OBRADOVIĆ : ALTERNATIVA SMO I BIVŠOJ ŽUTOJ I OVOJ NAPREDNOJ VLASTI

LESKOVAC

 

(Nova Naša reč)

Boško Obradović, predsednik Srpskog pokreta Dveri za leskovački nedeljnik „Nova Naša reč“.

NNR: Poslednjih godina kod nas preovladava mišljenje da se politikom bave samo loši ljudi, oni koji prvenstveno misle na sebe i svoje potrebe, da su korumpirani, nesposobni itd… Šta je vas nagnalo da uđete u politiku?

BO: Kada bi politika bila prostor nemoralnog delovanja onda bi zaista svi morali da se zabrinemo za sudbinu našeg naroda i države. Ako su zaista svi političari prevaranti i lopovi, ako je u politici nemoguće imati moral, principe i poštenje, onda mi nemamo šanse da preživimo kao narod i država. Ja ne verujem u to. Verujem da postoje časni i pošteni ljudi koji se politikom mogu baviti na ispravan način, ali oni jednostavno danas nisu došli do izražaja. Danas je to monopol ljudi koji se decenijama bave politikom, koji su zauzeli sve funkcije, preuzeli sve medije, sve finansije. Časni i pošteni ljudi u Srbiji ne mogu da dođu do izražaja, čak su i sami tome doprineli time što su se povukli iz srpske politike doživljavajući je kao jednu prljavštinu u kojoj će se i sami isprljati ako se upuste u nju. Ja mislim nešto sasvim suprotno. Danas je nemoralno ostati van politike i prepustiti politiku ovakvim političarima koji nas vode poslednjih 25 godina. Danas je prvorazredni moral upustiti se u tu borbu, za smisao politike, za spas politike od ovakvih političara, za politiku sa poštenjem, sa moralom, rodoljubljem, srcem i solidarnošću, sa politikom sa principima, sa čašću i politikom čija je prava definicija hrišćanska, kao služba Bogu i narodu, kao služba zajednici i opštem dobru, iznad ličnog i partijskog interesa. Ako se ne izborimo za takvu politiku mi kao narod i država nemamo nikakvih šansi.

 

NNR: Dvaput ste na republičke izbore izlazili i bili tik ispod cenzusa. Jeste li naučili nešto iz toga?

BO: Naučili smo iz toga puno, pre svega da se, na žalost, srpska politika pretvorila u vladavinu novca i medijima i da svi oni koji autentično dolaze iz naroda, kao što je to Srpski pokret Dveri, jednostavno imaju mnogo otežani put ulaska u srpsku politiku. Ogromna medijska cenzura u kojoj ne možete da dođete do izražaja, apsolutna neravnopravnost svih učesnika na izborima, zloupotreba državnih resursa u partijske svrhe, zloupotreba tajkunskog i stranog novca koji se koristi u kampanjama, pljačka države preko javnih preduzeća iz kojih se isisavaju pare putem deljenja tendera partijskim i burazerskim firmama, partijsko zapošljavanje, partijski direktori… Svaka druga vrsta terora koji se dešava na našim izborima jednostavno obesmišljava izborni proces u Srbiji. Izbori su u Srbiji zaista dovedeni ozbiljno u pitanje ne samo medijskom cenzurom, nego kompletnom izbornom strahovladom i mi danas, pre svega, moramo da se izborimo za slobodne izbore, slobodne medije i slobodnu mogućnost glasanja u Srbiji. To će biti najveći izazov koji se nalazi pred Patriotskim blokom i pred Dverima, izlaziti na izbore koji su unapred namešten, sa kompletnom medijskom cenzurom, sa torturom nad građanima kao što smo videli 2014. godine, mi jednostavno sebi to ne možemo da dozvolimo. Mi smo pre svega naučili i videli kako se izbori kradu, mislim na izbornu krađu koju je 2012. organizovao Boris Tadić, videli smo kako se izbori otimaju jednom strahovladom i jednom medijskom torturom kao što je uradio Aleksandar Vučić 2014. godine i mislim da smo spremni da se suprotstavimo i žutima i naprednima i da možemo da odbranimo naše biračko pravo, glasove i politiku na nastupajućim izborima. Moraćemo da se žestoko suprotstavimo onima koji će, eventualno, pomisliti da ponovo pokradu izborne rezultate.

NNR: Da li treba menjati izborni zakon?

