Održana akademija “Čiji si ti, mali narode srpski” povodom Dana primirja

NIŠ

 

“ Malena Srbija u ratu izgubila je milion i 247.000 stanovnika, od čega 403.000 vojnika i 844.000 civila. Ostajemo nemi pred opakim brojkama. Gotovo svaki treći stanovnik Srbije poginuo je u velikom ratu. Srbija je u ratu izgubila 53 procenta radno sposobnog muškog stanovništva. Posle rata Srbija je bila zemlja invalida, staraca, žena i dece”, rekao je na akademiji “Čiji si ti, mali narode srpski” povodom Dana primirja  zamenik gradonačelnika Niša Miloš Banđur.

“Rat u kojem je učestvovalo 36 država sa pet kontinenata i koji se odvijao na prostorima Evrope, Azije i Afrike, za Srbiju nije bio pitanje novih uticajnih sfera ili novih teritorija, već pitanje golog opstanka naroda i države. Odbrana otačestva od 1914. do 1918.godine imala je sve atribute velikog otadžbinskog rata kakve je ruski narod vodio braneći se od Napoleona i Hitlera. Srbija je najveći podvižnik Velikog rata i njegov najveći stradalnik.Ponosni smo na naše pretke, na naše slavne vojvode, Radomira Putnika, Stepu Stepanovića, Živojina Mišića, Pavla Jurišića Šturma, Petra Bojovića, Serdara Janka Vukotića, na naše heroje i heroine, na majora Dragutina Gavrilovića, na Milunku Savić, na sve znane i neznane junake Srbije i srpskog naroda” rekao je Banđur.

U svom nadahnutom govoru koji je izazvao buru aplauza u velikoj sali pozorišta, Banđur se podsetio na vreme Velikog rata ali je veliku pažnju izazvao i deo govora u kome se osvrnuo na Srbiju danas, posebno odnos nekadašnjih saveznika prema maloj zemlji koja je najviše stradala u Velikom ratu.

Govorio je Banđur o istinskom prijateljstvu Rusije i Srbije citirajući pritom reči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića: „Savest naša primorava nas da plačemo kada Rusi plaču i da se radujemo kada se Rusi raduju. Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod narodu, ali dug kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914.godine tako je ogroman da njega ne mogu vratiti ni vekovi ni pokolenja .

Sa žaljenjem je konstatovao da saveznici Srbije iz oba svetska rata nisu podržali pravedan rasplet jugoslovenske krize 90-ih. Ni ogromne žrtve koje je srpski narod prineo na oltar zajedničke pobede nisu bile podsticaj za objektivan odnos prema jugoslovenskoj krizi.

U svom obraćanju potencirao je tadašnje veliko prijateljstvo i povezanost crnogorskog i srpskog naroda koji je ovih dana ozbiljno stavljeno na probu.

“Današnja Crna Gora, crnogorska vlast, koja je priznala nezavisnost Kosova, izgleda da najviše strahuje od istorijske istine te zabranjuje ulazak na svoju teritoriju srpskim istoričarima i književnicima”

Fovoreći o podršci Francuske Srbije u Velikom ratu Banđur je sa žaljenjem iistakao:

“Danas smo videli da je Francuska to već zaboravila.Na centralnoj poziciji, odmah iza lidera najvećih zemalja saveznica, učesnica Prvog svetskog rata, sedeo je čovek sumnjive prošlosti, predstavnik nepriznate države koja u Velikom ratu nije ni učestvovala jer nije postojala.

Na kraju nadahnutog govora Miloš Banđur je poručio :

“I pored svega naša zemlja se nalazi na putu mira , na putu ekonomskog razvoja, na putu negovanja dobrosusedskih i prijateljskoh odnoso sa svima koji to žele”.

Svečanu akademiju povodom stogodišnjice od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu organizovali su niško Narodno pozorište u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom i gradom Nišom. U programu su učestvovali glumci Niškog narodnog pozorišta i Akademskog pozorišta SKC-a Niš, Snežana Petrović, Dragiša Veljković, Miloš Cvetković, Uroš Milivojević, Branislava Ilić i Ivona Momirović. Iz studenkog kulturnog centra učestvovali su  Akademski hor Studentskog kulurnog centra univerziteta, Etno vokalna grupa Akademskog ženskog hora SKC-a Niš, Akademski folklorni ansambl ORO SKC-a Niš i Veliki narodni orkestar SKC-a Niš i učenici 8. razreda osnovne škole „Učitelj Tasa“, Tijana Rabadžija i Jovan Nikolić.

“ Večerašnja akademije je posvećena svim našim precima koji su žrtvovali svoji budućnost zarad generacija koje su došle posle njih. Kraj Prvog svetskog rata je kraj jednog potpunog ludila. Posle Prvog svetskog rata i svih ratova kroz koje smo prošli sada živimo naš slobodni život. Akademija se sastoji od tekstova Vladike Nikolaja, stihovaDobrice Erića , gospođe Lisinac  stihova koji govore o miru , pomirenju, o tome da su svi ti ratovi , poprilično uzalud, jer na kraju posle ratova svet nastavlja da živi normalni život a sprletom okolnosti mi živimo u svetu koji vrlo često ratuje na našu žalost i nesreću”, rekao je upravnik Narodnog pozorišta Spasoje Milovanović.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare