo se Balić i na jezičku kulturu, ocenivši da je u toku stagnacija jezičke kulture.

„Odavno smo imali i signale i dozvole da romski jezil uđe kao fakultativni predmet u škole, naročito kod dece, da mi to ne koristimo u dovoljnoj meri. Primer škole „Vuk Karadžić“ i katedre koju smo imali govori da vrlo nespretno koristimo tu nasušnu potrebu imajući u vidu važnost romskog jezika, jer se kaže da dok je živ romski jezik, živ je i romski narod i to moramo mnogo opreznije i studioznije da radimo. Sa druge strane, smrću Rajka Đurića i Marsela Kurtijadea, taj proces standardizacije romskog jezika mora da dobije nove igrače, nove stručnjake i eksperte i dobro je što imamo Ljatifa Demira u Zagrebu, imamo Ljuana Koku i druge novinare koji moraju da pišu na romskom jeziku dok ne dođemo do zadovoljavajućeg nivoa standardizacije romskog jezika. Standardizacija je živ proces, to je počelo pre 30-40 godina, to je živa materija i mora da se mnogo više ljudi bavi romskim jezikom na tim naučnim osnovama. Mi imamo i gospođu Sikeljić u SANU, možda treba celu tu priču preseliti u dvorište SANU i Odseka za balkanološke studije gde bi uz pomoć eksperata razvijali svoj jezik.“

Balić kaže i da ga ne fascinira položaj Roma u Srbiji.

„Mislim da mi imamo problem što je kontekst u Srbiji opterećen i evropskim integracijama i kosovskom traumom i ratovima na ovim prostorima. Mnogo brže bi smo napredovali sa građanima Srbije da toga nije. Na žalost, dok se ne reši kosovska trauma, Srbija neće ići napred, a kako ide Srbija napred tako će i romska zajednica da ide napred, u to ne sumnjam. Mi imamo podršku većine srpskog naroda u tom smislu, a što se tiče Evrope moramo da se zabrinemo oko tog anticiganizma, koji poprima nove, vrlo sofisticirane načine delovanja. Dobro je što fašistima smeta naš napredak i poruka njima je da taj pokret Roma nestišljiv, a mi ćemo vekovima voditi jednu ovakvu politiku emancipacije Roma. Nemamo državu, a fašisti kao i sve prolazne političke ideje se, nadam se, pri kraju njihovog javnog delovanja, naročito u međunarodnim organizacijama, kao što je Savet Evrope, pa, ako hoćete, i Evropski parlament.“

Balić smatra i da srpske službe bezbednosti „malo uštopovale ekstremiste. Kao što vidite, zadnjih par godina skoro da nismo imali ekstremističke nasilne udare na Rome. U tom smislu naši apeli i upozorenja prema službama bezbednosti su urodili plodom. Ima tih netrpeljivosti, ali treba verovati državnim organima Srbije.“ (kraj) IS/LJS