BO: Apsolutno. To nemam nikakve veze sa promenom Ustava. Najveća prevara koja se trenutno vrši je ovaj akcioni tim u skupštini Srbije za promenu političkog sistema i pokušaj da se menja Ustav zbog kosovske preambule i da se Kosovo i Metohija izbace iz Ustava Srbije, a sve to pod izgovorom da se pravi neka ušteda i da se menja politički sistem, izborni zakon itd. Mi odgovorno tvrdimo da nema potrebe da se menja Ustav, a da je moguće promeniti izborno zakonodavstvo. Mi smo apsolutno nezadovoljni ovim veoma lošim izbornim zakonom koji jednostavno daje prednost strankama vlasti, koji ne daje medijsku ravnopravnost, koji ne kontroliše tokove novca u tim strankama koje se finansiraju na veoma sumnjive načine, koji omogućava jednu veliku izbornu neravnopravnost… Dovoljno je da navedem primer glasanja u dijaspori, gde je našim ljudima u dijaspori praktično onemogućeno da glasaju, zato što uvek glasaju patriotski i opoziciono. Jednom rečju, moramo mnogo toga da menjamo, a najpre izborne kandidate. Ne možemo više da dozvolimo da stranke odlučuju o tome ko će biti na kom redosledu na listi, nego o tome treba da odlučuju izborni rezultati. Svako od nas treba da izađe sa svojim imenom i prezimenom, pa i na stranačkim listama i da u skupštinu Srbije ulaze oni koji će da dobiju najveće poverenje građana Srbije, bez obzira da li pripadaju određenoj stranci ili se, možda, kandiduju samostalno. Dakle, apsolutno smo za taj većinsko-kombinovani sistem gde će se glasati za čoveka, a ne za stranku, kao i za ravnopravnost u medijima, novcu i u svemu drugome što bi omogućilo da se glasa za ideju i za kvalitet kandidata, a ne da se glasa u strahu od vlasti.

NNR: Kako objašnjavate činjenicu da je Srbija u anketama podeljena po pitanju ulaska u Evropsku uniju, a da je sastav parlamenta komplento za EU. Zašto polovina Srbije koja se protivi članstvu nema svoje predstavnike u parlamentu?

BO: To je ta ključna anomalija našeg demokratskog i parlamentarnog sistema, praktično ste polovinu Srbije ostavili van skupštine i ona nema svoje političke predstavnike. Zato su vanredni izbori hitno potrebni, da bi se napravila potrebna ravnoteža u skupštini Srbije, da bi se čuo i drugačiji glas od ovog evrofanatizma i da se čuje glas onih koji su protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju i NATO, koji su za čvršću stratešku saradnju sa Rusijom, koji su za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a protiv briselskih antiustavnih sporazuma i koji se, što je najvažnije, zalažu za taj ekonomski i socijalni patriotizam. To je jedna potpuno nova politika koja domaće ekonomske interese stavlja u prvi plan, a interese stranaca malo u drugi plan. U tom smislu Srbija traži i očekuje novu opoziciju, novu alternativu kako bivšoj žutoj, tako i ovoj naprednjačkoj vlasti i mislim da je u koaliciji DSS, Dveri i istaknutih srpskih intelektualaca konačno i dobijena ta opozicija. Nije dovoljno samo da padne Vučić, potrebno je da padne i njegova politika.

Bosko Obradovic 1

NNR: Gde pozicionirate Demokratsku stranku?

BO: Demokratska stranka nije nikakva opozicija. Da bi ste to bili morate da se u nečemu razlikujete od vlasti. DS se ni u jednoj ključnoj odrednici ne razlikuje od politike Srpske napredne stranke. Da su na vlasti radili bi sve isto kao i SNS. Radi se o identičnim politikama. Razlika između njih je samo u tome ko će biti na vlasti i ko će više služiti interesima zapada u Srbiji. Jedina istinska opozicija danas nije u skupštini Srbije. Tu, pored Patriotskog bloka ubrajam i Srpsku radikalnu stranku. Jednom smo birali između Tadića i Nikolića i još tada smo tvrdili da tu nema izbora. Zato sada ne smemo da dozvolimo da Srbija bira između Pajtića i Vučića. Nama treba treći put.

NNR: Već nekoliko meseci krstarite Srbijom i predstavljate svoj program. Kakva je povratna informacija? Da li ljudi veruju u promene na bolje, a ne, što bi se reklo promene „Kurta i Murta“?

