LESKOVAC

U sali Skupštine Grada Leskovca održan je otvoreni sastanak predstavnika nadležnih organa sa zainteresovanim građanima i predstavnicima udruženja građana u okviru javne rasprave o Nacrtu Odluke o javnim raspravama. Cilj ovog sastanka je bio povećanje transparentnosti i dodatno preciziranje ove oblasti. Zoran Vukašinović, sekretar Skupštine Grada Leskovca i jedan od članova tima za sprovođenje javne rasprave, ističe da su javne rasprave veoma važan oblik neposrednog učešća građana u postupku donošenja odluka.
„Kada se kreće sa izradom radne verzije nekih akata, to se radi od strane stručnih timova koji su, pre svega, u nadležnosti pre svega Gradske uprave i nadležnih odelenja. Kada se ta radna verzija priprema koristi se određeni oblik neposrednog učešća građana kroz neke vrste konsultacija određenih timova i asocijacija. Onda dolazimo do određene radne verzije propisa koji se priprema i ta radna verzija opet prolazi kroz stručni tim gradske uprave, nakon čega se od strane nadležnog odelenja dostavlja kao predlog nacrta određene odluke izvršnom organu grada, a to Gradsko veće, koje usvaja taj propis u formi nacrta.“

Vukašinović dodaje i da se u vezi Nacrta Odluke o javnim raspravama radilo i Stalnom konferencijom gradova i opština, razmenjivala su se iskustva i sa drugim opštinama, radili na razmeni iskustava i na međunarodnom nivou učestvujući u procesima koje su organizovali uz podršku SKGO-a.
„Mi u Statutu grada, kao našem najvišem pravnom aktu, imamo veoma dobro regulisano pitanje javne rasprave preko neposrednog učešća i u nekim ocenama i nevladinih i vladinih organizacija ocenjeno je da jesmo dobro organizovali javne rasprave, ali to nikad ne znači da ne može još bolje, kvalitetnije i uz animiranje većeg broja građana u proces donošenja odluka. Mi trebamo da imamo jedan ovakav akt kako bi smo povećali otvorenost rada lokalne samouprave i direktno uključivanje građana u proces donošenja odluka. Smatramo i da bi jedan ovakav rad omogućio donošenje kvalitetnijih i pripremljenijih lokalnih propisa kroz uvažavanje komentara i predloga građana, a bilo bi to i jačanje poverenja između građana i lokalnih vlasti kroz određenu vrstu dijaloga.“

Ivan Grujić smatra da je ovo odlična polazna osnova za detaljnije regulisanje javnih rasprava i predložio da se nacrt unapredi u tri stvari.
„Prva stvar je detaljnije regulisanje postupka konsultacija. Pitam koliko smo slučajeva konsultacija imali od 2018. godine, kada je usvojen Zakon o planskom sistemu? Koliko je strategija i akcionih planova usvojila lokalna samouprava, a da su sprovedene javne konsultacije, pa da su posle izveštaji o tim konsultacijama objavljeni na sajtu grada? Smatram da ovakva neka odluka bi trebalo da se zove Odluka o konsultacijama i javnim raspravama, da se posebno naznači deo na konsultacije i da se mnogo detaljnije definiše taj postupak. Predlog broj dva se odnosi na konsultacije i javne rasprave, koji se nalazi na državnom portalu i koji je obavezan za republičke institucije. Kada neko ministarstvo krene da radi na nekom zakonu, ono je dužno i konsultacije i javne rasprave da sprovede na tom državnom portalu. On je fakultativan za lokalne samouprave, što znači da Grad Leskovac može i ne mora da koriti taj portal. Mi predlažemo da Grad Leskovac preuzme obavezu da, ukoliko organizuje onlajn javne rasprave i konsultacije, to bude preko tog portala. Opet, konsultacije i javne rasprave mogu da se održavaju i u fizičkom obliku, kao ova sada. Treća oblast je uvođenje standarda za konsultacije i javne rasprave. Trebalo bi da postoji nekoliko stavki kako bi smo znali da je nešto konsultacija i javna rasprava. Npr. ako se kaže da je rok 20 dana, da se to poštuje, ako se kaže da se uradi izveštaj sa javne rasprave i bude javno dostupan, onda je to deo standarda.“
Bratislav Stamenković u ime Udruženja građana „I ja se pitam“ kaže da postoji rok za izveštaj sa javne rasprave, ali i da, nekoliko godina unazad, kada se završi javna rasprava o budžetu, izveštaj o raspravi se dobije tek nakon podnošenja zahteva za informaciju od javnog značaja.
„Zato bi trebalo obavezno obuhvatiti rok za objavljivanje izveštaja o javnoj raspravi. Dalje, svaki izveštaj treba da sadrži i pojašnjenje zašto je ili nije neki predlog prihvaćen, a to, podsećam, piše i u statutu. Mislim da je to pre pitanje političke volje. Ne bih voleo da mi kao građani služimo kao pokriće za održanu javnu raspravu, nego da to stvarni ima nekog smisla i da ti standardi zažive u našem gradu.“
Stamenkoviću je odgovorio Oliver Antanasijević, zamenik predsednika skupštine Grada Leskovca i Predsednik tima za sprovođenje javne rasprave, rekavši da je u nacrtu definisan rok.
„On je definisan kako krajnji rok i odnosi se na upućivanje akta na skupštinsku proceduru. Definisan je da najkasnije sedam dana je potrebno da se objavi izveštaj pre upućivanja akta na skupštinsku proceduru. Možemo da razmatramo definisanje broja dana od završetka javne rasprave, ali u suštini akt se ne može uputiti u skupštinsku proceduru pre objavljivanja izveštaja.“ (kraj) IS/LJS