Oliver Saitović , pedagoški asistent

LESKOVAC

Iako je zvaničan naziv pedagoški asistent, reč je o nekadašnjem Romskom asistentu u nastavi, čiji je posao da pruži podršku učenicima u učenju, redovnosti pohađanja, da bude spona između rodtelja i škole, škole i učenika, prenošenje informacija i obaveštenja koje pristignu kako deci, tako i roditeljima, kako bi sve to bolje funkcionisalo. Oliver Saitović na tom mestu radi već šest godina, tako da može i da prenese neka svoja iskustva.
-OŠ „Svetozar Marković“ ima 7-10% dece romske nacionalnosti, što je nekih 130-150 dece. Mada, to je spisak, ali realno nikad ih nema toliko. Migracija je velika, ljudi odlaze na rad u inostranstvo ili na neke sezonske poslove i ne ostavljaju decu, jer nema ko da ih čuva. Sezonski poslovi kreću u periodu maj-jun, pa srećom da je kraj školske godine prva polovina juna, tako da to i nije veliki i nenadoknadiv gubitak. Dešavaju se i maloletni brakovi, ali to je ipak mali broj, jedva nekoliko za vreme koje sam ja ovde.-
Maloletni brakovi su, pored škole, problem koji zadire mnogo više u društveni život Roma. Saitović kaže da se trude da promene način razmišljanja svojih sunarodnika.
-Mi smo nedavno imali radionicu u kojoj smo zasebno roditeljima i deci viših razreda pojašnjavali kakvi su sve problemi koje iniciraju maloletni brakovi. Imam utisak da to ima efekta, bilo je po 20-ak roditelja i učenika. Imaćemo još jednu radionicu na tu temu u januaru. Opet, to je uzrast kada, kako kažemo „hormoni udaraju u glavu“, decu „drma“ pubertet, onda počinju malo da izostaju sa nastave… Tada obavljam razgovor sa roditeljima i najčešće nailazimo na razumevanje i saradnju. I same te devojčice uviđaju da nisu spremne da se udaju sa 14, 15 godina, jer, što se kaže, ni kafu ne umeju da skuvaju, a kamoli da vode domaćinstvo. Tu pomaže i organizacija ROSA, koja praktično na predavanje dovodi i Romkinje koje imaju to iskustvo, znaju kako je udati se sa 15 godina i iz ličnog iskustva preporučuju da se to ne radi. Opet, još jedna tradicija se polako gubi, ono oko ugovorenih brakova, kad ti roditelji kažu „za tog ćeš da se udaš i tačka!“ Odnos u porodici je drugačiji, teško je na silu naterati dete na brak.-
Nema nekih problema u komunikaciji sa roditeljima, ističe Saitović, jer đaci u ovoj školi su iz Sat male, gde i on živi.
-Svi se međusobno znamo i najčešće se desi, kad odem kod nekog, da mi kažu „Šta je sad opet uradio(la)?“ S druge strane, dešava se da roditelje ne možemo da nateramo da dođu u školu, pa moramo pismene pozive da šaljemo kako bi došli, što oni onda ispoštuju. Generalno, saradnja sa roditeljima je odlična. Za šta god sam otišao oni su to prihvatali, čak njihovo poverenje ide dotle da mi daju dozvolu i da udarim njihovo dete (smeh). Naravno, da to niko ne radi. E, sad, deca ko deca, neka su kući mirna, u školi nemirni, ili obrnuto, kući se ukućanima penje na glavu, a u školi dete se ne čuje…-
Saitović ističe i izuzetnu saradnju sa direktorom i pedagogom škole.
-Godišnje jednom ili dvaput skupimo svu romsku decu i objasnimo im da smo tu zbog njih, da bilo kakav problem imaju u školi, kući, na ulici, bilo gde, da nam se obrate da taj problem rešimo. Najčešće imamo razmevanje sa njihove strane, kao i njihovo poverenje. Svake godine organizujemo akciju gde sakupimo knjige od starijih generacija i damo onima čiji roditelji nisu u stanju da kupe nove knjige. Moram da naglasim da tu nema podvajanja, knjige dobijaju deca bez obzira na nacionalnost.-
Generalno, Oliver Saitović je zadovoljan i decom i roditeljima s kojima sarađuje. Naravno, uvek može i treba težiti boljem.
-Važno je da ima efekata tih razgovora. Neki put nam treba više vremena da objasnimo neke stvari, jer deca kao deca, vole nekad i da kontriraju, neki put odmah usvoje kritiku i isprave grešku…-

 

 

OLIVER SAITOVIĆ, PEDAGOŠKO ASISTENTI KI SIKAVNI „SVETOZAR MARKOVIĆ“

 

Iako i ko anav pedagosško asistenti , lafi ulo taro Romano asistenti ano sikavipe sar so inele olengoro anav kad lelje te ćheren buti,kasri i buti te del ićheriba e sikavnenđe ano sikaviba , te ovel spona maškaro jeri hem i sikavni, sikavni hem sikavno, te nakhaji o informacije hem te del krlo kova ćherena o ćhavore, ađahar hem e jerjese, sar bi sa adava šaj po šukar te funkcionišini.Oliver Saitović ko adava than ćherela buti šov berš , ađahar da šaj i te mothoji  nesave ple đandipa tari adija buti koja ćherela.

Ki Sikavni“Svetozar Marković“ isi 7-10%romane ćhavore , so i 130-150 ćhavore. Adava i ko lil ali realno nikad nane odoborkha romane ćhavore ki adija sikavni. Migracija i bari , manuša đana te ćheren buti ki lumija ili ko nesave sezonska bućha i na aćhavena ple ćhavoren, jer nane ko te arakhelen. O sezonaska bućha lenape taro masek maj –jun,pa bahtasa da i agor taro sikavno berš ko prvo mašakrutno masek jun, ađahar da adava i nane baro našaliba kova našti te reselpe. Inele i ćhavorikane prandima , ali adava i ipak tikoro numero, nane but , bar od kad me injum akate.

 

Ćhavorikane prandima i, zali sikavni, problemi kova đerdini but po hor ano amalikano trajo e Romengoro. O Saitović phenela da but dena zor te irinen i godi taro Roma.

Mada majbuderi ineamen jek bućharni ano savi ki jek rig inele o jeri aki dujto o ćhavore taro po bare razredija kote aljarđamolenđe save i sa problemija kola anena o tikoripnasere, ćhavorikane prandima. Isima ki godi da adava isi efekti , inele 20 đene, jeri e ćhavorengoro   hem o sikavne. Ka ovelmen panda jek bućharni ko masek januar ki isto tema. Kad irina, adava i baripe , sa so phenaja „kad o hormonija khuvena ani godi“e čhavoren“khuvela“o pubertet, anda avela ko adava da o ćhavore nane ko sikavipe…Me onda olengere  jerjea ćherava lafi hem najšukar arakaja šukar arakiba. I korkore adala ćhija dikhena da nane šukar te denpe terne sa 14,15 berš, jer sar so phenelape“ni kafa na đanana te ćheren“ , a akamoli te len o ćher upra peste. Ate delamen dumo i Organizacija“ROSA“ koja i praktično ko vakeriba anela i romnjen kolen isolen esavko iskustvo , đanen sari kad delape ano 15 berš hem taro plo iskustvo vaćerena adava te na ćherelpe.Ali ki rik panda jek tradicija ađahar pohari našalđola, okova ko lafi prandimasere , kad o jeri phenelaće „adalese ka detu i tačka!“ O vakeriba ko ćherutne i aver ćhane, pharo i ki sila te delen ko prandipa.“

Nane nesave problemija ani komunikacija sa jeri , vaćeri o Saitović, jer o sikavne ki akija Sikavni ule tari Sat Mala, kote on i trajinena.

 

„Sare amen maškaramende đanamen hem najangleder avela, kad đava nekaste te vaćherimanđe“So akana pale ćherđa“?.Tari aver rig, avela da o jeri našti te delen zori te avek ki sikavni, pa mora te bićhalalenđe lil sar bi avena, so on adava i lena ki godi. Generalno , sa jeri isima šuakr vaćeriba. Za bilo so đeljum olende on leljepe ki godi , čak odobor dur đana da phenena i ako valjani i te khuvav olengere ćhaven(asala).Me adava nikad na ka ćherav. E, akana, ćhavore sar ćhavore,nesave i ćhere mirna, a ani sikavni nemirna, ili ki aver rig,e ćherutnenđe ikljola ko šhero , a ki sikavni o ćhavoro na šunđola….“

 

O Saitović anglaćerel ki šukar saradnja e direktoreja hem o pedagog tari sikavni.

„Ko berš jekputi ili dujputi ćhedaja sa e romane ćhavoren i vaćheraolenđe da ate amen injam zbog olenđe, hem bilo savo problemi isilen ki sikavni, ćhere, ki ulica, bilo kote, te vaćherenamenđe sar bi adava pšroblemi agosaraja. Isiamen šukar haljojba tari olengiri rig , sar hem olengoro poverenje. Svako berš organizujinaja akcija kote ćhedaja sikavnipasere lila taro po purane generacije i daja za ko jeri kova nanole love te ćhinen adala sikavne lila pe ćhavorenđe. Mora te vaćherav da amen na cidaja e ćhavoren , o sikavne lila lena sare na dikhaja ko nacionalnost.“

Generalno, o Oliver Saitović i zadovoljni i e ćhavorencar i sa olengoro jeri kasa dela godi.

Ki godi, šaj,magaja i valjani te đa po šukar anglal.

Importantno i da isi efekti ko adava vaćereiba. Nesavo puti valjanol po but te vaćera, jer ćhavore sar ćhavore , mangena nesavo puti i te kontririnen, nesavo puti lena i kritika i laćharen pli bilaćhipe….“

 

 

 

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o