BO: Danas je izuzetno teško inspirisati savremene Srbe za bavljenje politikom. Toliko puta su prevareni, izdani, toliko puta su ovde lideri promenili stranke, ideologije, stranačke dresove, moral… Zgadila im se politika, zgadila im se politička scena kupovinom glasova, odbornika i poslanika, sa preletačima svih vrsta. Ljudi s pravom više nikom ne veruju. Ali, to ne znači da je politika u celini izgubila smisao. Mi pokušavamo da vratimo smisao politici, da objasnimo da je moguća politika sa moralom i poštenjem, da je rodoljublje i dalje aktuelno, a ne prevaziđena stvar, da je porodična politika politika budućnosti, da ne moramo ići u EU po svaku nacionalnu cenu, već da postoji i alternativa EU, da je to Rusija, da je to alternativa NATO paktu, da čak postoji i alternativa Svetskoj banci i MMF-u, a to je nova banka koju prave zemlje BRIKS-a. Jednostavno, i u tom novom rasporedu snaga Srbija može da pronađe mesto za sebe. Ljudi su malo skeptični, ali su i pažljivi, s pravom ne veruju više nikome, ali na nama je da im dokažemo da smo mi zaista ljudi koji ne menjamo mišljenje, nismo izdali principe, kupili diplome, imali afere… To prepoznaju ljudi, ali prepoznaje i vlast. Zato je zabranjeno da mi gostujemo na velikim medijima sa nacionalnom frekvencijom, jer bi ovo što mi pričamo podržao veliki broj građana Srbije.

NNR: Dveri se na tom medijskom nebu Srbije pojave obično u emisijama koje prethode tzv. Paradi ponosa, gde treba da bude neko ko će govoriti protiv.

BO: Kada su ozbiljni procesi koji urušavaju porodični moral i vrednosti, našu tradiciju i veru, Dveri moraju biti na braniku otadžbine i porodičnih vrednosti. Da li je u pitanju legalizacija homoseksualnih brakova, usvajanje dece od strane homoseksualnih parova, ili ono što se danas nameće novim građanskim zakonikom legalizacija eutaniazije, surogat materinstvo, zabrana fizičkog kažnjavanja dece i otimanje naše dece iz naših porodica od strane države, mi jednostavo moramo da budemo prisutni kada se vodi bitka za spas naših porodica. Znači, uvek kada nam neko bude nametao ideologiju homoseksualizma kao nešto normalno i moderno, mi ćemo se tome suprotstaviti. Kad uđu u naše škole, udžbenike i medije, biće kasno. Tada ćemo mi ići u zatvor zato što ispovedamo našu veru i tvrdimo da homoseksualizam nije neka baš normalna stvar i da homoseksualci ne mogu da rađaju decu, tako da nisi Bogom dani za to. Naravno, daleko od toga da je to nama jedina tema, ali to tako žele da prikažu oni koji imaju za cilj da zabrane da se prikaže šta Dveri misle o ekonomiji, prosveti, poljoprivredi… Kada bi građani Srbije mogli da u istoj meri čuju šta Dveri misle i o ovim pitanjima, podrška bi skočila u ogromnom procentu i Dveri bi bile jedno od najvećih iznenađenja u Srbiji. Mi imamo stabilno biračko telo koje se polako i sigurno uvećava, jer se naš glas sve više čuje.

NNR: Ima li šanse za pomirenje u regionu? Svedoci smo šta se desilo Aleksandru Vučiću u Srebrenici.

