NIŠ

Poštovaoci Branka Miljkovića, sigurno najznačajnijeg niškog pesnika, okupili su se danas pored njegove biste , na platou ispred Narodnog pozorišta, da se sete i odaju počast rano preminulom pesniku.

Na ovaj dan, pre 56 godina u Zagrebu je, pod neobjašnjivim okolnostima, preminuo dvadeset sedmogodišnji  pesnik, „princ poezije“, kako ga često nazivaju.

Bio je jedan od najznačajnih srpskih i jugoslovenskih pesnika 20. veka , esejista i prevodilac.  Za svog kratkog života objavio je zbirke pesama “Uzalud se budim”, “ Smrću, protiv Smrti”, “Vatra I ništa”, “Poreklo nade” , “Krv koja svetli”.

Hladan dan nije omeo njegove Nišlije, poštovaoce, književnike, kulturne poslenike da se poklone senima pesnika“ koga je ubila prejaka reč“. Pesnici su čitali pesme, položeno je cveće na spomen bistu a posebnu lepotu celom događaju dali su mališani, učenici osnovne škole Branko Miljković, koji su čitali stihove.

„Uzuzetno je važno da se sećamo ljudi koji su stvarali u ovom gradu, ovde se rodiili, bili vezani za ovaj grad. U okviru Fondacije „Za lepši Niš“ mi upravo vodimo tu ideju  da sve što je značajno za grad,  ljude, događaje, na neki način obeležimo. Uskoro ćemo u Balkanskoj ulici muralima raditi upravo na toj temi. A ovo je logični nastavak te priče , da se setimo Branka Miljkovića, svakako niškog najznačajnijeg, a ja bih rekao jednog od najznačajnijih pesnika u Srbiji i da mu sa jednim malim omažom odamo zahvalnost za sve ono što je uradio. To je bio polaz – zabeležiti ljude“,  rekao je društveni radnik, humanista, arhitekta Hadži Ivan Redi , jedan od organizatora današnjeg okupljanja. On je dodao da će sledeće godine u obeležavanje ovog dana učestvovati i „Mlade ambasadori“, koji će nastaviti sa ovakvim obeležavanjem i to će biti jedan novi kvalitet za grad.

„Javnost Srbije i rodni grad Branka Miljkovića je svestan značaja Branka Miljkovića, a na svoj način je svesna i evropska književna javnost, budući da je Branko ušao na velika vrata srpske a ubrzo i na vrata evropske poezije. Njegovi stihovi, razmišljanja, bili su na visini onih  događaja koji su bili aktuelni i u evropskoj književnosti“, rekao je Miljkovićev drug Vidosav Petrović.  Prisećajući se svog prijatelja Branka Miljkoviča on je dodao  da je pored knjiga Brankova najveća ljubav bila je pozorište. Ispred biste svog prijatelha on je evocirao uspomene na školske dane. Rekao je kako je Branko kao gimnazijalac redovno odlazio na pozorišne predstave, a omiljene su mu bile Sremčeve i Bore Stankovića . Koštanu je gledao možda 30 puta , kazao je Petrović .

“Nije slučajno što smo se opredelili da baš ovde, na trgu kod Pozorišta bude njegov spomenik. Bio jedan od onih koji su imali javnu reč, pa je preko Narodnih novina ukazivao i na repertoarske potrebe Pozorišta u to vreme”.