Obeležili 65 godina od mature, niko iz Gimnazije ih nije dočekao

LESKOVAC

Desetak učenika druga posleratna genracija maturanata leskovačke Gimnazije okupila se da obeleži 65 godina od kako su kao svršeni đaci napustili školske klupe. Ova generacija iznedrila je 13 doktora nauka, 20 profesora, 16 lekara, 8 inženjera, četiri stomatologa, dvojicu sudija, pet advokata, redovnih profesore, dekane i prodekane, rektora i prorektora raznih fakulteta… Većina ih je rođena 1934. godine, ali ih ima i koji su rođeni 1933. i 1932., jer zbog Drugog svetskog rata nisu svi išli u školu, nego su tek nakon rata upisani u školu.

Velibor Stanković zvani Bora Tate sećajući se na 1953. godinu, kad su maturirali, kaže da je od 90-oro učenika, koliko ih je bilo u završnom razredu Gimnazije, 53-oje upisalo više škole i fakultete.

„Kad smo maturirali profesori su nam kao poruku na kraju školovanja rekli samo „Hrabro u život! Kao što ste do sda, tako sada još bolje u nove radne pobede!“ To smo mi pokazali i dokazali svojim dostignućima. Kao što smo bili vredni đaci u Gimnaziji, tako smo nastavili i u daljem školovanju.“

Naravno, nisu sva sećanja vezana samo za školu. Stanković se seća i zabavnih večeri.

„Bilo je to u nekadašnjoj zgradi Oficirskog doma, u nekadašnjoj staroj glavnoj ulici, ispod bioskopa koji se najpre zvao „Moskva“, a kasnije „11. oktobar“ (na tom prostoru je danas Gradski park, odnosno to je prostor između spomenika Kosti Stamenkoviću i Tomi Zdravkoviću – prim. I.S.). Tu su u letnjoj bašti najpre dolazili pioniri zabavne muzike, sećam se da je bila Olga nikolić i Vojin Popović, kasnije dolazi vreme Dušana Jakšića, pa Lole Novaković… Naše prve igranke su bile u zgradi same Gimnazije, a, opet, kad smo malo stasali, došla je zabrana da se na korzou može biti samo do 20 sati! Tako smo mi više bili na tim matineima…“

Nekadašnji profesori su bili strogi, ali pravični, pamti Stanković. Bilo je i nestašluka, kao što je i uobičajeno kad se ide u školu.

„Jedan od najboljih profesora koga pamtim je Tanasije Mladenović, otac Slobodana Botka Mladenovića, koji je bio direktor Kulturnog centra. On je predavao u završnim razredima filozofiju, logiku i estetiku. Bio je vrlo temeljit čovek, znalac i organizator. Kod njega su časovi bili časovi tišine, jer je plenio našu pažnju. Nije bilo sankcionisano disciplinovanje, nego je plenio našu bažnju svojim predavanjima i besedama. Uzoran profesor je bio i Brana Mitrović, koji je predavao srpski jezik, kao i profesorka Slavka Vrbić.“

Jedan od najuspešnijih u ovoj generaciji je i profesor doktor Jovan Bukilić, inače autor 25 stručnih knjiga u oblasti neuropsihijatrije, svetsko ime u ovoj oblasti. On je po jedan primerak svog najnovijeg dela podelio bivšim školskim drugovima i svakom je napisao drugačiju posvetu, opisujući osobine primaoca, koje su ga krasile u školskim danima. Iako decenijama živi u Beogradu, ne samo da nije zaboravio poreklo, već zavičaj često i posećuje.

„Rođen sam u jednom selu, koje u maju i junu miriše na jagode. Nekada Cernica, a danas Karađorđevac, nalazi se 11 kilometara od Leskovca. Dolazim rado svake godine jednom ili dva puta. Školovanja se rado sećam, ali verujte – bio je to težak put. Krasilo ga je drugarstvo, šale, solidarnost. Kada smo pre deset godina slavili jubilej, saznali smo da smo najbolja generacija leskovačke Gimnazije, a brojke to i potvrđuju.“

 

Učenici jedne od, ako ne i najuspešnije generacije ikada leskovačke Gimnazije su se, kako i priliči, najpre okupili u dvorištu škole, gde je usledilo tradicionalno slikanje. Onda su ušli u zgradu i krenuli u učionicu da održe školski čas, praćeni pogledima radoznalih učenika koji su prolazili hodnikom. Niko ih u ime škole nije dočekao, poželeo im dobrodošlicu i ispratio ih. Da sam ja profesor, neko bi morao da dobije ocenu jedan iz vladanja!

Prati
Obavesti me o
guest

3 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Др Миланче Митовски, академик ИАС
Др Миланче Митовски, академик ИАС
6 godine pre

Дана 19. маја 2018. године моја генерација гимназијалаца прослави 49. годишницу од матуре у “Борковој кафани” у Кривој Паланци, Р. Македонија. Весеље било на нивоу, а у част матурирања посветио сам песму Некадашњи гимназијалац.

НЕКАДАШЊИ ГИМНАЗИЈАЛАЦ

Нагазило ме неко красно време зрело,
научио све што нисам дотле знао,
наивно сам избегао оно што ме хтело,
срећом, можда несвесно, нисам стао.

Кроз гимназију, надмено, прошетао
моје гимназијалке нисам заборавио,
гимназијалцима оданост не штедео
сваког весеља нашег, из душе, славио.

Она тада носише име „Моша Пијаде“,
демократија измени сасвим другачије,
ново име „Ђорче Петров“ јој после даде,
мени је драга, а име нека буде било чије.

Сећам, се професора својих, радо
научише ме на дисциплину, ред и рад
ех, кад би се вратио у то време „младо“
поклонио бих планету своју сад.

Но идем напред, што бих стао,
искуство моје несебично преносио,
једина ми је жеља, када бих све то знао
да многима жељени успех доносио.

Као будући пензионер млади
активности, без моје воље, ћу смањити,
али радо ћу желети да ме наслади
сваки успех нове генерације које ће настати.

Своју драгу гимназију сањам мирним сном,
њу сам уградио у професионалном раду,
несебично је величам што сам био „друг“ с њом
и то „другарство“ подстиче ми сваку наду.

od kog ocekujes
od kog ocekujes
6 godine pre

Ako mislis na nepotizam kadrove gradonacelnika, zaboravi. Takvi cene turbo folk grand rijaliti zvezde. Ne znaju oni sta je sadrzina. Samo ambalaza,bate.

Dusan
Dusan
6 godine pre

Retko ko i zasluzuje cast da doceka takvu generaciju, to treba da bude cast za direktora, no druge vrednosti su danas…