BO: U najkraćem, šta je tražio to je i dobio. Vučić nije imao šta da traži u Potočarima. To je komemoracija takozvanom genocidu izvršenom nad bosanskim narodom u Srebrenici, što znači da visoki državni zvaničnik Srbije učestvuje u jednom ratu protiv sopstvenog naroda, u jednoj medijskoj političkoj predstavi, koja je izrežirana da bi se Srbima nametnula kolektivna krivica, da bi se nametnula etiketa genocidnog naroda. Na taj način bi se omogućilo gašenje Republike Srpske i njeno utapanje u veštački nametnutu Bosnu i Hercegovinu i kada vi kao srpski političar dajete legitimitet tome vi radite direktno protiv svoga naroda. Tamo su već bili mnogi srpski političari, više puta smo se izvinili, pokajali, toliko puta smo uradili stvari koje nisu bile potrebne, ali, da li smo zauzvrat ikada dobili neko poštovanje, neko izvinjenje za srpske žrtve, neku istinu o našem stradanju? Nikad! Znači, mi tamo nemamo šta da tražimo do trenutka dok oni koji su izvršili trostruki genocid nad našim narodom u 20. veku konačno ne priznaju šta su uradili. Mi imamo neke druge obaveze, a to je pamćenje srpskih žrtava, da one ne budu negirane,  zaboravljene i zanemarene kao što su danas, da ispričamo istinu o svom stradanju kako se ono ne bi opet ponovilo. Iznošenje te istine domaćoj i međunarodnoj javnosti je obaveza ozbiljnog predsednika vlade Srbije koju Aleksandar Vučić u ovom trenutku ne vrši. On vrši ono što dobije kao nalog iz Brisela, Berlina ili Vašingtona, a to nije naš interes. Međutim, u svemu ovom ima i dobrih stvari. Videli smo da nam je Rusija saveznik, da je zbog nas stavila veto. Videli smo i šta nam misle oni koji žive sa nama u okruženju, a pričamo o nekom regionalnom miru i stabilnosti. Na kraju, i Aleksandar Vučić je video domete svoje politike, da je ona potpuno promašena i mislim da su to dobre okolnosti proizišle iz ove zloupotrebe srebreničke tragedije u svrhu etiketiranja srpskog naroda.

NNR: Da pomenemo i neke vedrije teme. Srbija kao jedna mala zemlja je ovog leta nastavila da briljira na sportskom planu. U čemu je tajna sportskih uspeha? Kako je moguće da imamo dobre rezultate u sportu i skoro nigde drugde?

BO: Vrlo je jednostavan i problem i rešenje. Sportove kao treneri i stručni saradnici vode ljudi koji su najbolji u tim branšama. Ne vode političari i ljudi koji su tu došli po partijskim vezama, ne vode ljudi koji su na neki način oteli te vodeće uloge i pokušavaju da održe monopol na bavljenje tim sportom. Imamo situaciju da te sportske saveze, posebno trenerski, te ekipe vode ljudi koji su zaista najbolji u toj branši, mislim na Saleta Đorđevića, Veljka Paunovića, neke ljude iz sveta odbojke, vaterpola, rukometa, koji bez obzira na politički kontekst rade najbolje što znaju i zaista donose te izuzetne rezultate uz ogroman talenat koji imamo u sportu. U drugim branšama nije tako, mnogo više se pita politika, mnogo više ima negativne selekcije, partijskih postavljenja, isplivali su ljudi koji su kupili diplome, a iza sebe nemaju nikakve rezultate, nego su preko politike postali to što jesu. Da nema politike Ivica Dačić ne bi bio nikad primetan, kao i mnogi drugi ljudi koji nemaju svoju branšu, kojima je politika sve. Kroz politiku su se obogatili i drže političke funkcije po svaku cenu. Ne može u Srbiji da odlučuje Aleksandar Vučić koji nikad ništa nije radio i iza sebe nema nikakvu funkciju, nikakav posao, nikakav rezultat. Ceo život se bavio samo politikom i nije realno da takvi vode Srbiju. U našem sportu, mada i tu ima anomalija, kao na primer u Fudbalskom savezu Srbije sa Tomislavom Karadžićem, imamo situaciju da su se neki ljudi od struke izborili da se nešto pita jedan Dejan Tomašević, Bodiroga, ljudi koji imaju vrhunske rezultate. Pomak ćemo napraviti kad se budu pitali ljudi sa moralom i iz struke, koji su napravili rezultate i uspeh u bilo kojoj branši.

Prati
Obavesti me o
guest

2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Милан Зарић
Милан Зарић
7 godine pre

БО није али ти главоњо сигурно јеси!

Petar
Petar
7 godine pre

Ovog pod hitno treba hospitalizovati! Da ne zagadjuje politicku scenu Srbije, sireci medjunacionalnu mrznju i, svojim stavovima, vracajuci Srbiju u srednji vek. Gospodjo Stojanovic, da li je BO bio pod uticajem bilo kojih opijata?
Ako jeste sve mu je oprosteno. Ako, pak nije, trebali ste uzeti ga za ruku, i odmah, ali odmah privesti kod Tojage.